NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Propuštena šansa

("Nismo izdali Srbiju", NIN br. 2546)

Za vreme bombardovanja Jugoslavije zatekao sam se u Moskvi. Imao sam prilike da vidim kako su obični ruski ljudi, a ne vesternizirana sredstva informisanja, ocenjivali nemilosrdno natovsko razaranje slovenske braće u Srbiji i misiju V. Černomirdina u Jugoslaviji. Ovim intervjuom on nas podseća da je o toj misiji zadržao svoje potpuno drugačije mišljenje.

      Kaže i sada - "nismo izdali Srbiju". Pitanje je da li se više radi o izdaji Srbije ili istorijskih interesa same Rusije. Poznato je da je Rusija kao velika sila istorijski težila da iziđe na "topla mora", da se predstavi kao zaštitnik slovenske braće na Balkanu. Međutim, ona je to uporno pokušavala igrajući na pogrešnu kartu Bugarske koja se u svakom ratu oko Balkana našla na suprotnoj, gubitničkoj strani. U Rusiji se nije prihvatala istina da je Srbija, odnosno Jugoslavija, ključ stabilnosti Balkana, značajan faktor slovenske solidarnosti. Zato se ne radi ni o kakvoj izdaji Srbije, nego o nastavku tradicionalne politike prema Balkanu kako imperijalne tako sovjetske i današnje Rusije.
       Agresijom NATO-a na Jugoslaviju pojavila se istorijska šansa za Rusiju da ispravi svoje zablude i da se bez svojih zasluga, na tragediji i herojskom otporu Jugoslavije, pojavi konačno na Balkanu kao velika sila. Misijom Černomirdina ta šansa je upropašćena.
       Neposredno uoči misije Černomirdina situacija u natovskom taboru bila je konfuzna, mašinerija je "šlajfovala". To je vrlo jasno izloženo u jednom itnernom komentaru CNN-a već 31. marta - posle nedelju dana operacija je neuspešna, rezultat je "humanitarna katastrofa" koju je trebalo sprečiti. Treba se izvući iz "živog blata", uz spasavanje obraza i samog NATO-a od unutrašnje podele. Pokazalo se da "Milošević nije vukodlak", ima podršku naroda u odbrani "srpskog Jerusalima". OVK sa projektom Velike Albanije predstavlja stvarnu pretnju stabilnosti regiona. U igri su sledeće opcije:
      
       - još žešće i obuhvatnije bombardovanje uz nejasan ishod;
       - kopnena operacija opterećena baukom Hitlera (izgubio u Jugoslaviji 300 000 vojnika) i Vijetnama, čiju visoku cenu zapadna javnost ne bi prihvatila;
       - naoružavanje OVK uz nezavisnost Kosova kao zamena za kopnenu operaciju.
      
       Prihvaćeno je da se traži politički izlaz kroz posredništvo Rusije. Sve je to bilo poznato pre misije Černomirdina. Trebalo je samo iskoristiti šansu koja se pružila herojskim otporom Jugoslavije, bez uvlačenja u konflikt, bez žrtava rehabilitovati ugled Rusije kao velike sile. Sve pretpostavke za uspešnu misiju bile su stvorene uz jedini uslov sa ruske strane - odbiti ulogu posrednika bez prekida bombardovanja. Dostojanstveni primer je već dao Primakov. Černomirdin je, takođe, javno o tome govorio. Međutim, umesto da odbije misiju pre prekida bombardovanja, on je postao poštar i ucenjivač u prenošenju ultimativnih zahteva NATO-a. Time je, u stvari, pomogao NATO-u da se izvuče iz ćorsokaka, natovski jastrebovi su proširivali ciljeve i eskalaciju bombardovanja, Bžežinski je presekao debate - totalni rat do uništenja Srbije. Sada sebi pripisivati u zaslugu - prekid bombardovanja tek posle skoro dva meseca "posredovanja" pod bombama između Beograda, Moskve i natovskih centara odsustvo je naknadne pameti ili nešto drugo! Kroz nastavak bombardovanja čak je iznuđeno da se umesto zabrane učešća u mirovnim snagama zemljama koje su učestvovale u agresiji na Jugoslaviju pojave upravo te natovske snage pod firmom potpuno obeščašćene UN kroz natovski legitimitet rezolucije 1244. Posledice su tragične - poniženje Rusije, tragedija Jugoslavije, ohrabrenje za nove pretnje NATO-a svetu i samoj Rusiji posle vašingtonskog samita. Umesto da Rusija bude poštovana sila na Balkanu, njeni vojnici u nezavisnoj, mirotvornoj ulozi, teroristi OVK im ne daju ni u Orahovac, uz zlurado likovanje NATO-a, Bugari već svrstani na tradicionalnu antirusku stranu, zabranjuju prelet ruskim avionima, Mađarska anticipira sudbinu budućih naftovoda oko kojih se i vode velike igre. Na kraju, Rusija je ne samo izgubila sve šanse na Balkanu nego je dobila ponovo Čečeniju, "humanitarnu katastrofu" i pretnju "mirotvorne" NATO intervencije u ruskoj vitalnoj zoni Kavkaza - "rusko Kosovo". Anticipacija svega je na primeru Jugoslavije do brutalne ogoljenosti samih metoda.
       Branko Vukušić, Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu