Bivši predsednik ruske vlade, direktor najveće ruske kompanije "Gasprom", i doskorašnji specijalni mirovni posrednik, Viktor Stepanovič Černomirdin govori za NIN o Čečeniji i Kosovu

      Razgovor sa Viktorom Černomirdinom vođen je u utorak u Berlinu, tokom njegove posete Nemačkoj, gde je došao kao gost kancelara Šredera.
       Mnogi vide identičnu situaciju između Kosova i Čečenije. Koliko je to tačno?
       - Situacija nije ista. Čečenski teroristi objavili su rat ruskome narodu. Oni su digli u vazduh stambene zgrade u Moskvi i drugim ruskim gradovima. Bilo je, kao što vam je poznato, mnogo žrtava među civilnim stanovništvom. Ubijaju i žene i decu. Muče i masakriraju. Mi ne vodimo rat protiv čečenskog naroda, nego protiv terorista. A u Čečeniji se nalazi centar terorista. Zadatak je ruske države da uništi taj centar. To bi isto učinila i svaka druga država na svetu. Rusija neće nikada da pristane da razgovara sa teroristima. Čečenski teroristi, kao Basajev, otvoreno, pred televizijskim kamerama Zapada, izjavljuju da su objavili rat ruskom narodu. U Čečeniji postoje čitave fabrike, koje proizvode narkotike. Čečenski teroristi su obična narko-mafija, koji ugrožavaju ne samo Rusiju.
       Na Zapadu se sve češće čuju glasovi protesta protiv ruske vojne intervencije u Čečeniji. Govori se o "humanitarnoj katastrofi", o hiljadama čečenskih izbeglica. Kakva je stvarna situacija u vezi sa izbeglicama?
       - Ruska armija veoma pažljivo bira svoje ciljeve. Naše akcije uperene su protiv terorističkih baza u Čečeniji. Problem izbeglica stvorili su sami čečenski teroristi. Oni isteruju, na silu, razume se, iz kuća i stanova Čečene, kako bi pred svetom mogli da govore o "ruskom državnom terorizmu". Čečenski teroristi ulaze u čečenska naselja i teraju ih u susednu Ingušetiju. Njihova namera je jasna, žele da proizvedu što više izbeglica, kako bi u ovom delu Rusije dobili "kosovsku varijantu". Čečenski teroristi veruju da će NATO, potom, da interveniše u njihovu korist, kao što je to bilo i na Kosovu protiv Srbije. Ne. To se neće dogoditi. Ruska armija nastoji da civilnih žrtava bude što manje.
       Vi ste igrali veoma važnu ulogu kao posrednik između NATO-a i Beograda u toku bombardovanja. U nekim srpskim i ruskim medijima čuli su se i kritički glasovi, kao, na primer, da ste vi, Viktore Stepanoviču, pripremili mirovni plan koji je uglavnom zadovoljio gotovo sve zahteve jedne, američke strane.
       - Ovde nije reč o ozbiljnoj kritici, nego o politikantstvu. To sve nema veze sa realnom politikom. Rusija je sebi postavila kao primarni zadatak da NATO prestane sa bombardovanjem Srbije i mi smo u tome uspeli. Vidite, šta je NATO učinio u Srbiji! Uništio privrednu infrastrukturu zemlje, porušio mostove, energetske objekte. Sve to nema nikakve veze sa "humanitarnom katastrofom" kosovskih Albanaca. Trebalo je biti u Beogradu u vreme bombardovanja. Kako je to strašno slušati sirene koje najavljuju vazdušnu opasnost i bombardovanje! Kome je to potrebno?
       NATO tvrdi da je Beograd potpisao bezuslovnu kapitulaciju, službeni Beograd, sa druge strane, govori o "časnom miru", "kompromisu", pa čak i o "pobedi". Ko je tu u pravu?
       - Ne može da se govori o kapitulaciji Srbije, Jugoslavije. NATO je svim silama nastojao da Beograd potpiše bezuslovnu kapitulaciju. To je tačno. Ali, blagodareći protivljenju Rusije i Kine, mirovni, politički proces prenesen je u nadležnost UN, u Savet bezbednosti. Ne, to nije bila kapitulacija Srbije. Dakle, sada nemamo na Kosovu samo NATO, nego i ostale vojne i policijske snage i to pod zastavom UN. Ja sam to danas kazao u razgovoru sa kancelarom Šrederom, da kao osnova za političko rešenje na Kosovu treba da posluži Rezolucija UN, odnosno Saveta bezbednosti, pod brojem 1244. U svim razgovorima, pa i danas sa nemačkim kancelarom, spomenuo sam da Srbe isteruju iz njihovih domova i stanova. Oko 200 000 isterano je za poslednja tri meseca sa Kosova. To je loše. KFOR nije izvršio svoj zadatak, koji je dobio od Saveta bezbednosti UN. Čitava tragedija proizašla je zbog vojne intervencije NATO-a, koji nije imao mandat UN za tu vojnu akciju.
       Mnogi u Rusiji i Srbiji veruju da je Rusija mogla da učini mnogo više za srpsku stranu. Neki čak idu i tako daleko da govore o izdaji srpskog naroda od strane Moskve. Kako vi gledate na ovo pitanje?
       - To mogu da govore samo budale, fantasti, ali ne i oni koji znaju šta je to moguće u politici, a šta nije. Prihvatio sam ulogu posrednika kako bih pomogao Srbiji, kako bi NATO prestao da bombarduje tu zemlju. Ja sam u tome uspeo. Problemi se mogu rešavati samo političkim pregovorima. Ratom, bombardovanjem se ništa ne rešava. Rusija da je izdala Srbiju? To su gluposti. Rusija je pomogla Srbiju i oružjem. To nije nikakva tajna. Šta je Rusija još mogla da učini? Da zbog Kosova započnemo treći svetski rat? Zašto se Milošević pojavio sa predlogom o federaciji Rusije, Belorusije i Srbije tek u vreme bombardovanja Srbije? Gde je bio ranije? To je pravo pitanje! Rusija nije mogla da zaigra na tu varijantu, da ide na totalnu konfrontaciju sa Zapadom. To bi dovelo do potpunog uništenja Srbije i srpskog naroda. Srbi su se borili zaista herojski, oni znaju da ratuju. Međutim, rat nije rešenje ni za koga, pa ni za Srbe. Ne može da se vodi rat protiv 19 država.
       Kosovo je podeljeno u pet vojnih sektora. Čak i Italijani poseduju svoj vojni sektor. A Rusi ne! Koja je zapravo uloga ruske vojske na Kosovu?
       - Mi, Rusi, prisutni smo na Kosovu. I mi ostajemo na Kosovu i to potpuno nezavisno od toga koji je i čiji sektor. Mi nećemo da napustimo Kosovo.
       Nikola ŽivkoviĆ