Novi glavni urednik agencije "Pravoslavlje pres" nije objavio nijednu vest. I neobjavljivanje je uređivanje

      Po episkopskoj hirotoniji, najstarijem mitropolitu u skladu sa ustavom SPC pripada pravo da u slučaju privremene ili trajne sprečenosti patrijarha ili upražnjenosti svetosavskog prestola, predsedava Svetim arhijerejskim saborom i Svetim sinodom. Iako se patrijarh Pavle za svoje godine izuzetno dobro oseća, neki arhijereji misle da je bolje biti bliže prestolu, "za slučaj slučaja". Iznenadan ulazak mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana Pavlovića u Sinod (mandat traje dve godine) mnogi u Crkvi tumače upravo na ovaj način.
       Neuobičajeno je da episkop iz inostranstva bude član Sinoda koji se u principu sastaje jednom nedeljno. Toga do sada nije bilo iako ustav Crkve to ne sprečava. Poslednji put mitropolit Jovan je bio u Sinodu kada je patrijarh German iznenada oboleo 1989. godine. Tada je preuzeo upravljanje Crkvom do izbora patrijarha Pavla krajem 1990. godine. Za to vreme, kažu znalci, crkvenim finansijama se loše upravljalo. Nastao je pozamašan dug (u markama) za štampariju koja potom nikada nije rentabilno radila, a od duga se Crkva teško godinama oporavljala.
      
       Stado
       Kada je po srpskim zemljama u to vreme oduševljenje za predsednika Miloševića bilo na vrhuncu, jer "narod niko ne sme da bije", mitropolit nije krio i svoje simpatije koje ga do danas nisu napustile. Kada je vlast u Beogradu htela da dokaže da Srbima nema života u Zagrebu i Hrvatskoj, mitropolit je ostavio Bogom mu povereno stado. Kada su se odnosi dveju država poboljšali, mitropolitu nije bila mrska ni domovnica ni putovnica. Odlazio je povremeno, ne rado, u Zagreb, povremeno je priman na Kaptol i drugde, ali "milost" nije stekao. Izbegli Srbi zamerili su mu da ih je brzo zaboravio. Dok je u svetu bilo ozbiljnih zamerki na proglašenje blaženim kardinala Alojzija Stepinca, mitropolit se ni rečju nije izjasnio. Oktobra prošle godine nije mu bilo lako da ode sa obreda koji je papa služio u Splitu, masa nije pokazala mnogo obzira prema najvišem predstavniku "sestrinske crkve" u Hrvatskoj.
       Mitropolit Jovan (Pavlović) rođen je 1936. u Medincima kod Podravske Slatine. Rat i genocid nad Srbima ostao mu je u teškom sećanju. Bogoslovsko obrazovanje stekao je u Beogradu i kod protestanata u Nemačkoj. Kako je sam rekao, kao učenik nije bio istaknut. "Bio sam među srednjim učenicima i nezapažen", rekao je na hirotoniji. Predavao je u bogoslovijama u Prizrenu i Krki a zamonašio se u 31. godini. Za episkopa lepavinskog je rukopoložen 31. jula 1977, a titulu mitropolita zagrebačko-ljubljanskog stekao je 1982. godine. Kako mu pre više godina nije uspelo da reši pitanje rezidencije u Ljubljani, od tada boravi u Trstu.
       Ovoga leta pojavio se u jednom beogradskom dnevniku članak u kome se navodi da jedan visoki velikodostojnik odluke Sinoda, pa i traženje ostavke predsednika Jugoslavije, ne smatra legalnim pošto se u Sinodu nalaze episkopi kojima je navodno istekao dvogodišnji mandat. Kako je članak potekao iz Kragujevca, u prvi trenutak se pomislilo da je njegov inspirator episkop šumadijski, ali ubrzo je ova sumnja iščezla. Poznavaoci su tada pogled uprli na Trst. Članak nije ostao bez uticaja na crkveni vrh. Sveti arhijerejski sabor objavio je saopštenje sa svoga zasedanja koje prilično odudara od prethodna dva saopštenja Sinoda. Mnoge je to zbunilo, sumnjalo se da su na Crkvu izvršili snažan pritisak "neidentifikovani vancrkveni faktori".
      
       Netrpeljivost
       Ovih dana, kada je mitropolit Jovan pokrenuo aferu zbog "Pravoslavlje presa", u Crkvi su se prisetili njegovog citiranja reči svetog Ignatija Bogoslova još 1977, da neće težiti da kao arhijerej ima vlast i položaj, već da će imati osećanje dužnosti, da će se držati molitve, ljubavi, služenja i odgovornosti. On je u sadašnjem Sinodu zadužen za finansije a ne za resor misije u koji spadaju crkveni mediji. To je sektor mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića koji je i bio inicijator osnivanja crkvene novinske agencije i postavljanja za njenog direktora i glavnog urednika episkopa hvostanskog Atanasija Rakite.
       U Crkvi kažu da je netrpeljivost mitropolita prema ovom mladom episkopu dugog veka. Da se oni razlikuju "u shvatanjima Crkve, njene uloge u srpskom narodu i njene misije u svetu", kako je napisao episkop Rakita, bilo je već dobro poznato. Njegovi politički stavovi, "mešanje" sa opozicijom a posebno detaljno i svakodnevno izveštavanje o stradanju Srba na Kosovu, samo su pojačali mitropolitovu averziju. Nije pisao o vladinim autobusima koji nesrećne izbeglice iz Niša i drugih mesta vraćaju u "sigurna prebivališta" južne pokrajine, primećuje ironično jedan sveštenik.
       Još od ulaska u Sinod, mitropolit je, kažu, uporno tražio razlog za smenjivanje episkopa Atanasija i prećutno ukidanje agencije. Još na prvoj sednici novog Sinoda 17. septembra zatražena je smena ali bez uspeha. Povod se ukazao ubrzo. To je bila vest "Pravoslavlje presa" od 30. septembra, koja je u jednom pasusu, prema mitropolitovim rečima, sadržavala informaciju koja nikako nije smela biti dostupna javnosti. Međutim, tu informaciju primaoci vesti agencije nikada nisu ni primili, ona se nalazila samo u radnoj verziji vesti koja je ostala u redakciji. Bez obzira na to, mitropolit je ultimativno zatražio uklanjanje glavnog urednika i da se "zabrani svaki rad ove informativne službe SPC", inače, on "neće moći da obavlja dužnost člana Sinoda i zahtevaće istragu po ovoj stvari na Svetom arhijerejskom saboru".
       Iskazana strast za uklanjanjem episkopa mnoge je i u Crkvi iznenadila. Mladi episkop stekao je simpatije i onih koji mu do tada nisu bili naklonjeni, smatrajući da je Crkva na gubitku jer joj ovakvo unutrašnje obračunavanje ne priliči. To je shvaćeno i kao opomena ostalim episkopima da se "okanu politike". Episkop će se sada, kažu oni koji ga bolje poznaju, posvetiti nauci, patrologiji prvih vekova hrišćanstva koja je takođe puna primera stradanja, i tadašnjih arhijereja, "pravde radi".
       Nije poznato da li je odluka u Sinodu doneta jednoglasno ali se saznalo da je sam patrijarh dozvolio da ga ubede. Očekuje se, međutim, reakcija mitropolita Amfilohija, pre svega zato što je rešavano o pitanju iz njegove nadležnosti u njegovom odsustvu a sigurno mu je zasmetao i način i brzina smenjivanja sabrata koga je sam predložio, pre svega zato što "okrivljeni" episkop nije pozvan na sednicu Sinoda na kojoj se raspravljalo o njegovom radu iako je bio u Patrijaršiji.
      
       Levičari
       Mitropolit je posle donošenja ove sporne odluke i njegovog imenovanja za novog glavnog urednika agencije odmah otputovao za Trst. Novinari su ga uzalud tražili da im da izjavu. Kada ga je jedan ipak našao, telefonom, savetovano mu je da svemu "ne treba davati toliki publicitet" jer se radi o "čisto crkvenoj, unutrašnjoj stvari", kao da se vernika i javnosti to ne tiče. U međuvremenu, iz Trsta, novi glavni urednik nije objavio nijednu vest crkvene agencije. I neobjavljivanje je uređivanje, na svoj način. Neki u ovome žele da vide sukob dva krila u Crkvi i pokušavaju da sve episkope svrstaju u jedan ili drugi blok, ali to se pokazalo teškim poduhvatom. Samo nekolicina se može staviti u "levi blok" sa neskrivenom blagonaklonošću prema "bezbožnim vlastima". Njihov broj i uticaj nije odlučujući za smer Crkve. Većinu episkopa je teško svrstati u drugi blok, oni zauzimaju najčešće stav od slučaja do slučaja iako su kritički raspoloženi prema situaciji u zemlji i nije im teško da označe glavnog krivca za nju.
       Simpatije mitropolita Jovana nikada nisu prikrivane. Ali, njegovi izgledi da od drugog čoveka Crkve postane prvi zanemarljivi su. Oni koji sebe smatraju stručnjacima za unutrašnje poslove Crkve, sledećeg poglavara vide u "centru", na primer u episkopima šumadijskom, šabačkom ili niškom. Nije nevažno ko organizuje izbor, odnosno ko predsedava Saborom i Sinodom, mada se pokazalo 1990. da to nije bilo presudno. Mitropolit hrvatske i slovenačke prestonice ostaje sledeće dve godine drugi čovek kome su najnovija događanja okrnjila ugled i uticaj. Sigurno će ga neki podsetiti njegovog slova izgovorenog pre 22 godine na hirotoniji: "Mnogo puta hodio sam jednim putem, a Bog me je okretao na drugi. Mnogo puta padao sam i opet se dizao. Mnogo puta grešio pa se kajao."
      
       KONSTANTIN TROJICKI