Retko koji prosečni pripadnik mlađe generacije, razmažen ili ne, reći će da redovno izlazi i dobro se provodi. A i kad izađe, obično posećuje kafiće i kafane

      Sonja Step i Bane Bumbar odavno su otplesali s beogradskih igranki na Kalemegdanu (saznala svinja šta je dinja), ali odmarširali su i pre samo desetak godina nezaobilazni pankeri i metalci s Hita nedelje u Domu omladine. Nema više "bezazlenih" tuča između pripadnika ove dve supkulture. Metalci, čini se, kao da više i ne postoje. Kose su skraćene, "puma" patike otišle u istoriju, majice s Edijem postale gotovo antikviteti. Nema ni okupljanja kod "Ruskog cara". "Danas više ne možeš da provališ ko je seljak, a ko je u dobrom fazonu. Svi se, bre, isto oblače", očajan je Jovan, učenik Prve gimnazije. Kod kuće, kao da se pravda, sluša Iron Maiden, kad izađe "mogu da progutam i Rikija Martina".
       Beograd je, svi će uglas reći, bio grad u kojem se noću odlično provodilo, izlazilo isključivo posle 23 sata. Danas svi kukaju kako je ili dosadno i/ili skupo. Privatne žurke pominju se u sećanjima. Klupski život nije umro, ali, smatra se, uglavnom levitira. Prednost su preuzeli kafići koji, kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti, niču preko noći. Na Dorćolu, između Vasine i Dušanove ulice, postoji prava kafić-četvrt, gde uveče paradiraju skupocene urbane toalete, kola i prateća tehnička oprema. "Baš smo in", ledeno ozbiljno i samozadovoljno kaže jedna devojka u Ulici Strahinjića Bana.
      
       Šansa
       Diskoteke su out. "Za opremanje diskoteke potrebno je mnogo para (maraka) i mnogo posetilaca koji mogu da plate više od ulaznice. Pogledajte, u Beogradu diskoteke rade samo četvrtkom, petkom i subotom", kaže gazda jedne diskoteke. Radi se samo na održavanju kakvog-takvog kontinuiteta. "Ranije se prihod na šanku merio u hiljadama maraka, u poslednje vreme meri se stotinama dinara. Kome se to isplati?"
       Marko Milošević, prema sopstvenom priznanju, zaradio je diskoteku "Madona" od relija. Ove godine nije radila zbog rata.
       U Nišu, srpskoj "južnoj prestonici", trenutno ne postoji nijedna diskoteka. Ne da ih nije bilo, ali sada su zatvorene, jer vlasnicima, očigledno, posao ne ide sjajno. Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina, poveći broj afirmisanih bendova otkazao je koncerte zbog slabog interesovanja, dok domaći "Kerber" i "Galija" uvek mogu da napune "Čair".
       Zato kafići vrcaju na sve strane, otvaraju se, zatvaraju, recikliraju i svi traže konobarice. Precizno su podeljeni po klijenteli koja u njih zalazi. "Doga" je mesto gde je obavezna takozvana konzum-karta. Cena: 70 dinara. Samo. Na ulazu je opasno obezbeđenje u kožnim jaknama, u pozadini se prepoznaje sladunjavi glas Dzenifer Lopez. "Ljudi boluju od toga da plate skupa pića. Neka ih. Zato mi prelazimo na drugu stranu ulice kada nam se 'Doga' ukaže na vidiku", kaže Nišlija Milan Živković. On "banči", mada ne redovno kao u srednjoj školi, u klubovima "Rock 69" i "Underground".
       Prvi se smatra inkubatorom svih iole dobrih muzičkih sastava poteklih iz Niša. I Maja Nikolić tamo je započela karijeru. "Ovde izlaze oni koji žicaju po dinar i cevče jedno pivo celo veče. Atmosfera je najbolja. Provali kako je dobra i ova topla čokolada. Nije ni skupa - 12 dinara". U "Undergroundu"-svirala je te večeri grupa Dead Carrington. Redak slučaj da su se u jednom od naših klubova uživo mogli čuti Velvet Underground, rani radovi Igija Popa, Dejvida Bouvija.
       U Nišu je, ipak, najpoznatiji klub "Galerija". Međutim, Nišlije je odnedavno zovu "Poslednja šansa", dok, na primer, kafe "17" zovu "Nema šanse". Odmah do "Galerije" nalazi se irski pab "Kilkeni" koji je, po ugledu na svoju braću u Srbiji, to što jeste samo po enterijeru i programu Eurosport-a. Ginisovo pivo pre se može naći u beogradskom Trezoru nego u bilo kom "pabu".
       Svejedno, noćni provod u unutrašnjosti Srbije na prvi pogled je buran. Nekome sa strane, rekli bi. Istina je da se, verovatno, tamo izlazi po inerciji, da su ljudi opušteniji, pošto ceo repertoar znaju napamet. Ne doživljavaju izlazak kao spektakl, što se za Beograđane, donekle i Novosađane ne bi moglo tvrditi. Koliko je Niš opušten pokazuje i Tržni centar "Kalča" koji, čini se, ima više kafića nego butika punih artikala firme United colors of Corea.
       Novi Sad je uvek u stopu pratio Beograd. Verovalo se i veruje se u Beogradu da je tamo zabava bolja. Novosađani sigurno misle obrnuto. Početkom devedesetih, kolima ili čak vozom išlo se na piće u alternativne klubove "PiPing" i "Atrijum". Zahvaljujući novim trendovima, danas prvo na pamet pada diskoteka "Paradizo". "Ma, tamo izlazi drugo polugodište šestog razreda i stariji frajeri koji jure piletinu", odmahnula je rukom 26-godišnja Milena Petrović iz Novog Sada.
      
       Piletina
       Prema njenim rečima, više se ne zna gde koja generacija izlazi. Nedavno je, posle letnje sezone, ponovo otvorena diskoteka "Fokus" i kaže da je bila nepodnošljiva gužva, te da mnogi drugi klubovi i kafići iste noći nisu radili. Kao i svaki put kada se otvara neko novo mesto. Gužva je bila tolika da pojedini Novosađani smatraju kako vlasnik možda šuruje s policijom koja baš tada "zbog preglasne muzike" zatvara "konkurenciju".
       Diskoteka "Kontrast" domaćin je sve prijemčivijih tehno žurki, dok se u obližnju diskoteku "Kvin" po pravilu odlazi posle četiri ujutru. "NS Time" na Limanu je za koncerte i donekle alternativniji provod, šminkeri ga ocenjuju "narkomanski".
       Na jednoj od novosadskih bandera reklamira se i kafe "Dvorište". Piše: "Subotom je hip-hop, prošli put je bilo do jaja." Bez obzira na kajganu, kafić "Times" ubedljivo prednjači na hit-listi: utegnute i zategnute devojke, momci s mobilnima tik uz pepeljaru, "Marija Magdalena" u etru. Ali, pivo je 15 dinara. U mondenskim kafićima Beograda domaće pivo je 30 i više dinara. Popularan je i klub "Kamelot", gde se održavaju odlične svirke. Baš ovih dana nastupala je novosadska grupa "Muve", pobednik ucvale Zaječarske gitarijade koja do sada, suprotno svim očekivanjima, nije snimila album.
       Neodlazak u diskoteku "Dzet set" u Novoj Pazovi svojevremeno je bila bruka. Zauzima prizemlje i podrum jedne uobičajene severnopokrajinske kuće. Na spratu se suši veš. Dvadeset dinara je ulaz, a unutra, pred fajront, i sitna deca i navijači i teta s tetovažom. Ispod kabine DJ-a grb i poruka "Bože čuvaj državu". Mladi šanker Zoki, kandidat za novopazovačkog Antonija Banderasa, kaže da i dalje dolaze ljudi iz Beograda, ali, jasno, nema više gostovanja kao pre. Nema se para. "Ko vam je gostovao skoro?", pitamo. "Jao, prošle nedelje, kako se beše zovu... Znaš onu grupu gde igra Beba..." "Fanki dzi?" "Neee, oni što pevaju 'Opsesiju', kako ne znaš?"
      
       Korzo
       Vranje više nema čuveni korzo, priča Marija Đorić, saradnica vranjanske "Slobodne reči". Noćni provod, vikendom, i na južnoj pruzi svodi se na obilazak kafića ("Top-kafe", "Dzoni Voker", "Roma", "Tropikana"). Diskoteke se nisu primile. Umesto njih, s obližnjeg brdašceta, iz ekskluzivnog "Simpovog" restorana vabi "najbolja živa muzika", uglavnom iz prstiju orkestra Ekrema Mamutovića, naslednika legendarnog Bakije Bakića. Težak karasevdah, podvriskuju Vranjanci.
       Mnogo severnije, u Subotici, i dalje postoji "štrafta", ali i ozloglašena uredba opštinskih vlasti - život do ponoći. Čak i dragstor radi do ponoći, a od tada ljubitelji zidarskog piva muku muče s policijom. Na korzou je, kaže Subotičanin Boris Cupać, sve što taj grad nudi od "izlaznih" mesta (izraz je iz Kule). "Antikvarijum" tih za čajanku i ćaskanje, "Art" gde tokom cele nedelje neafirmisani bendovi ili dueti izvode hitove Željka Samardzića, Bijelog dugmeta. U Narodnom pozorištu je poznati "Dzu Fest", fancdz mesto u kome se ponekad održi i pokoja izložba. Trenutno najposećeniji je kafe bar "Sax". Jedina tamošnja diskoteka "Lifka" - ne radi.
       Čačak ima diskoteke, dve: "Skvo" i "Pozitiv plus". Tamo se izlazi posle dva ujutru. U trendu je i kafe-restoran "Ekskalibur" u kome domaću muziku izvodi grupa Dzezilend (?), dva momka iz Herceg Novog. Rezervacije su neophodne. Rokeri i skinhedsi izlaze u "Geto" i "Koton klab", a omiljeno mesto za celodnevne izlaske jeste gradska pivnica "Siti pab". Nudi 16 vrsta piva. Za ljubitelje klasične kafane Čačak je sredina brojnih "krajputaša", piše za NIN Zorica Lešović-Stanojević iz "Čačanskog glasa". Mladi rado odlaze u kafanu "Fleks" u Mrčajevcima, rodnom mestu Miroslava Ilića. Pesma do zore, cene pristupačne. Za nešto starije, u samom centru je klub muzičara "G šest". "To je kafanica 'munjarica' kako je zovu njeni 'domoroci', nazvana po žici koja je domaćinu odavno 'pukla'..." Ostaje se do ujutru, piju se domaća i vino, recituje poezija, pevaju starogradske. Domaćin ujutru servira čvarke i kuvana jaja. Prava Šumadija.
       Gornji Milanovac je svojevremeno važio za grad gde se, kao i u Čačku, berićetno provodilo. Sada kažu da je dosadno. Nekadašnji klub "Rupa" pretvoren je u pivnicu "Knjaz Miloš". Od ostalih atraktivnih mesta reći će vam još za kafiće "La cinema" (izgleda da svaki veći grad u Srbiji ima svoju "Sinemu"), "Bonsai" i, naravno, za kafanu "Ralović". Koncerata gotovo i da nema. Poslednji koga se sećaju bio je koncert "Električnog orgazma" i to na terasi hotela "Šumadija". Marijana Perišić, učenica iz obližnjeg sela Gornji Banjani, blizu politički rodnih Koštunića, upravo upoznaje grupu Off spring i nije zadovoljna provodom u Milanovcu, zna da je bilo bolje. Ni u Beogradu nisu svi čuli za Off spring.
      
       Zaljubljivanje
       "Noćni život u Srbiji je na stend baju. Ljudi izlaze onda kada se dobro osećaju, ne bi li dodali neki začin svom životu, opustili se na različite načine, upoznali neke nove ljude, ne bi li se zaljubili", kaže Suzana Zlatanović po zanimanju Luna Lu. Ona kad hoće da izađe, napravi žurku u nekom klubu. "Ovde se, čini mi se, izlazi iz nekog osećaja nemoći. Prilično je sumoran izlazak za razliku od neke '94, '95. godine kada su ljudi bukvalno bežali u noć. Mislim da sada ne možeš da pobegneš iz sopstvene kože, ma koliko se napio." Bum kafića podseća na početak osamdesetih u Beogradu. Predstavljaju male oaze, "tu se priča, pošto je, valjda, ljudima lakše kada se razgovara, kada se zbijaju šale". Luna Lu oseća da je nervoza u gradu velika, obezbeđenje na ulazu u klubove takvo da bi se moglo poistovetiti s carinom, lako se ulazi u konflikte. Kafić je stoga najsigurniji. Mada: "Kad govorim o noćnom provodu to podrazumeva da ti jedne noći prođeš 67 mesta, a ne da se zakucaš na jedno i odsediš osam sati. Nisi ti na poslu. Ljudi su ovde prosto zaboravili da se provode, mislim da izađu, pa da kao tu su kola, tu su ludila... Noćni život je za pametne i vesele ljude koji mnogo rade i mnogo zarađuju i potrebna im je noć da se opuste, da zaborave na 'stok market'."
       Noć u Beogradu deluje živo. I ne može biti drugačije, jer Beograd je, okreni-obrni, metropola. Otkrivaju se karaoke. Međutim, teško je sada pronaći osobu koja će reći "da, super je ovde". "Ne izlazim više svakog vikenda. Ne mogu da se stiskam. Ili ću da izađem ko čovek, ili neću izaći", priča 28-godišnja Jelena Ristić. Kao pripravnica radi u jednoj firmi već tri godine. I ne vredi. "Bolje sam se zezala sa 16 godina, kada tek nisam imala kintu."
       A šta je popularno? Pođimo od retkih diskoteka. U fazonu je opet bivši "Arhaik", na uglu Takovske i Dalmatinske ulice. Sada se zove "Inferno", na Internetu najavljuju koncert Cece Slavković i nastupe vodećih zvezda "Siti rekordsa". Resident četvrtkom i subotom je DJ Dule, "legenda beogradskih klubova i diskoteka", "poznati free lancer". Cena ulaznice za mladiće bez članske karte 20 dinara.
       "Industrija" je skuplja. Ulaz s flajerom do ponoći je 50, od ponoći 60, bez flajera 70 dinara. Muzika, zna se, tehno - u različitim varijantama. Ekipa koja se tamo skuplja u proseku ima 21 godinu, garderoba je mega ekscentrična. Pod narandzastim svetlom sevaju naočare za sunce, a po cenovniku pića vidi se šta se u "Industriji" pije: pivo je 12, "red bul" 89 dinara.
       Na neuništivoj "Akademiji", ili "Rupi" kako je od milošte nazivaju, pivo je 15 dinara; ulaz i za muško i za žensko prvi put izjednačen - 20 dinara. Pristup u patikama, trenerci, krinolini i dalje važi. To je možda jedino mesto gde se još može čuti, recimo, Zodiac Mindnjarp. Sredinom '80-ih Akademija je bila katalizator našeg "novog talasa". U evropskim turističkim vodičima zauzela je mesto koje obavezno treba posetiti na Balkanu, svrstavana je među prvih deset najboljih klubova starog kontinenta. Početkom '90-ih red na ulazu čekao se i više od sat vremena. Danas se ulazi bez ikakvog zadržavanja i čak subotom prolazi kroz hodnike bez preskakanja.
       "Akademija" je ostala dosledna, traje, baš kao i KST. Za razliku od nekada strašno popularnog "Mašinca", gde je u mladosti izlazila sadašnja srednja generacija. Za razliku od "Zvezde", "Nane", u skorije vreme "HL"-a (nekadašnjeg "Prostora"), "Soul food"-a (sadašnjeg kluba "F 6"), "Dzungle" koja se odnedavno zove "Libido".
       Beogradski in klub definitivno je "Oh! Cin›ma!", leti na Kalemegdanu, zimi u Gračaničkoj ulici. Evo šta piše u njihovoj zvaničnoj "istoriji kluba": "Poslednjih godina nekako se grad promenio... Sve češće se odustajalo od izlazaka u korist mirne večeri kod kuće. Ipak, nedostajali su ljudi. Zato je napravljen ovaj klub." Beograđani su ga prihvatili. Pod uslovom da mogu da uđu unutra kada je vreme hladno.
       Alternativa za takve mušterije su, pretpostavljamo, splavovi, "Sport kafe" kažu, s, najboljim koktelima, Soho bar (imaju kondomate u ve-ceu), nešto jeftiniji i manje pozerski "Bizzare", do njega "Gaudi", "Ipanema" gde je topla čokolada 40 dinara, šarmantni "Nachos" s kiselom vodom od 18 dinara.
      
       Pivo
       Diskoteke su, dakle, osim sporadičnih žurki, definitivno ispale iz većine beogradskih kombinacija jer, ne računajući imućnije, danas se sasvim posebno sprema za izlazak. Za srednjoškolce najmanje 50, za starije bar 100 dinara treba izdvojiti za jedno veče. Počev od prevoza, ulaza u klub, pića. U Beogradu retko gde postoje, kao u Nišu, "konzum-karte". Plati, pa ponovo plati. Pa još ako odeš na neko drugo, treće mesto...
       Od ljubitelja dzeza, kritičara, organizatora koncerata pokušali smo da dobijemo listu pet, eventualno deset mesta gde se može čuti dobra dzez ili bluz svirka. Rekli su nam ironično da ne znaju ni da li mogu toliko da ih nabroje: "Folkstrot" u Novom Sadu, "Mojo club" u Senti, KST utorkom, "Plato". I pevačica Vladana Marković zaposlila se na radiju, rekavši da su vremena takva da se od dzeza ne može živeti: "Došlo je do neke vrste zastoja, ali se nadam da će to biti prevaziđeno." Treba pomenuti od nedavno veoma popularan "Dzez kafe" na Obilićevom vencu, gde je živa muzika u izvođenju neimenovanog sastava petkom i subotom. Sva pića su 15 dinara. Povremeno imaju problema s naponom struje.
       Mnogi, međutim, prognoziraju da će se ponoviti slika od pre nekoliko godina, kada je pola grada izlazilo kod dragstora firme "Orbal" i to uglavnom ispred prodavnica u Dušanovoj ulici, preko puta Crkve Aleksandra Nevskog, i na Obilićevom vencu, ispod garaže. Raspored se zna: mladi ljudi sede na betonu, lične karte, da ne bi plaćali kauciju, deponuju kod dežurne kasirke.
       Prema važećem Krivičnom zakonu Republike Srbije, točenje alkohola mlađima od 16 godina je krivično delo (novčana kazna ili šest meseci zatvora). U praksi, s druge strane, ne pamti se kada je podneta takva prijava. Zato, i zbog standarda u hroničnom padu, očekuje se povratak izlazaka u dragstor. Jer, oni će ostati mesta gde je piće najjeftinije, a ulaz besplatan. Plaća se samo izlaz - oko četiri dinara. "Vajfert" je malo skuplji.
      
       ANA VUČKOVIĆ