NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pucanj u ogledalo

Beogradske ordinacije sve više uslužuju studentkinje i obične žene, koje u zamenu za "drugo telo" daju svu svoju ušteđevinu

      Izgleda kao najobičnija providna elastična kesica punjena gelom, koja se na dodir ugiba, malo hrapave površine i mlečnobela, izgleda kao da dodirujete mat staklo i osećaj je veoma, veoma prijatan... Ozloglašeni "silikon" koji je promenio živote miliona žena izazvao je koliko divljenja toliko i užasa od moći estetske hirurgije, uz priču da žena iz ordinacije izlazi kao Pamela Anderson, noseći teret "veštačkih grudi", koje pri prvom ulasku u avion pucaju, ako se već ne razliju po telu ili ne izazovu teška oboljenja.
       "Silikonska proteza ne može da pukne, niti da izazove rak. Punjena je visokokohezivnim gelom koji se ne razliva, tako da kada biste ih i probušili, što je nemoguće jer su u telu, gel bi ostao tamo gde je", objašnjava dr Mićo Đuričić, specijalista plastične hirurgije, vlasnik ordinacije "Galatea". "Firma 'Dau korning' koja ih je patentirala, ostvarila je tako veliku zaradu da su konkurenti krenuli u marketinški rat, koji je donekle uspeo, iako naučno nijedna od tih optužbi nikada nije dokazana. Svaka proteza ima silikonski omotač, samo on ne mora biti punjen gelom, nego, recimo, fiziološkim rastvorom, pa čak se pokušavalo i sojinim ili pomorandzinim uljem, ali se ispostavilo da se ono na vrućini užegne i širi neprijatan miris."
      
       Srpkinje
       Naše žene uglavnom ne žele veće "veštačke grudi" od broja četiri ("hoću da izgledam kao kada nosim 'vonderbra'"), dok se američki standardi kreću oko petice a često je i prelaze. Operacija traje oko sat vremena, a pacijentkinje već sutradan idu kući. Rez se, u dogovoru sa pacijentom, pravi ispod dojke, oko bradavice ili ispod pazuha (pokušaj ubacivanja kroz pupak nije se pokazao uspešnim jer sadržaj iscuri). On je toliki da mogu da stanu dva prsta, koža je dovoljno elastična da kroz taj otvor može da se ubaci proteza. Za onoga ko prvi put gleda snimak operacije, koža je, takoreći, neprijatno elastična. Implantant se ugrađuje iznad mlečne žlezde, tako da ne ometa njeno funkcionisanje, mogu ga ugrađivati i sasvim mlade devojke. U narednih nekoliko dana nosi se specijalno prsluče, dolazi na kontrole, za sedam dana skidaju se konci i implantanti ostaju do kraja života.
       Mada se u reklamama često govori da se ožiljak odstranjuje i nestaje, prema rečima dr Đuričića, nemoguće ga je potpuno ukloniti, ali je on minimalan i vremenom postaje teško uočljiv.
      
       Salo
       Estetska hirurgija, međutim, nije rezervisana samo za pravljenje savremenih Pamela, uz njenu pomoć moguće je zategnuti lice, dobiti punije usne, smanjiti nos i klempave uši i, što je najtraženije, osloboditi se viška kilograma. Liposukcija (isisavanje sala pomoću cevi) najpopularnija je intervencija i kod nas i u svetu, a žele je i žene i muškarci. Interesovanje je, istina, "sezonsko", naročito povećano pred leto. Mada bi pacijent trebalo da postignut izgled održava (vežbom, ishranom, masažom), veoma mali broj se pridržava saveta lekara, tako da se pre ili kasnije ponovo vraća na sto sa istom željom da za nekoliko sati postigne ono za šta bi mu bili potrebni meseci mukotrpne dijete.
       Nekada rezervisanu samo za odabrane, medicinu u službi lepote, poslednjih godina zahvatila je "demokratizacija", pa se u ordinacijama pojavljuju ljudi svih slojeva. U Americi, gde je, po nekim podacima, broj pacijenata prešao milion godišnje, interesovanje je toliko da se ljudi odlučuju i za plaćanje na rate i uzimanje pozajmica, a lekari kažu da im dolaze i klijenti kojima će verovatno trebati 10 godina da otplate dug. Želja za dobrim izgledom tolika je da tinejdzerke od roditelja kao poklon za maturu traže povećanje grudi.
       Da bi se osoba odlučila na ovaj korak, nije više potrebno da bude slavna, ružna, iskompleksirana, pa čak ni bogata, beogradske ordinacije sve više uslužuju studentkinje i obične žene, koje u zamenu za "drugo telo" daju svu svoju ušteđevinu. Ono što dobiju za uzvrat menja im život, a poenta je, kako neke od njih kažu, u sticanju samopouzdanja.
      
