Ovaj režim se ne može pobediti posle dve nedelje demonstriranja, ali smo hteli da izvršimo pritisak i pokažemo koliko je snažan glas onih koji smatraju da u Srbiji politički sistem mora iz temelja da se menja. Milan St. Protić pripada, kako je svojevremeno rečeno, srpskoj kognitivnoj eliti. Kao jedan od lidera Saveza za promene govori za NIN o delovanju srpske demokratske opozicije i problemima sa kojima se susreće.

      Demonstracije traju skoro dve nedelje. Kako procenjujete dosadašnji učinak?
       - Uspeli smo da narod svakodnevno izvodimo na ulice ne samo u Beogradu nego i u čitavoj Srbiji. Potpuno smo svesni da se ovaj režim ne može pobediti posle dve nedelje demonstriranja, ali smo hteli da izvršimo pritisak i pokažemo koliko je snažan glas onih koji smatraju da u Srbiji politički sistem mora iz temelja da se menja. Strani analitičari i novinari smatraju da je pritisak slab, da je naroda malo na ulicama.
       - To su oni govorili i 1996. godine. Wima nikad nije dovoljno. Kod novinara postoji gotovo urođeni cinizam da ono što se u Srbiji dešava nabolje uvek unižavaju, a ono što se u Srbiji dešava nagore uvek pojačavaju.
       To nije tačno, bar kada je reč o stranim i nezavisnim novinarima u Jugoslaviji.
       - Pod nemogućim uslovima pod kojima deluje Savez za promene, sa kordonima koje gledamo svaki dan, sa napadima policije na mirne demonstrante, sa totalnom medijskom blokadom, sa najgorim mogućim rečnikom koji vlast upotrebljava protiv Saveza za promene - mislim da se više nije ni moglo očekivati.
       Hoćete da kažete da ste zadovoljni?
       - Da. Ovo neće stati ni posle dve nedelje niti će se stvari razrešiti tako brzo, ali je neophodno da se uporedo sa isticanjem političkih zahteva vrši i pritisak na ulicama.
       Stiče se utisak da Savez za promene nema ideju šta i kako dalje. Zašto se odugovlači sa formiranjem vlade u senci?
       - Savez za promene je uradio dve bitne stvari. Jedna je što je izabrao profesora Avramovića za mandatara te prelazne vlade i prepustio njemu da obezbedi podršku što većeg broja opozicionih stranaka i organizacija za tu svoju vladu. I drugo, u Novom Sadu g. Avramović je izneo svoju deklaraciju o budućnosti Srbije i ona je vrlo zdrav osnov na kojem treba da se bazira budućnost Srbije.
       Pitanje je bilo - vlada u senci.
       - Nije dobar izraz vlada u senci. Mi smo govorili o prelaznoj vladi. Ta prelazna vlada, naravno, ne može da liči na redovne vlade, već treba da odslikava opštu volju onih koji su protivni režimu. I koliko sam ja razumeo ideju profesora Avramovića, ta bi vlada uz podršku ili, još bolje, uz aktivno učestvovanje najvećeg broja opozicionih stranaka i organizacija sindikata trebalo da pripremi fer i poštene izbore ili da obezbedi garancije za takve izbore i, drugo, da hitno izvrši neophodne ekonomske reforme kako bi se katastrofa izbegla. U ovom trenutku to zavisi od samog profesora a verovatno i od saglasnosti svih opozicionih činilaca na koje on računa.
       Pokušaj ujedinjenja opozicije bio je i okrugli sto koji je organizovao Demokratski centar. Međutim, koliko se moglo čuti i videti, to i nije posledičilo značajnim rezultatima.
       - Bilo je dobro što se sva opozicija skupila na jednom mestu. Moj je utisak, a i mnogih drugih, da ćemo se o izbornim uslovima vrlo brzo i lako dogovoriti jer je to pitanje tehničko i u najvećoj meri razrešeno iskustvima u drugim zemljama. Ali, ono što ostaje kao zadatak svih koji se tu okupljaju - a ti će se razgovori nastaviti ove nedelje - jeste da se obezbedi saglasnost opozicije u naporu da se ovaj režim iz temelja preokrene i to je, priznaćete, malo teži zadatak nego dogovoriti se o izbornim uslovima.
       Da li vi očekujete da se dogodi to čudo, da se srpska opozicija konačno ujedini?
       - To čekam deset godina. Nadam se da su svi politički činioci u poslednje vreme shvatili da drugog puta nema nego da se protiv Miloševića svi ujedine i da na demokratski način smene postojeći poredak i obezbede demokratske izbore kojima bi se takav režim pobedio.
       Stavovi nekih političkih partija su u velikoj meri u saglasju sa mišljenjem Vuka Draškovića da je nesreća koja se nedavno dogodila u stvari atentat na lidera Srpskog pokreta obnove. Kako vi to ocenjujete?
       - To je tragičan događaj koji doliva ulje na vatru. I ranije su se događale slične tragedije koje su ostale obavijene tajnom. Samo molim boga da Srbija nije došla dotle da se na tako podmukao način razračunava sa političkim protivnicima. Hoću da verujem da je to bio nesrećni slučaj u kojem su ti dobri ljudi izgubili živote.
       Niste optimista?
       - Optimista sam više nego što sam ikada bio. Verujem da se Srbija može iz temelja preobraziti.
       To je optimizam iz očaja.
       LUKA MIČETA