NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Partija

U demokratskom, višepartijskom sistemu, političke partije nisu u poziciji da budu "strogo selektive" u izboru sledbenika. Taj luksuz odnosi se samo na jednopartijski sistem.

      2.
       U demokratskom, višepartijskom sistemu, političke partije nisu u poziciji da budu "strogo selektive" u izboru sledbenika. Taj luksuz odnosi se samo na jednopartijski sistem.
       U višepartijskom sistemu "lov na glasove" nema alternativu.
       U jednopartijskom sistemu glasalo se kuglicama, jedan čovek mogao je ubaciti i po sto kuglica ako je trebalo. Tim načinom glasanja bili su zadovoljni demokratski centri u svetu, a ni Rusi nisu imali primedbe. Brojanje kuglica uglavnom je kontrolisao šef Udbe, čovek po svojoj funkciji objektivan.
       Strani posmatrači obilazili su kulturno-istorijske spomenike, učeni ljudi, demokratska elita.
       Za ishod glasanja Josip Broz doista nije drhtao.
       U demokratskom, višepartijskom sistemu, koji je i nas zadesio, glasa se po novim pravilima. Jedan čovek - jedan glas i to se, uz određene poteškoće, kontroliše i evidentira. Partija koja ima najviše članova može računati i na najveći broj glasova izuzev ako se desi nešto nepredviđeno.
       Selektivnost u "izboru ljudskog materijala" vodila bi najkraćim putem u poraz. To je demokratija, i tu se ništa ne može.
       Lopovi, kriminalci, alkosi, prevaranti, bivši komunisti, batinaši, secikese, špijuni, stipendisti, doušnici, ratni zločinci, seksualni manijaci (i po triput) - sve je to dobilo šansu da se na političkom planu afirmiše.
       Nije to nikakva naša posebnost, demokratija je jednostavno to, vladavina naroda. A svi ti koje sam pobrojao, takođe sačinjavaju narod. Nikome se ne može oduzeti pravo da bude deo naroda. Glasaču se u zube ne gleda. Kandidat za predsednika Amerike računa na svaku vrstu ološi. Klintona je, više sam nego siguran, izglasalo ono najgore što ima demokratska Amerika. Ne odgovara mi (ni pomisao) da su za tog kenjca (koji je pokušao da ponizi onakvu ženu) glasali američki intelektualci, profesori univerziteta, čestiti farmeri, lovci na dabrove, Jevreji i učenjaci - više mi odgovara pretpostavka da je njegova pobeda bila pobeda američke ološi, nikogovića i protuva. Strah, međutim, unosi činjenica da je ta struktura ljudskog materijala bila i ona većinska, koja odlučuje.
       Nemogućnost selektivnosti (demokratija tu selektivnost ne dopušta) i na našim prostorima za kratko vreme učinila je svoje. Vladajućoj partiji (izabranoj na demokratskim izborima) prišljamčilo se, koristeći demokratske pogodnosti, nekoliko lopuža i kriminalaca pred kojima bi moj Al Kapone pognuo glavu kao kakvo seosko momče. Za primer navodimo one ministre koji su pod šljivu ranku u očevoj avliji jednog od njih bili zakopali tri miliona dolara, a to nije da su obili banku (jer u našim bankama nema tri miliona dolara) nego su, ni sam sveti bog ne zna kako, došli do tog novca. I zakopali pod šljivu ranku. Više se niko i ne pita šta je s tim ministrima, i imena su im zaboravljena. Zna se samo da su odležali koliko i onaj što je iz kokošarnika po mrkloj noći ukrao belog pevca.
       I u drugu (po uticaju i moći možda prvu) Partiju, koristeći demokratsku proceduru, ušunjao se lopov. Ali zaista prva liga! U svim enciklopedijama tog žanra dobiće najveći prostor. Ona dvojica zajedno - tri miliona dolara a on sam - četrnaest. Ni na Siciliji niko nije verovao.
       Što iz profesionalne radoznalosti, što iz lične plemenitosti, spremao sam se da ga obiđem na robiji, u tamnici kući neobičnoj. Da mu odnesem duvana, neku knjigu, stari tranzistor. Valja se, kažu, ima to i kod Pelagića: da dečica dobro uče, da stoka ne poboljeva od sipnje. Ma šta da je uradio, tamnica je jedna muka velika.
       Da je demokratija na našim prostorima pustila duboke korene, dokaz je i to što je taj čovek, pre nego što sam stigao da ga obiđem, već bio pušten - eno ga, bar tako pišu novine, kupuje ekskluzivne komade crnogorske obale, hotele i ostrva, plaća u kešu, imponuje.
       To je demokratija.
       U jednopartijskom sistemu osobe tog profila imale su manju šansu. To ne znači da ni ona Partija (jednoumna, diktatorska) nije dala lopove, prevarante i manipulatore svih vrsta, ali to ipak nisu bili ti kalibri. Za ulazak u onu Partiju (koja se nije morala boriti za glasače jer je glasala sama za sebe), koja je strogo primenjivala luksuz selektivnosti, tražilo se mnogo više od proste želje da se u nju uđe.
       Selektivnost je, razume se, učinila svoje.
       Među najvišim funkcionerima one Partije niko nije izašao na glas kao lopov svetskog formata. Jednostavno, to se nije moglo. Možda je među njima i bilo onih koji bi voleli tu vrstu slave, ali su mogli samo da je sanjaju. U stvarnosti to nije bilo mogućno. Novac, kao glavni predmet lopovskih snova, držao se u dobro čuvanim bankama. Obijanja banaka je, naravno, bilo (srpski narod je u svakom pogledu veliki narod - ima i on svoje obijače kao što ih svi veliki narodi imaju), ali nijedan među njima nije bio (bar koliko je meni poznato) visoki partijski funkcioner, pa čak ni običan član Partije. Uglavnom su to bili vanpartijci, opozicija. Ne stoji argument da su tadašnji partijski funkcioneri imali sve što im treba (pa da iz tih razloga nisu obijali banke i prisvajali velike fondove) jer i sadašnji partijski funkcioneri imaju koliko im je za normalan život potrebno, pa ipak se događaju stvari koje prevazilaze svaku (pa i partijsku logiku). Ipak se ne može reći da su tri miliona dolara koje su oni ministri zakopali pod šljivu ranku, ili (pak) onih četrnaest miliona dolara o kojima smo govorili, da su to sredstva koja su normalnom čoveku potrebna za pristojan život. Biće da se ovde ipak radi o nečem drugom nego o borbi za goli život.
       Kao što "borba za glasove" u Demokratiji nema alternativu, tako ni Demokratija (da mi se ne pripiše da sam nešto drugo rekao) nema alternativu. Čerčil je rekao nešto što se meni mnogo dopalo: "Demokratija je najgori politički sistem koji postoji. Ali boljeg nema."
       (Nastaviće se)
       Brana Petrovic


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu