Ako žele dobro fudbalu, državi i narodu, uprave ovdašnjih klubova treba da se ograde od divljaštva svojih navijača, da se zahvale na radu "svojim" političarima i da se privatizuju

      Aleksandar Radović je ubijen, a fudbal je poražen u 113. susretu "Partizana" i "Crvene zvezde" . Fudbalski "radnici", ma šta to značilo, još nisu uspeli da pronađu prave reči i povuku prave poteze.
       A pred derbi oko stadiona policija na svakom koraku. - Je l' imaš nešto - pita policajac navijača dok mu ovlaš dodiruje dzepove. - Nemam ništa, odgovara ovaj. - Dobro, 'ajde, prolazi - kaže policajac i počinje da kontroliše sledećeg u redu.
       Kasnije, uz ogradu koja deli severnu od zapadne tribine: pored policajca u uniformi i redara devojka pronosi prepun ranac i predaje ga mladiću preko ograde, na sever. Niko ne pita šta je u torbi. Trenutak posle na severu se pale baklje i dimne bombe.
       Petnaest minuta posle scene sa ulaza na stadion, posle "Partizanovog" gola, jedna svetleća raketa doleće sa juga na sever i pada među "Zvezdine" navijače. Tada gine sedamnaestogodišnji Aleksandar Radović iz Opova. Još nekoliko raketa zatim preleće stadion i gasi se van njega. Kako tvrde očevici, pomoć je Radoviću ukazana tek dvedesetak minuta kasnije, kad je utihnula tuča između policije i razgnevljenih "delija". Momci u plavom su, izgleda, pomislili da je uzrok gužvi tuča među navijačima, pa su s isukanim pendrecima uskočili kako bi ih umirili. Prisutni su, kažu, u prvim trenucima uzaludno dozivali policiju u pomoć...
       Policija je u utorak saopštila da je otkriveno da su baklje i signalne rakete na stadion "Partizana" unele vođe "grobara" i ekonom FK "Partizan" Branko Vučićević, zvani Gavran. "Utvrđeno je da je Zoran Živanović Čegi, inače vođa navijačke grupe 'grobari', kupio 60 baklji i deset signalnih raketa od nepoznatog lica čiji se identitet utvrđuje", rekao je Miodrag Gutić, načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata. "Ova sredstva doneo je na dan derbija, oko 15.30 časova, ispred stadiona 'Partizana' i predao ih Časlavu Kurandiću koji je, uz pomoć ekonoma Branka Vučićevića, torbu ubacio na stadion zajedno sa sportskom opremom FK 'Partizan'. Torba je uneta u svlačionicu, a zatim su paketi iz nje kroz prozor svlačionice kadetskog tima 'Partizana' predati Goranu Matoviću i Draganu Petroniću. Pre toga, sa Živanovićem je dogovoreno da se baklje i rakete preko istočne tribine prebace na jug. Pirotehnika je na južnu tribinu kroz metalne rešetke predata nepoznatom licu, a Nikola Dedović je za to vreme odvraćao pažnju redara. U međuvremenu, Živanović je došao na jug, gde je preuzeo sredstva i podelio ih."
       Posle utakmice južna tribina stadiona bila je zatvorena dok je policija privodila osumnjičene. Zadržana su desetorica, devet vođa "grobara" i ekonom fudbalskog kluba. Po obelodanjivanju rezultata policijske istrage mnogi su postavili pitanje na koje zasad još nema pravog odgovora - da li je ekonom FK "Partizan" Branko Vučićević Gavran baš na svoju ruku uneo baklje i rakete u stadion ili je, možda, imao i logističku podršku "nekih odozgo"? Uhapšeni ekonom i vođe navijača, po prirodi stvari, nisu u ovim trenucima dostupni javnosti, a isto je i sa ostalim predvodnicima dveju najvećih navijačkih grupa u nas, "grobarima" i "delijama".
       "Neki ljudi iz uprava klubova daju novac navijačima za kupovinu baklji i raketa", kaže za NIN predsednik FK "Obilić" Žarko Nikolić. "Pa, ne mislite valjda da ti mladići imaju para da sami kupe te stvari? Nisu samo deca kriva." Koji su to "neki ljudi iz uprava klubova", Nikolić ne zna. Kaže, istraga će to pokazati, ali "evidentno je da se navijačima daju pare za to".
       Uprava "Partizana", međutim, sada pere ruke od subotnjeg događaja, a generalni sekretar kluba Žarko Zečević kaže da će "Partizan" predložiti da se u Zakon o javnom redu i miru unese odredba po kojoj će za posedovanje "pirotehnike" biti razrezana zatvorska kazna od tri do šest meseci zatvora. Time se želi reći da je Uprava nevina u doturanju raketa navijačima.
       Ovoga puta Uprava će "okrenuti leđa" šefovima navijačkog tima: razumljivo, niko ne želi da bude umešan u ubistvo. Izostaje uobičajeni pokroviteljsko-partnerski odnos o kome pukovnik policije Slobodan Živanović kaže:"Rukovodstva klubova se prema ovakvim navijačima (počinioci krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja) odnose blagonaklono, često i zaštitnički...Odnos navijača i kluba najčešće se svodi na deljenje besplatnih ulaznica, plaćanje putnih troškova i kupovinu navijačkih rekvizita."
       Jedan fudbalski stručnjak čak tvrdi da uprave pomažu vođama navijača da razviju "sopstveni biznis", a kao nagradu za vernost dodeljuju im i stanove. Navijač koji je nekada unosio "pirotehniku" kaže da su njihovi sadašnji lideri plaćenici uprava i da im je glavni posao "kontrola stoke".
       U upravama fudbalskih klubova sede i te kako uticajni političari i bogati biznismeni. Štiteći navičaje svojih klubova, opraštajući im sve incidente, tučnjave, uništavanje zgrada, vozila gradskog saobraćaja... oni i te kako pokazuju svoju moć i snagu. Istovremeno, navijači su za njih ventil kroz koji, ne kvareći imidz "mirotvornih, tolerantnih demokrata", mogu da ižive strasti. Niko od nekadašnjih političara u onoj Jugoslaviji nije osudio "naše navijače" dok su na stadionima "igrali uvertiru" za građanski rat koji je usledio, krivi su uvek bili "njihovi navijači".
       Javno pokazivanje fudbalske strasti za političara je dobar put da ga hiljade navijača dožive kao "našeg čoveka" čije će ime najlakše zaokružiti na glasačkom listiću. Zato su se i lideri opozicionih stranaka i te kako udvarali, pre svega "delijama".Tako se fudbal i politika, dve najvažnije sporedne stvari u Srbiji, i te kako dopunjuju.
       Zabranivši "Obiliću" da igra u Evropi zbog "politički nepodobnog" vlasnika, UEFA je nezvanično poručila Fudbalskom savezu Jugoslavije da se ovdašnji političari povuku iz uprava fudbalskih klubova. Mogla je da im savetuje i da za uticaj na fudbalske klubove postoji hiljade drugih načina, osim sedenja u upravama.
       Odredivši da se igra samo jedna utakmica između mladih reprezentacija Jugoslavije i Engleske u Luksemburgu, UEFA je, nema sumnje, i te kako na umu imala ubistvo Aleksandra Radovića na "Partizanovom" stadionu. I nije to nikakva mržnja prema Srbima. Moćna Engleska je pet godina bila proterana iz fudbalske Evrope kad su navijači Liverpula izazvali nerede u kojima je poginulo 39 ljudi. Fudbal - da, divljaštvo - ne, poruka je fudbalske Evrope.
       Da vole fudbal uprave ovdašnjih klubova će pokazati na najmanje tri načina: da dovedu svoje navijačke mezimce pred pravo ogledalo u kome će se videti njihovo divljaštvo, da se zahvale političarima na saradnji, da se privatizuju....
      
       Aleksandar MihajloviĆ
       Nikola VrziĆ
      
      

Hronologija incidenata        1992 (23. marta) - Pre početka fudbalske utakmice "Crvena zvezda" - "Partizan", navijači "Partizana", poznati još kao "grobari", drvenim palicama i lancima brutalno pretukli Aleksandra Stefanovića (25) i Bojana Nenadovića (23) iz Beograda. Dvojica mladića prebačena u Urgentni centar gde su utvrđene povrede opasne po život. Počinioci nasilja nisu otkriveni.        1992 (2. oktobra) - Za vreme fudbalske utakmice "Crvena zvezda" - "Partizan" bačen suzavac koji je delovao sa zapadne i severne tribine. Nije utvrđeno da li je unet na stadion ili je bačen preko visokih tribina. Prilikom kontrole na ulasku u stadion od navijača zaplenjeno više komada pirotehničkih naprava i bomba poznata kao "kašikara". Uhapšeno više lica.        1995 (7. maja) - Na početku drugog poluvremena jubilarnog, stotog fudbalskog derbija "Crvena zvezda" - "Partizan", "grobari", bacili više petardi, dimnih bombi i baklji na igralište. Pridružile im se "delije", navijači "Crvene zvezde", zbog čega je utakmica prekinuta petnaest minuta. Vinovnici incidenta nisu privođeni.        1997 (22. novembar) - Košarkaški derbi "Crvena zvezda" - "Partizan" (69:77), dva minuta pre kraja utakmice, prekinuli navijači "Crvene zvezde" bacanjem baklji i raketa na teren. Teško povređen Goran Obradović (31), kome je raketa polomila obe kosti leve podlaktice. Lakše povređen Milan Božić, tadašnji v. d. gradonačelnika Beograda. Zatvorske kazne dobili: Dejan Divac i Marko Vučković (25 dana), Nebojša Nešić (20 dana), Saša Savić i Momir Kresoja (15 dana).        1998 (28. avgusta) - Na fudbalskoj utakmici u Smederevu navijač "Sartida" pesnicom nokautirao golmana Dragana Žilića iz "Vojvodine", prethodno preskočivši visoku ogradu tribine. Sudija Dragan Tripković iz Kraljeva prekinuo utakmicu.        1998 (11. septembra) - Masovna tuča navijača na fudbalskoj utakmici "Radnički" - "Partizan" u Kragujevcu. Prvo na tribinama, a potom i na igralištu. U tuči batine dobili fudbaleri "Partizana": Tomić, Ilić i Bjeković. Kamenom pogođen delegat meča dr Dušan Lakčević. Posle tridesetominutnog prekida utakmica odigrana.        1999 (6. marta) - Prekinuta utakmica "Zemun" - "Crvena zvezda" u 60. minutu. Posle dosuđenog prekršaja za goste, fudbaler "Zemuna" Zoran Miljković fizički napao sudiju Dragana Tripkovića iz Kraljeva.        1999 (21. marta) - U opštoj tuči pre početka fudbalske utakmice "Crvena zvezda" - "Partizan" između navijača dva kluba teže povređen policajac Milorad Vučurović i navijač "Partizana" Dragan Slomić, a lakše 50 učesnika tuče. U stanicu milicije privedeno 60 izgrednika.        1999 (30. oktobra) - U 113. fudbalskom derbiju "Partizan" - "Crvena zvezda" poginuo navijač "Crvene zvezde" sedamnaestogodišnji Aleksandar Radović iz Opova, učenik trećeg razreda Prve beogradske gimnazije. Raketa ispaljena sa južnog dela stadiona smrtno pogodila Radovića koji se nalazio na severnoj tribini. Utakmica nije prekinuta.               A. M.

      

Kazne        Disciplinski sudija Druge lige dr Dušan Lakčević je još 1993. godine predložio zakon po kojem bi se "automatski i direktno sudilo fudbalskim huliganima". Mislio je da je to obaveza države koja je ratifikovalka Konvenciju o sprečavanju incidenata na fudbalskim terenima, naročito zato što su se za navijačke incidente sankcije mogle izricati "indirektno po Krivičnom zakonu za dela protiv opšte sigurnosti".        Koristeći iskustva Engleske, Italije, Nemačke i Francuske, Lakčević je preporučio kaznu od godinu dana zatvora za neovlašćen ulazak na teren, od pet do osam godina robije za bacanje pirotehničkih naprava na teren, deset godina zatvora za nanošenje teških telesnih povreda i veću imovinsku štetu.Za smrt izazvanu u navijačkom divljanju zaprećena bi bila kazna od 15 godina robije.        Potencijalni izazivači nereda na stadionima moraju unapred jasno da znaju koja je kazna za njihovo huliganstvo, kaže Lakčević.