       Nostalgija
       "Povećala sam grudi zato što se ceo život osećam kao muškarac", kaže jedna dvadesetogodišnja Beograđanka. "Za mene je ovo kao da sam promenila pol, a to nema cenu."
       Kako će se neko suočiti sa "novim sobom" zavisi od motiva zbog kog je došao. Najgore prolaze one koje dolaze ne bi li povratile mladost ili muža; ako nisu sigurne u ono što žele, podvrgavaju se raznim intervencijama, ali uvek bivaju nezadovoljne, nezadovoljne i ponovo nezadovoljne... Planeta Zemlja, ipak, ne gaji baš toliko fanatičnih Šer, koja je izvadila rebro da bi imala uži struk, niti Majkla Dzeksona koji odbija da bude crn, da bude star ili ne daj bože, običan. Intervencije koje radi "normalan svet" uglavnom su korekcije onoga što osobu muči pred ogledalom i lagano joj truje život čineći je nesigurnom.
       "Čovek nije drvo, da ga hirurg oblikuje, nego može samo da koriguje u skladu sa prirodnim predispozicijama. Ako žena želi da bude negovana mora da počne na vreme sa lakšim i manje agresivnim metodama. Ne može u šezdesetoj da se seti da bi htela da ima četrdeset godina manje", kaže docent dr Miodrag Colić, specijalista plastične hirurgije i član svetske organizacije plastičnih hirurga. "Dvadeset pet metara zlatnih niti koje Katrin Denev ima ne čini je ni neprirodnom ni vulgarnom, zato što ta metoda, ubacivanjem zlatnih niti u kožu lica provocira organizam da, reagujući na dvadesetčetvorokaratno zlato, sam proizvodi elastična vlakna. Tako proces ide postepeno i koža posle tri meseca izgleda podmlađeno, a u skladu sa godinama i mogućnostima samog organizma."
      
       Opekotine
       Mada se za promene koje na svom telu vrše naše estradne zvezde može reći da su uočljive, retko koja bi priznala da je ta promena delo lekara. U to ime ordinacije se obavezuju na apsolutnu diskreciju. Početna faza skrivanja na Zapadu je već prešla u suprotnost i hirurzi, od kojih su pacijenti nekada bežali kada ih sretnu na javnom mestu, sada su opsednuti pozivima na prijeme gde bivaju glavne zvezde (Dzoan Kolins posle svake intervencije napravi parti u čast svog hirurga). Beograd još veruje da se, ma kako uočljiva promena bila, može igrati na "prirodnost". Iako je VMA četvrta klinika na svetu, na kojoj su još pedesetih godina počeli da se rade fejsliftinzi, tek pre dve godine jedna je dama javno rekla da je na njoj izvršena intervencija i do danas ona je jedina koja je to priznala. Ruška Jakić, voditeljka TV Pink, čuveni skandal majstor, ne samo da je prva u Beogradu, ona je izgleda i prva na svetu koja je u sopstvenoj emisiji pustila snimak svoje operacije. "Naše zvezde kažu da mažu Pavlovićevu mast i prirodno su lepe. E, pa pošto ja nisam prirodno lepa, onda moram da se negujem, a one koje hoće da se prepuste prirodi neka ne napuštaju Evu i neka žive sa svojim listom" kaže Ruška Jakić. "Uradila sam podmlađivanje kon trolisanim opekotinama, kojima se skida sloj kože, a ona se onda obnavlja i od prvog trenutka sam znala da ću to pustiti u emisiji, na stolu sam rekla: "Trenutak, molim vas, samo da snimim najavu za 'Ljubav i modu'." Mnogo žena mi se posle javilo tražeći savet, a ja sam tako zadovoljna svojim izgledom da zračim optimizam na sve ljude oko sebe."
      
       Klempo
       Vreme kada će žene, a izvesno je i muškarci, odlaziti kod estetskog hirurga kao na kafu već se sasvim približilo. Ali, pucanj u ogledalo koji se izvodi hirurškim nožem, može sasvim lako da bude ispaljen u suprotnom smeru. Vizuelno stapanje kože, usana, implantanta ili ko zna već čega, vrši se po istom principu po kom se oblikovala i odluka da se telo menja. Želju da se bude "lep" psiholozi dovode u vezu sa narcističkom kulturom i presingom sredine, ali priznaju i da je "telesna šema" važna za identitet pojedinca.
       "Neverovatna količina malignog perfekcionizma maltretira mnoge ljude, pa i u pogledu njihovog fizičkog izgleda. Ako se neko toliko često i surovo potčinjava tom perfekcionističkom sadizmu, pitamo se koliko to psihički "boli", kaže dr Tijana Mandić, psiholog. "Sa druge strane, ako je nekom potrebno da operiše uši da bi završio priču iz detinjstva kada su ga zvali Klempo, ili se oslobodio porodične psihopatologije, onda mi se to čini u redu. Sama operacija, naravno, neće rešiti problem, ali može da bude potreban 'okidač' da promene u ponašanju ličnosti krenu u željenom pravcu."
      
       Ivana JankoviĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu