Iako je Humanitarni biro Evropske unije (EKO) obustavio isporuke prezervativa u Jugoslaviju, nestašice nema jer Srbi izgleda još misle da se sida, sifilis i druge polne bolesti dešavaju drugima i pokazuju gađenje da se "To", kako ga muškarci često nazivaju, koristi

      Dok se svuda u Evropi kao redovan dekor gradskih ulica na ćoškovima mogu naći kondomati, kod nas oni postoje samo na retkim mestima, ali su, nažalost, prazni. U Jugoslaviji su se, svojevremeno, po kondomatima prodavali najjeftiniji kondomi u svetu. Nabavna cena bila je 35 po komadu, dok su prodavani za 10 nemačkih pfeniga. Luksuzni "dureks" kondomi u pakovanjima od po tri komada se u državnim apotekama danas mogu naći po ceni od 38,5 dinara, dok je po trafikama veliki izbor obojenih prezervativa, rebrastih, bodljikavih, sa raznim ukusima, mirisima... "Maštoviti" su i nazivi na kutijama: Kazanova, Romeo, Kasandra, Kama Sutra, Akt Aroma (propratna reklama bila je: Za svež dah vaše devojke!).
       Inače, u Jugoslaviji prezervativi se ne proizvode.
       Prema podacima Privredne komore Jugoslavije od pre rata, mesečna potrošnja kondoma na teritoriji Srbije bila je mala, oko 300 hiljada komada. Seksualna aktivnost građana SRJ bila je povećana tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju tako da je i potrošnja kondoma bila veća. Da bi se predupredila moguća nestašica, beogradska "Štampa" uvezla je iz Grčke, nešto pre početka rata, veliku količinu prezervativa. Ni pored obustavljanja isporuke prezervativa od strane glavnog donatora, Humanitarnog biroa Evropske unije (EKO) Jugoslaviji (mesečno isporučivano 20 hiljada "dureks" kondoma JAZAS-u), u beogradskim prodavnicama, apotekama i trafikama nema nestašice. Razloge možemo tražiti u nepostojanju kulture upotrebe prezervativa, slaboj obaveštenosti ili jednostavno u gađenju da se "To", kako ga muškarci često nazivaju, koristi. Srbi izgleda još veruju da se sida (AIDS), sifilis i mnoge druge polne bolesti dešavaju nekome drugom. A podaci o broju obolelih i umrlih od side u svetu upravo pokazuju suprotno.
       Porast polnih bolesti
       Na teritoriji SRJ do danas je registrovano oko 1200 osoba zaraženih HIV virusom (64,2 HIV pozitivnih na milion stanovnika). Od 1970. godine kada je sida prvi put registrovana, zaraženo je 47 miliona ljudi u svetu, od kojih je čak 14 miliona umrlo. Bolesti koje su nešto "bliže" našem podneblju-sifilis i gonoreja-najzastupljenije su u gradskim sredinama, i direktno su prouzrokovane nekorišćenjem odgovarajuće zaštite, lošim uslovima života, padom životnog standarda. Na teritoriji Beograda samo 1994. godine registrovano je 225 obolelih od sifilisa. Naredna godina bila je manje "strašna", registrovana su 83 obolela, i to uglavnom od gonoreje.
       O nepostojanju kulture upotrebe prezervativa rečito svedoči i broj namernih prekida trudnoće. Samo tokom prošle godine gradskom Zavodu za zaštitu zdravlja dostavljeno je 13.728 prijava, dok su se 5732 žene u prvih šest meseci ove godine podvrgle abortusu. Zabrinjava i podatak da žene u Beogradu najčešće prekidaju trudnoću u starosnom dobu između 25. i 34. godine. Takođe, zabrinjava i podatak da jedva 22 odsto žena koristi kontraceptivna sredstva kao najhumaniji oblik planiranja porodice, a da skoro 40 odsto žena ne zna za kontracepciju. Kondomi se danas mogu naći na praktično nemogućim mestima, na buvljaku, kod Kineza, po pijacama.
       Dragan Manojlović, student treće godine Pravnog fakulteta, smatra da je pitanje upotrebe prezervativa kod današnjih muškaraca test dokazivanja muškosti:
       "Onaj ko stavi kondom pre seksualnog odnosa, prema merilima većine mojih drugara, na taj način sebi umanjuje zadovoljstvo. Oni zato i odbijaju da ga stave. Mislim da kada bi partnerka to od njih zatražila, i odnos uslovila stavljanjem kondoma, da bi oni sasvim sigurno pristali. Kod nas postoji neki stid od kupovine prezervativa. Ravnopravnost u krevetu
       Snežana Rakić, apsolvent Filološkog fakulteta, o ovom problemu kaže:"Muškarci su se u neku ruku pomalo i emancipovali, pa pristaju da stave kondom pre odnosa, ali je i dalje ostao visok stepen potcenjivačkog odnosa prema ženama. Žene moraju da se izbore za ravnopravnost u krevetu, po svaku cenu. Jedan od načina je i obavezna upotreba prezervativa."
       Karlo Boras, predsednik Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS) o sidi, nepostojanju kulture upotrebe prezervativa u Srbiji, efikasnoj zaštiti, za NIN kaže: "Problem kod prezervativa koji se uvoze u Jugoslaviju je taj što nisu atestirani, odnosno ne postoji zvaničan zahtev da se svi prezervativi koji se uvoze atestiraju, jer oni jednostavno ne odgovaraju jugoslovenskim standardima. U Saveznom zavodu za standardizaciju su pre četiri godine napravili test obima, veličine i izdržljivosti prezervativa, kada se puni vodom, a kada vazduhom. To nikada nije uvedeno kao zvanična obaveza uvoznika prezervativa. Nešto se pomerilo sa mrtve tačke, i to onog trenutka kada je Dibek (suvlasnik Milan Beko, ministar za privredu u Saveznoj vladi-prim.aut.) dobio generalno zastupništvo "Dureksa" za Jugoslaviju.
       Tada je (od pre godinu i po dana) na prezervativ prestao da se plaća porez na promet, što mnogi trgovci prezervativa ni danas ne znaju. U međuvremenu je Dibek odustao od zastupništva, pa je zastupništvo ponuđeno nekom drugom".
       Veliki i mali
       Boras kaže da je JAZAS samo protekle četiri godine besplatno podelio preko milion prezervativa, da su kondomati bili zamišljeni kao akcija popularizacije prezervativa, i da su građane Jugoslavije želeli da nauče da kvalitetan prezervativ mogu da kupe i u aparatima za kondome.
       "Kondomata u Beogradu još uvek ima, cena je jedan dinar, ali su mahom prazni zato što se ne pune. Što se numeracije prezervativa tiče (HL,midijum,smol), kod nas ona ne postoji. Najzastupljeniji su prezervativi koji odgovaraju evropskom proseku i koji su veličine larx (veliki). Problem je da li bi balkanski muškarac ušao u apoteku i u slučaju da ima takvu potrebu tražio ekstra smol (mali) prezervativ pred ljudima koji ga gledaju", rekao je Boras.
       "U zabitim delovima naše zemlje i dan-danas ne znaju za gumice. Tamo je osnovni metod kontracepcije prekinuti snošaj", kaže dr Sava Bojović, androlog i seksolog. On kaže da osim prezervativa postoje i drugi efikasni metodi za sprečavanje neželjenog začeća: spirale, AB filmovi, antibebi pilule, itd.
       Poslednjih godina, usled ekonomskog približavanja SRJ sa NR Kinom, u beogradskim trafikama i apotekama pojavili su se i kineski kondomi. Naravno, niko ne razmišlja o tome da su azijski standardi izrade drugačiji od evropskih, a nameće se i problem veličine. Prema jugoslovenskim standardima, kondom normalne veličine trebalo bi da bude između 18 i 22 santimetara, dok Kinezi propisuju normalnu veličinu od 16 santimetara. Zlobnici bi o uspešnosti kineskih kondoma rekli da o tome dovoljno govori broj Kineza, dok se oni još zlobniji, ipak, pitaju gde li je nestalo onih šest standardnih santimetara, ako su Srbima i kineski kondomi dobri.
       ALEKSANDAR ROKNIĆ