Kad nešto na ovom prostoru izlazi 65 godina onda to - nije zezanje. Nije, i kad je u pitanju "Ošišani jež". Štaviše, iz NIN-ovog feljtona će se sasvim jasno videti da su ovde vicevi i humor uvek bili više, mnogo više od zabave i razonode. Zbog prejakih dosetki padali su urednici, karikature i vicevi su najavljivali propast države, o slova se spoticalo bratstvo i jedinstvo, oklizivale vlade, komiteti, uprave logora. I sama "nezvanična istorija OJ" Radivoja Bojčića (pisana baš za NIN) lep je primerak "Ježeve" škole mišljenja i pisanja što bi se moglo, u najkraćem, opisati kao (smrtno) "ozbiljno zezanje". Ilustracije u feljtonu su iz "Ježeve" riznice karikatura i ilustracija, čiji mnogi autori imenom i delom uveliko nadilaze vreme u kome su crtali.

      Ošišani jež", kao jedan stari list, imao je dosta jubileja i proslava svojih godišnjica.
      
       I kad god bi se obeležavale te godišnjice, pojavljivali bi se prigodni tekstovi-podsećanja na osnivanje ovog lista.
      
       Obično bi se čitaocu dalo da zamisli kafanu "Ginić", koja se nalazila u Poenkareovoj ulici 20, na mestu na kome se danas nalazi Dom omladine.
      
       U kafani koju je restorater Ljuba Popović reklamirao kao mesto u kome je najbolja domaća kujna, najbolja naša vina, gde se toči Vajfertovo pivo, a roštilj radi preko cele noći, a koje je sastajalište najotmenije publike, za jednim ovećim stolom, ili, verovatnije, za dva spojena - što je priznati srpski specijalitet - sedi grupa naprednih intelektualaca.
      
       I dok je napolju noć, u Jevropi truli oportunizam, u Nemačkoj i Italiji buja nacifašizam, u Rusiji cveta staljinizam, a u Jugoslaviji raste monarhofašistička diktatura i velikosrpski hegemonizam, Živojin Vukadinović Bata, Dobrosav Kuzmić, Brana Cvetković, Pjer Križanić, Stanislav Vinaver, Todor Paranos, Branislav Dimitrijević Brandim i Sabahadin Hodzić sede kod "Ginića" i pošto su se dogovorili da pokrenu jedan humorističko-satirični list, mozgaju kako da ga nazovu.
      
       Jedni predlažu da se list zove "Darmar" ili "Bič".
      
       Drugi se, kao, ne slažu, jer misle da bi mu bolje pristajali nazivi "Zolja", "Osica" ili "Oplavak".
      
       Dok se oni spore, Simče, koji je kod "Ginića" kelner, donoseći turu po turu pića za sto naprednih srpskih intelektualaca, čuje oko čega se oni spore, pa mu se čini da bi i sam mogao da doprinese ovom sukobu na književnoj levici, te im onako, u prolazu, dobaci:
      
       - Jež!
      
       I kao što to u romantičarskim predstavama biva, nastaje tajac.
      
       A onda za stolom napredne srpske inteligencije počinje komešanje, neko naruči novu turu, a jedan reče:
      
       - Može, ali štucovani!
      
       I kao što to uvek u srpske inteligencije jeste, rasprava iz jednog kvaliteta pređe u drugi, pa se spor oko imenice preneo na neslaganje oko prideva.
      
       Dok Simče levu inteligenciju opslužuje pićem, dotle padaju oprečni predlozi:
      
       - Obrijani, ćelavi, bodljikavi...
      
       Najzad, jer i srpskom romantizmu ima kraja, neko kaže:
      
       - Ošišani!
      
       I tada se sa svih strana začuju uzdasi olakšanja koji se otimaju pripadnicima napredne srpske inteligencije koja je u tom trenutku sedela u kafani "Ginić" u Poenkareovoj 20, jer su se Srbi okupljeni oko jednog stola složili.
      
       Naravno, u ovoj priči punoj piva, levih ideja i srpskih egzistencijalističkih sukoba, koja bi sva mogla da stane u kultnu "Ježevu" rubriku "Kako mali Đokica zamišlja", najmanje je istine.
      
