NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Obećana zemlja OVK

Hašim Tači i njegovi komandanti potpuno su rasturili Rugovinu "paralelnu" vlast i preuzeli kontrolu nad novcem i oružjem

      Promocija prve klase kosovskih policajaca u prištinskom Sportskom centru "25.maj", uz skandiranje oko tri hiljade Albanaca, pokazala je da je završena druga faza "demilitarizacije" separatističke Oslobodilačke vojske Kosova. Od 177 policajaca, 169 je Albanaca, a među njima 50 pripadnika komandnog kadra Oslobodilačke vojske Kosova. Kao kuriozitet, izveštači sa ovog skupa naglašavaju da među kosovskim policajcima ima najviše onih sa prezimenom Tači.
       Šef nove kosovske policije je Nuredin Ibiši, donedavno vođa specijalne jedinice formirane početkom prošlog leta, negde u regionu Laba, u okolini Podujeva. Ibiši, osamdesetih godina komandant specijalnih jedinica jugoslovenske policije, smeštenih u bazi u Ajvaliji, nadomak Prištine, formirao je elitnu jedinicu Oslobodilačke vojske Kosova, okupljajući bivše policajce Albance. Štampa na albanskom jeziku u Prištini je u to vreme bila preplavljena fotografijama prvih "komandosa" OVK. Iako se "učešće u ratu" pripadnika ove jedinice uglavnom svodilo na poziranje stranim fotoreporterima i snimateljima, oni su prošle godine u nekoliko navrata pružili ozbiljan otpor u sukobu sa policijom Srbije. U to vreme Srbi su proterani iz 16 podujevskih sela, a nestalo je više od 20 Albanaca koji su na bilo koji način pokazivali lojalnost tadašnjim vlastima na Kosovu.
       Ratnici
       Oslobodilačka vojska Kosova je, za sada, transformisana na tri načina. Osim što je njen manji deo pretočen u policiju, veći broj njenih pripadnika je ušao u Kosovski zaštitni korpus, formaciju čiju ulogu međunarodna zajednica nije jasno definisala, a albanska zajednica na Kosovu je smatra svojom vojskom i kontinuitetom Oslobodilačke vojske Kosova.
       Osim što nose oznake veoma slične oznakama OVK, pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa su, kao I OVK, podeljeni u šest zona.
       Prvi čovek Kosovskog zaštitnog korpusa Agim Čeku za komandante zonskih ogranaka Korpusa imenovao je bivše šefove OVK. Na čelu Korpusa u Prištinskoj zoni je "komandant Remi" - vođa OVK u podujevskom kraju. U Drenici, Kosovski zaštitni korpus je pod komandom Samija Ljuštakua, ranije osuđivanog zbog ubistava policajaca i civila u tom kraju. U Metohiji ovu jedinicu predvodi Ramuš Hajredinaj, kome se na dušu stavlja zločin u Glođanima, gde je tokom prošle godine svirepo ubijeno više od 40 civila, čija su tela pronađena u kanalu Radonjićkog jezera. Hajredinaj je, prema tadašnjim tvrdnjama vlasti, odgovoran za seriju napada u Peći, među kojima i za napad na kafić u kojem je poginulo pet srpskih srednjoškolaca.
       Pljačkaši
       Među komandantima Kosovskog zaštitnog korpusa su i vođa albanske nacionalne garde Sulejman Selimi Sultan i njegov brat Redzep Selimi, koga je i Kfor letos hapsio pod sumnjom da je tajno organizovao grupe za progon srpskog življa sa Kosova. Tu je i Fatmir Limaj Čeliku, koji je sa braćom Selimi učestvovao u prvim terorističkim akcijama u Drenici. Većina komandanata Korpusa "ratnim zaslugama" prikriva sopstvenu kriminalnu prošlost. Njihov komandant Agim Čeku je, prema tvrđenju medija, odgovoran za zločine nad civilima u Hrvatskoj.
       Zbog toga se "demilitarizacija" može posmatrati i kao amnestija zločina koje je OVK počinila.
       Treći deo OVK "transformisan" je u brojne grupe razbojnika koji pljačkaju i pale srpske kuće i stanove, proteruju srpski živalj i ruše bogomolje. Novinari zapadnih medija izveštavaju o specijalnim grupama za likvidacije i progon Srba. Osim toga, u dreničkim selima veliki broj pripadnika OVK, i pored izričite naredbe Kfora, i dalje nosi uniforme i oružje. Oni još kontrolišu veći deo seoskih sredina na Kosovu.Dakle, pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa i policije biće primorani da se bore protiv svojih dojučerašnjih saboraca.
       Sva vlast u preduzećima deli se Albancima za "ratne zasluge". Recimo OVK je, gotovo potpuno eliminisala strukture iz takozvane paralelne vlasti koju je Ibrahim Rugova gradio u minulih deset godina i koja se održavala i za vreme srpske vladavine na Kosovu. Zatim izvršila je neku vrstu ubrzane tranzicije po kojoj su "zaslužnima u ratu" pripali dobri stanovi, ekskluzivni lokali i rukovodeća mesta u nekadašnjim državnim preduzećima.
       Političari
       Dakle, Oslobodilačka vojska Kosova je već izgradila infrastrukturu koja garantuje apsolutnu pobedu na izborima, najavljenim za narednu godinu. Politički lider zvanično rasformirane OVK i samoproklamovani premijer "Vlade Kosova" Hašim Tači je osnovao svoju stranku - Partiju demokratskog progresa Kosova. Nema sumnje da će ova stranka na izborima imati presudnu logističku podršku i policije i Kosovskog zaštitnog korpusa, ali i mafije. U Tačijevim rukama je šibica kojom lako može da zapali, oružjem krcatu zapadnu Makedoniju, pa, zbog toga, verovatno neće izostati ni podrška Zapada njegovoj partiji, bez obzira što on najavljuje "nepokolebljivu borbu za nezavisnost Kosova".
       Zapad je očekivao da će "demilitarizacijom" uspavati Oslobodilačku vojsku Kosova, a dogodilo se, izgleda, obrnuto.Čak i portparoli Kfora da bi izbegli neprijatna novinarska pitanja o vrsti predatog oružja, više ne tvrde da je OVK razoružana. Računa se da je do juna prošle godine, kada je Vojska Jugoslavije u dobroj meri presekla puteve za krijumčarenje oružja, iz Albanije na Kosovo uneto više od 50 hiljada komada oružja. Policija i Vojska Jugoslavije su, kako je zvanično saopšteno, tokom 1998. godine zaplenile oko 12 hiljada komada pušaka, mitraljeza, minobacača koji su bili u rukama albanskih separatista. Iako se Kfor diči podatkom da je OVK predala 10 hiljada komada oružja, to je najviše poluautomatskih pušaka, a vrlo malo mitraljeza, minobacača i lakih topova. Zapadni novinari upozoravaju da među oružjem koje su predali članovi OVK nema, na primer, ni modernih snajpera marke "baret", niti bacača granata "strajker", a to oružje je, bar prema fotografijama koje je prošle godine objavljivala prištinska štampa na albanskom jeziku, bilo rasprostranjeno u OVK. Oslobodilačka vojska Kosova koja još nije razoružana a dominira u strukturi nove policije, koja ima međunarodno verifikovan Kosovski zaštitni korpus, koja kontroliše podzemlje i dozira nasilje, ne samo da nije demilitarizovana nego je postala i najjača politička snaga na Kosovu, bez obzira na prljavu prošlost svojih vođa.
      
       PETAR ALEKSIĆ
      
      

       Studenti u Sivom domu


       Vlada Srbije je Prištinski univerzitet preselila u Kruševac, a studente u Vaspitno-popravni dom. Studenti misle da će im bolje biti u Mitrovici i Leposaviću
      
       Ko je doskora mogao i zamisliti da će jedan provincijski hotel postati akademsko zdanje najvišeg ranga? Motel "Rubin" u centru Kruševca trenutno je sedište Rektorata Prištinskog univerziteta.
       Odlukom Vlade Srbije, pod dirigentskom palicom ministra prosvete Jove Todorovića fakulteti Prištinskog univerziteta "razvejani" su po čitavoj Srbiji, a čast da postane sedište Rektorata pripalo je Kruševcu. U ovom gradu su za sada smešteni Medicinski fakultet koji u svom sastavu ima i stomatologiju, Poljoprivredni i PMF, a očekuje se da "stigne" i Ekonomski. Pravni je u Vranju, a varošica Blace se diči akademcima koji studiraju filozofiju. Svega nekoliko fakulteta i dalje je na teritoriji Kosova odakle potiče Univerzitet. U Kosovskoj Mitrovici je Rudarski i Građevinski, u Leposaviću trenutno DIF i Viša ekonomska iz Peći.
      
       Studente, pogotovu one koji se nisu ili se još nisu odselili iz južne pokrajine, o ovome niko nije pitao. Verovatno je zbog toga pre nekoliko dana formiran Odbor studenata za povratak Prištinskog univerziteta na Kosovo i Metohiju. Predstavnici odbora izrekli su oštre kvalifikacije na račun ukupne politike visokog školstva u Srbiji ali i na račun ukupne politike zaštite, ostanka i povratka Srba na Kosovo koju vodi Vlada Srbije.
       - Naši zahtevi Vladi Srbije su jasni i od njih nećemo odustajati - kaže Jasmina Božović, apsolvent medicine i predsednik Odbora za povratak Prištinskog univerziteta na Kosovo i Metohiju. - Tražimo da se Rektorat vrati na Kosovo, da se svi fakulteti i više škole vrate, da se predavanja i ukupna nastava organizuje u mestima gde žive Srbi, kao što je to Mitrovački okrug. Smatramo da je povratak Univerziteta uslov opstanka svih Srba i Crnogoraca na Kosovu, jer odlaskom nas studenata doći će do iseljavanja i naših roditelja i svih Srba i Crnogoraca.
       Odbor je do sada prikupio oko 3 000 potpisa studenata, a samo iz Leposavića treba da stigne još 1 000 potpisa akademskih građana. Do početka rata Prištinski univerzitet je imao preko 15 000 studenata srpske i crnogorske nacionalnosti. U ovom trenutku niko nema pravih i preciznih informacija koliko studenata još živi na Kosmetu.
       Uslova za organizovanje nastave ima u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i u još nekim mestima - smatra Jasmina Božović. - Mogućnosti za smeštaj su velike, a uz pomoć Vlade Srbije moguće je praviti i montažne objekte, baš kao što se to planira i u Kruševcu. Odluka Vlade Srbije da se Vaspitno-popravni dom u Kruševcu iskoristi za smeštaj studenata je bez presedana, da ne kažem ponižavajuća.
       Da je ipak moguće organizovati akademski rad i u sadašnjim političkim okolnostima na Kosovu, članovi Odbora dokazuju brojem održanih ispita na Rudarskom, Građevinskom fakultetu u Mitrovici kao i na DIF-u i Likovnoj akademiji u Leposaviću. Članovi Odbora su Rektoratu već uputili peticiju da se Univerzitet vrati na Kosovo. Za sada nikakav odgovor nije stigao. odgovorili su nam tako, kaže jedan član Odbora, što su Medicinski fakultet prebacili u Kruševac, a i tamo je bolnica opšteg tipa, kao i mitrovačka, tako da je moguć isti kvalitet nastave.
       Kosovske studente za sada podržava jedino Srpsko nacionalno veće (SNV) za Mitrovački okrug. Oni su im ustupili svoje prostorije i omogućili medijsku promociju. O tome Oliver Ivanović, predsednik Izvršnog odbora SNV-a, kaže:
       - Odluka srpske vlade da makar i privremeno iseli Prištinski univerzitet ima izuzetno negativno političko dejstvo na Srbe i Crnogorce iz ovog kraja koji su nameravali da ovde ostanu. Ako se na jednoj strani na sva zvona oglašava o akcijama za zaustavljanje seobe i povratku onih koji su otišli, koje čine srpske vlasti, a istovremeno se odvodi ono što je najpametnije, onda je jasno da tu nešto nije u redu. Nama je dovoljno što svakodnevno trpimo teror i pritiske sa albanske strane, ne moraju u tome da im pomažu i naši iz Srbije - kaže Oliver Ivanović.
       Jasmina Pejanić kaže da je stupila u kontakt sa rektorom Prištinskog univerziteta Jagošem Zelenovićem.
       - Rečeno mi je da je problem tehničke prirode. Ali, ako već prave objekte za studente i profesore po Srbiji, zašto to onda ne bi mogli da urade i ovde? Ako se mi kao studenti ne plašimo da ovde živimo i učimo, onda ne bi trebalo ni naši profesori. Jer mislim da su važniji studenti nego profesori; fakulteti i Univerzitet postoje zbog studenata.
      
       LjUBIŠA POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu