Ako se odluči da osvoji prestonicu, koalicija SPS-SRS-JUL će to učiniti pre izbora zbog zauzimanja medija i pravljenja biračkih spiskova

      Šta je najvažnija karakteristika srpske političke scene danas: pretnja, strah, predomišljanje ili prašina?
       Gradski odbor Srpske radikalne stranke (SRS)prošlog petka je najavio, a u ponedeljak potvrdio da će tražiti uvođenje prinudne uprave nad Beogradom jer se Skupština grada ne bavi životnim pitanjima građana. Predsednički kolegijum SRS je utorak proširio celu priču na sve gradove u Srbiji u kojima vlast drže Srpski pokret obnove (SPO) i Demokratska stranka (DS) ocenjujući da u njima vlada "nepodnošljiva situacija".
       Socijalisti, koji bi s radikalima bez muke mogli ishodovati prinudnu upravu u Beogradu (formalno, donosi je Vlada Srbije kad oceni da organi u lokalnoj zajednici ne funkcionišu), takođe dozirano vrše pritisak oko SPO-a, donedavno svog manje-više vernog tihog partnera u glavnom gradu. Povod su dva incidenta u kaznenom prostoru - izglasavanja zahteva za ostavku Slobodana Miloševića i deklaracije u kojoj se traži pronalaženje krivaca za saobraćajnu nesreću u kojoj su poginula četvorica visokih funkcionera stranke Vuka Draškovića. Pošto su SPO i DS izglasali deklaracije - socijalisti su u petak zajedno s radikalima napustili gradski parlament (doduše, ne pominjući mogućnost uvođenja prinudne uprave), već u subotu priveli na informativni razgovor trojicu funkcionera Gradskog sekretarijata za finansije, a u nedelju u jednoj kolumni u "Politici" stavili do znanja SPO-u da su neugodno iznenađeni njegovim prestrojavanjem bliže "koaliciji za NATO", kako vladajuća stranka zove demokratsku opoziciju u Srbiji.
       Pretnje
       Na sve to SPO je reagovao prilično mlako: Ivan Kovačević, portparol SPO-a, izjavio je da "po svim anketama javnog mnjenja, beogradska lokalna uprava uživa ugled kao najefikasniji organ vlasti u zemlji" i da je bolje kotirana i od Vojske Jugoslavije. Hapšenje trojice funkcionera gradske vlade Kovačević je takođe ocenio kao pokušaj kompromitacije lokalne vlasti u Beogradu, i to je otprilike sve.
       I dalje SPO sporadično podgreva priču o nerasvetljenim okolnostima pogibije četvorice svojih funkcionera, ali izgleda očito da će i tu priču, kao i mnoge ranije, pokriti debela prašina ćutanja i zaborava.
       "To je ozbiljna i direktna pretnja SPO-u", kaže za NIN Ljubomir Anđelković, predsednik vlade za Beograd, gradske vlade u senci koju je osnovala Demokratska stranka, komentarišući poslednji splet događaja na srpskoj političkoj sceni. "Vlast je zaplašena onim što se dešava u zemlji i vuče očajničke poteze", smatra Anđelković koji veruje da SPS šalje očite signale nezadovoljstva SPO-u zbog odluke da potpiše dokument kojim demokratska opozicija traži pregovore o novim izbornim uslovima. Portparol SPO-a najavio je da će 22.oktobra (petak) biti zakazane sednice skupština opština i gradova u kojima je na vlasti opozicija, na kojima će biti zatraženi vanredni izbori na svim nivoima. Tome bi trebalo da prethodi okrugli sto opozicije i vlasti oko izbornih uslova.
       Vojislav Šešelj i Milovan Bojić, udarna dvojka Vlade Srbije, već je odbacila zahteve opozicije, Marjanovićev kabinet u utorak je usvojio predlog novog zakona o lokalnoj samoupravi (većinski i jednokružni, za koji SPS i SRS procenjuju da im više odgovara) i uputio ga Skupštini Srbije na usvajanje, a dodatnu političku temperaturu podigao je i sam Kovačević ostavljajući otvorenim pitanje da li bi SPO izašao na izbore i ako uslovi opozicije ne bi bili usvojeni.
       U javnosti kola nekoliko teorija o budućim potezima SPO-a, koje je Kovačević svesno ili nehotice podgrejao. Prema jednoj, činjenica da se Vuk Drašković od sahrane četvorice espeoovaca nije oglasio govori o tome da je SPO ozbiljno shvatio poruku da nije vreme da lavira između vladajuće koalicije i Saveza za promene i da je, nešto silom, nešto milom, prisiljen da ostane u prećutnom zagrljaju vladajuće partije.
       Novac
       Prema drugoj teoriji, koja nužno ne protivreči prvoj, SPO- u se ne daje iz ruku Beograd, ne samo zbog vlasti (držati prestonicu nije sve, ali simbolički ima političku težinu) već i zbog finansijskih efekata.
       Gradski budzet procenjuje se na oko 400 miliona nemačkih maraka na godišnjem nivou. Premalo prema jednom Berlinu čiji je budzet 60 milijardi maraka, svega deset odsto onoga čime raspolažu socijalisti i radikali u kasi Srbije, ali ipak gotovo dvostruko više od, na primer, deviznih rezervi zemlje.
       "To je premala suma za grad, on nema nikakvu finansijsku moć", tvrdi za NIN Nebojša Čović, bivši gradonačelnik Beograda i lider Demokratske alternative. Ipak, nekoliko socijalističkih banaka dobro se oznojilo da bi izborilo pravo da na svojim računima drži depozite grada. Najlukrativnija služba od svih je Direkcija za gradsko građevinsko zemljište (direktor je bio pokojni Veselin Bošković), a grad raspolaže i stalnim keš prilivom iz preduzeća kakva su Infostan, Parking servis, ili Pijačna uprava, što mu daje prostor za potencijalno unosne operacije na crnom deviznom tržištu.
       Na tragu takvih glasina, SRS je u utorak ocenio da u Beogradu vladaju "haos, javašluk i nemar" i da su to "konačno shvatili i državni organi", o čemu "svedoče hapšenja pojedinih gradskih funkcionera i njihovih saradnika".
       Ostatak opozicije, pre svega oličen u Savezu za promene, snebivljivo komentariše ono što se dešava pokušavajući da istovremeno izbegne da Draškovića, tek pridobijenog saborca za nove izborne uslove, otera od sebe a da, s druge strane, ukoliko se ipak desi da se on odluči za posrednu saradnju sa socijalistima (gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović ocenio je da u Vladi Srbije ima trezvenih ljudi koji neće prihvatiti Šešeljev izazov, prvenstveno aludirajući na SPS simpatizere koalicije sa SPO-om - prim. T. J.), zadrži odgovarajući otklon.
       Simbol
       "SPO je svim preduzećima iz SPS-a i JUL-a omogućio da nastave da rade poslove u gradu, kao da promene vlasti nikad nije ni bilo, i kao da socijalisti nisu prestali da vladaju", kaže Anđelković. "To su oni politikantski razlozi i dogovori 'evo tebi savezna vlada, a ti uzmi grad' i slično", kaže on.
       Politikolog Vladimir Goati kaže za NIN da vladanje prestonicom ima simboličnu vrednost a činjenica da u njemu ne stoluju ni SPS ni SRS mora biti kost u grlu crveno-crne koalicije. Tim pre, kaže Goati, što prestonice u svim zemljama, pa i ova naša pomalo, izlaze na međunarodni teren, što mora smetati vladajućoj koaliciji u Srbiji. Drugi razlog zbog kojeg bi SPS i SRS mogle imati jak razlog da pokušaju da preotmu prestonicu jesu lokalni mediji, pre svega TV Studio B, koji je posle Draškovićevog približavanja Savezu za promene, počeo u velikoj meri da emituje priloge o protestima u Srbiji i Beogradu. "Za vlast je osvajanje i ućutkivanje takvih medija pragmatična potreba jer pred izbore za vlast ne može biti poželjno da se na televiziji opširno prikazuje masa ljudi koja je protiv nje."
       Treći razlog mogao bi biti ekonomski, ali, smatra Goati, ne zbog toga što je vladajućoj koaliciji potreban novac kojim raspolaže grad, već, prosto, da bi se osujetio protivnik.
       "To su više nego dovoljni razlozi da vlast pokuša preotimanje Beograda, pogotovu posle najnovije evolucije SPO-a, koji se dosta odvojio od vladajuće stranke. Prosto je neminovnost da SPS sada pokušava da kazni jednu partiju koja ide protiv nje", ocenjuje Goati.
       Ukoliko se odluči da osvoji prestonicu, SPS i SRS bi sigurno takav potez povukli pre izbora, smatra Anđelković. Ne samo zbog ućutkivanja medija već, pre svega, zato što je priprema izbora i pravljenje biračkih spiskova u rukama lokalnih vlasti. A dobra priprema je više od pola pobede, ili kako bi to direktnije rekli analitičari svih prethodnih izbora, glavna izborna krađa događa se pre nego što izbori počnu.
      
       TANjA JAKOBI
      

Marko Blagojević koordinator za odnose s javnošću CeSID-a        Sve zavisi od izbornih uslova        O značaju Beograda kao izborne baze najbolje govori podatak da je vladajuća partija za prošle izbore odlučila da Beograd podeli na četiri izborne jedinice (Srbija je prema važećem izbornom zakonu podeljena na 29 izbornih jedinica) i u njih uključi prigradske opštine u kojima ima više svojih birača, kaže za NIN Marko Blagojević portparol CeSID-a.        U ovom trenutku nemoguće je predvideti kakav bi bio ishod bitke za Beograd, smatra on, jer sve zavisi po kom sistemu će biti održani lokalni, a zatim i ostali izbori. I mogući izborni rezultati i planiranje izbornih koalicija sasvim je drugačije, napominje Blagojević.        Smatra se, kaže on, da je biračko telo SPS-a i SRS nepromenljive veličine, bilo da te dve stranke nastupaju u otvorenoj ili prikrivenoj koaliciji. Prema grubim procenama, oni pokrivaju oko polovinu birača. Ta činjenica mogla bi biti od velikog značaja ukoliko se na izbore bude išlo po jednokružnom većinskom sistemu, kako je upravo predložila Vlada Srbije, jer bi u tom slučaju najjača izborna lista "pokupila" i glasove partija koje ne osvoje cenzus, i profitirala na činjenici da je (ponovo) veliki broj birača neopredeljen.        Prema nekim ranijim procenama u SPO-u, ova partija bi osvojila znatan broj glasova i po ovom sistemu (analitičari smatraju ne i dovoljan za zauzimanje vodeće pozicije), dok manjim strankama više odgovara proporcionalni sistem.

      

NEBOJŠA ČOVIĆ        Ključ za osvajanje vlasti        Beograd je privredni, finansijski, kulturni centar i samim tim sledi da je najznačajnija stepenica u osvajanju vlasti, kaže Nebojša Čović, predsednik Demokratske alternative.        "Demokratska opozicija bi sigurno dobila izbore u Beogradu ukoliko se oni sprovedu pod uslovima koje tražimo. U protivnom, izbora neće ni biti", kaže Čović, koji Šešeljevu incijativu za uvođenje prinudne uprave u gradu naziva "još jednom budalaštinom radikala" i neostvarivom željom vlasti da zavlada Beogradom.