       Pokretanje "Ošišanog ježa" zamišljeno je iz sasvim vankafanskih razloga. U to vreme predsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja bio je Dobrosav Kuzmić.
      
       Pošto je Jugoslovensko udruženje novinara godine 1933. započelo izgradnju Doma štampe u Resavskoj ulici 28, čije je finansiranje uglavnom bilo zasnovano na donacijama, među kojima se, recimo, našla i ona Mihajla Pupina, para za završetak zgrade, naravno, ponestalo je.
      
       Jugoslovensko udruženje kod Državne hipotekarne banke podiže kredit od milion i po dinara, što je u truloj Jugoslaviji, kao i celom civilizovanom svetu, bila jedna potpuno normalna stvar, ali uskoro se suočava sa činjenicom da se obaveza otplate ne može izvršavati.
      
       A u to vreme vladao je, nama ovde i danas, čudan običaj: krediti su se morali vraćati.
      
       Pod pretnjom izvršenja!
      
       Da bi se hipotekarni kredit mogao vraćati, trebalo je pokrenuti neki posao.
      
       Biznis, ali posao.
      
       "Tu spada i pokretanje humorističkog nedeljnika 'Ošišani jež', inicijativom predsednika udruženja Kuzmića, kao i osnivanje humorističkog pozorišta, s istim nazivom. Priče o nekakvom samostalnom pokretanju ovog nedeljnika bez veze s građenjem Novinarskog doma i jačanjem sredstava Potpornog fonda potpuno su neosnovane. U razumljivoj težnji da što pre isplati hipotekarni zajam, uprava našeg Udruženja je postupno, ali istrajno razvijala sve raznovrsnije privredne aktivnosti", kaže Nikola Dragićević u knjizi "Dva veka srpskog novinarstva", koju je 1992. godine izdao Institut za novinarstvo: Dragićević je bio jedan od onih koji je najneposrednije učestvovao u pribavljanju sredstava za izgradnju Novinarskog doma.
      
       Prvi broj "Ošišanog ježa" pojavio se na Tucindan, 5. januara 1935. godine.
      
       Kada su kolporteri tačno u minut do podne, što je termin kojim se redakcija koristi i danas, počeli na Terazijama da uzvikuju "Ošišani jež", javnost je već bila upoznata sa tim da će se uskoro u prodaji pojaviti novi humorističko-satirični list.
      
       Jer, za svoj uspeh "Ošišani jež" ima da zahvali i dobroj, kako bismo mi to danas rekli, marketinškoj pripremi, advertajzingu, a naročito čaršijskoj priči o novom proizvodu na ondašnjem medijskom tržištu.
      
       Sprovedena je dotle neviđena reklama pre izlaska prvog broja. Danima je u listovima, na bioskopskim platnima i na plakatima objavljivano da će se pojaviti nešto zanimljivo u štampi, a ostajalo je pod znakom pitanja šta će se pojaviti. Zatim je postepeno objavljivano šta će se pojaviti, da bi dan uoči izlaska bila objavljena kompletna informacija:
      
       "Sutra u podne izlazi iz štampe, kao organ Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja satirično-šaljivi list 'Ošišani jež'."
      
       Prvi broj "Ošišanog ježa" štampan je u 22 000 primeraka, na kojem mu tiražu današnji nedeljnici mogu samo zavideti, ali je i pored tako velikog broja primeraka, bio doštampavan.
      
       Nestrpljivi narod, još neorobljen ilustrovanom štampom i televizijom, navalio je na ovu slikovnicu za odrasle i tiraž "Ošišanog ježa" počeo je odmah da skače.
      
       "Ošišani jež" nije bio list redakcije "Ošišanog ježa" koju su tvorili najpoznatiji karikaturisti onoga vremena Pjer Križanić, Dragoslav Stojanović, Miloš Vušković, Đorđe Lobačov, Mate Zamalek, Ivan Lučev, Vladimir Filakovac, Beta Vukanović, Vladimir Žedrinski, Nada Doroški, Slavko Vereš i Desa Glišić, i najpoznatiji humoristi onoga vremena Branislav Nušić, Brana Cvetković, Stanislav Vinaver, Branislav Dimitrijević Brandim, Mića Dimitrijević, Žak Konfino, Petar Petrović Pecija, Dušan Radić, Branko Ćopić, Mile Stanković i dr.
      
       "Ošišani jež" je od prvog broja postao list beogradskih, ali i ostalih novinara. Svako ko je imao neku ideju za šaljivu vest, crticu, ili komentar, karikaturu, vic na aktuelnu temu, kozeriju, humoresku, priču ili anegdotu, dolazio bi u redakciju i prilog bi mu bio objavljivan i honorisan, ili bacan.
      
       Svake novine su priča za sebe, pa je i "Ošišani jež" ogledalo vremena u kome je izlazio.
      
       Zato "Ošišanom ježu" treba prepustiti da priča o sebi i vremenu u kome je izlazio do 6. aprila 1941. godine, kada se pojavio 350. broj, koji, zbog bombardovanja nikada nije dospeo do ruku čitalaca.
      
       Glavni politički događaj 1935. godine bili su izbori.
      
       Naravno, i "Ošišani jež" pratio je izbornu kampanju, sam tok izbora i prvih stotinu dana novoizabrane vlade.
      
       U tekstu "Izborna pomoć deli se naveliko", piše: - Narodni poslanik kod nas, nije bogzna kako plaćen. Naročito je ništavno plaćen kada se njegove prinadležnosti uporede sa prinadležnostima narodnih poslanika u drugim zemljama. U svemu naš narodni poslanik dobija 6 000 dinara mesečno, ali od toga on mora da putuje u srez, da drži konferencije u srezu sa biračima, i da objašnjava stav većine kojoj pripada. Osim toga, samo na crne kafe za birače otišla bi i veća svota mesečno. Prema tome, jasno je da se niko ne kandiduje za narodnog poslanika zbog tih tričavih 6 000 dinara, nego se kandiduje pre svega da bi kao poslanik vršio dužnost tumača narodnih želja.
      
       Nama su poznati bezbrojni primeri u kojima su narodni poslanici sa divnim samopregorevanjem uvek iznosili u Narodnoj skupštini u plenumu i u odborima ono što narod misli i oseća, želi i traži. Narodnim poslanicima bila je čast i prijatna dužnost da celokupnu javnost obaveste o najskrivenijim mislima našega naroda. Tako su se za poslednjih nekoliko godina umeli da žrtvuju naši narodni poslanici. Ali u današnje vreme nastala je i velika privredna kriza. Da bi je suzbili, narodni poslanici su pre svega u Narodnoj skupštini izneli bezbroj predloga kako da se narodnoj privredi pomogne.
      
       No, nije im bilo dovoljno što su donosili predloge. Oni su otpočeli i aktivno narodu da dele pomoć. Mnogobrojni kandidati za narodne poslanike razdaju narodu žito, kukuruz, brašno, rakiju, vino, pa i novčanice. Ovo se sve čini u cilju davanja primera. Mesto nesavremene "Zimske pomoći", koju su ustanovili Nemci, naši kandidati za narodne poslanike odomaćuju nešto mnogo modernije, razdaju "Izbornu pomoć". Nije usamljen slučaj mlina iz Mladenovca gde svaki birač dobija po dzak brašna, ako se samo prijavi da je potrebit ? A ko danas nije potrebit i ko nije birač? Poznat je i primer onog kandidata koji daje polovinu hiljadarke grupicama od 5 do 10 ljudi s tim da im posle izbora, ako budu za njega glasali, da i drugu polovinu te hiljadarke.
      
       Celokupna ova izborna pomoć vrši se privatnom inicijativom bez ikakvog pritiska, dokle u Nemačkoj ceo državni aparat nagoni svakoga imućnijeg čoveka da priloži za "Zimsku pomoć". Mi smo jedina zemlja gde nije potreban pritisak kada se radi o aktivnoj pomoći narodu.
      
       Izborna groznica obuzela je naš narod od Triglava do Šarplanine. U toj lepoj groznici utrkuju se narodni dobrotvori, ko će više narodu priložiti.
      
       Ne može biti ni reči da se to čini iz nekog računa, kada se zna, kao što smo rekli, da narodni poslanik dobija samo 6 000 i da, čak kada bi njegov mandat trajao i 50 godina, on izborne troškove ne bi mogao tim poluvekovnim dnevnicama da isplati.
      
       U godini 1936. "Ošišani jež" beleži napredak nacizma i fašizma u svetu.
      
       Dok u Španiji započinje građanski rat, za koji smo mi danas najveći stručnjaci, dotle u Nemačkoj i Italiji po sto puta ponovljena laž da su Jevreji krivi za sve, postaje istina.
      
       Ali, "Ošišani jež" kao da sluti da će sa nadolazećim ratom i Jugoslavija biti dovedena u pitanje.
      
       Trula Jugoslavija postaće zrela.
      
       To se naročito vidi po odnosu "Ošišanog ježa" prema tzv. srpsko-hrvatskom pitanju.
      
       Pitanju koje nikad nije dobilo odgovor.
      
       U 1936. godini, stranice ovog lista pune su priloga iz kojih provejava slutnja.
      
       KAKO JE TREBALO DA IZGLEDA HRVATSKI SELjAČKI KALENDAR
      
       - Zahvaljujući klerikalnoj štampi, svet je doznao da je jedan deo radićevaca nameravao da rođendan braće Ante i Stjepana Radića proglasi za "seljački Božić". Klerikalci su uspeli da spreče ovaj pokušaj, bojeći se, sasvim opravdano, da bi posle toga sledovala "kanonizacija" i mnogih drugih hrvatskih seljačkih velikana na štetu crkvenih svetaca.
      
       Bojazan klerikalaca bila je opravdana, jer, kako "Ošišani jež" saznaje, postojao je već gotov spisak ličnosti i datuma iz istorije seljačkog pokreta koji su imali da uđu kao crveno slovo u kalendar. Na prvom mestu bio je rođendan g. Mačeka, koji bi se zvao "seljački Uskrs". Zatim je trebalo da se proslavlja rođendan gđe Marije udove Radić kao "seljačka Velika Gospa", a rođendan njene kćerke gđe Milice Vandekar-Devčić bio bi proglašen za "seljačku Malu Gospu". Umesto "Spasova" proslavljao bi se dan kada se pretsednik g. Maček spasao iz mitrovačkog zatvora, a umesto "Sveta Tri Kralja" (Tri Mudraca sa Istoka), slavio bi se dan dolaska pretstavnika srbijanske policije kod g. Mačeka na pregovore.
      
       Godina 1937. prošla je u znaku bujanja nacizma.
      
       Ovih nekoliko ilustracija rečito govori da je "Ošišani jež" već tada shvatio suštinu novog svetskog poretka.
      
       Godine 1938. umire Branislav Nušić.
      
       U broju 160, od 22. januara te godine, "Ošišani jež" na prvoj strani objavljuje nekrolog: "Osnivač i saradnik 'Ošišanog ježa' Branislav Nušić preminuo je na Bogojavljenje ove godine.
      
       Iznenadna smrt našega dragog Ben Akibe teško je pogodila ne samo redakciju 'Ošišanog ježa' već i ceo jugoslovenski narod. Oca naše humorističke književnosti, našega Juvenala i Molijera, nema više.
      
       On, koji je punih pet decenija prenosio smeh i šalu, zaslužio je od svih nas da ga ne zaboravimo, već da nastavimo tamo gde je on stao! Veliki učitelj utro je put kojim će ubuduće ići i napredovati jugoslovenska humoristička literatura. 'Ošišani jež'se zavetuje da će na tome Nušićevom putu istrajati.
      
       Slava Branislavu Nušiću - Ben Akibi!
      
       Redakcija 'Ošišanog ježa'."
      
       U tom duhu je i ovih nekoliko karikatura "Ošišanog ježa" koje više od hiljadu reči govore o 1938.
      
       Godina 1939. je prvo ratno leto u Evropi.
      
       Svi napori Društva naroda ostaju jalovi, a u "Ošišanom ježu" pišu u stihu: "POSLE ČITANjA NOVINA": U svetu je počelo/Opet ratno stanje/Ostavljen je u ćošak/Pribor za pecanje/Već na svakom koraku/Vidiš regimentu/Ko će kome ne zna se/Pomerit cimentu./
      
       Ili, možda, i zna se/Finiš ove groze/Al je bolje zasada/Izbeći prognoze/
      
       Neka život protiče/U obmani, varci/ Ljudi okov ne vole/A samar magarci.
      
       Ili: "PEVA SE U MARŠU"
      
       Ko se boji/Vođe još,/Vođe još"/Tri za groš./Tri za groš"/Vođe se ne /Bojim ja/Tra la la/Tra la la
      
       Već iduće, godine 1940. "Ošišani jež", tekstom pod naslovom "Proslava godišnjice današnjeg rata", obeležava jedan tako redak jubilej.
      
       - Za poslednjih godinu dana dogodila su se čudesa. Zbog toga nije ni čudno što je proslava godišnjice današnjeg rata u celom svetu bila vrlo svečana. Koliko se zasad moglo saznati, preko pola miliona najboljih besednika promuklo je držeći velelepne govore na raznim manifestacionim skupovima, mitinzima i svečanim akademijama.
      
       Nemogućno je izneti sve izobilje koje je nastalo za ovu poslednju godinu. Ipak, napomenućemo bar jedan mali deo novog blagostanja.
      
       Samo u Evropi pojavilo se nekoliko hiljada izvora mleka i bele kafe. U Americi i Japanu, na primer, izbili su gejziri mleka, tako da tamo niko neće mleko ni očima da vidi.
      
       Oko trideset velikih glečera pretvorilo se u sir. Na evropskim vrbama ne rađa samo grožđe, nego i kafa, kakao, cimet, vanila, čaj i sve ono u čemu ljudi obično oskudevaju. Berba vrba bila je vrlo obilna.       
      
       Sem izvora mleka, u mnogim zemljama pojavili su se i izvori zejtina, meda, vina i rakije.
      
       S vremena na vreme, nad celom zemljom padaju s neba pečena prasad sa salatom. Skoro svakog dana padaju odozgo teleći butovi, svinjske šnicle, mlada jagnjad, debela govedina - sve to sveže i higijensko, uvijeno u celofan. Pečeni hlebovi, gibanice i razni najfiniji kolači preko noći izrastu u poljima kao pečurke. Jedanput nedeljno umesto kiše pada razna zrnasta hrana, kao pšenica, kukuruz, pirinač, ječam, ovas i tako dalje.
      
       Otvoreno je nekoliko hiljada rudnika šećera. Koprive su počele da daju najbolji pamuk. Šipak se pretvorio u kaučukovo drvo. Na mesto gloginja rode pomorandze.
      
       U Evropi i skoro svim ostalim zemljama drugih kontinenata zavladalo je blagostanje kakvo se ne pamti. Eto, zbog toga je godišnjica današnjeg rata bila svuda vrlo svečana i impozantna. (Jež press).
      
       Prvog aprila 1940. godine, izlazi prvo vanredno izdanje "Ošišanog ježa".
      
       Osim vesti da su obustavljena neprijateljstva između Saveznika i Nemačke na kopnu, moru i nebu, objavljena je i sledeća informacija pod naslovom "OSNIVANjE EVROPSKE UNIJE": Brisel, 1. aprila - "Pregovori koji se vode u Briselu između g.g. Geringa i Čemberlena i Renoa obuhvatili su i pitanje osnivanja evropske unije. Misao Aristida Brajana nailazi na sve veće razumevanje kod svih vodećih evropskih državnika. U tome bi se Stari Svet ugledao na Novi, a specijalno na Sjedinjene američke države.
      
       Ovo značajno pitanje definitivno će biti rešeno na predstojećoj sednici Društva naroda, kojoj će prisustvovati predstavnici sviju evropskih zemalja, pa i delegat SAD. Pregovori za sada teku povoljno. Odlučeno je da se smesta obustave dalja neprijateljstva na kopnu, moru i u vazduhu, o čemu su obavešteni generalštabovi Engleske, Francuske i Nemačke.
      
       (Nastaviće se)