Labris i Arkadija su odustali od napisanog predloga promena nekoliko zakona. Šta ih je uplašilo?

      Prvo suđenje zbog netrpeljivosti prema homoseksualcima (homofobije) u Srbiji, po tužbi Dejana Nebrigića, gej-aktiviste, protiv Vlastimira Lazarova, biće održano u Opštinskom sudu u Pančevu 17. novembra.
       Nebrigić je tužio oca svog bivšeg "dečka" jer ga je, prema njegovim tvrdnjama, od juna '98. do februara '99. godine pozivao telefonom i pretio da će ga prebiti ili ubiti "ukoliko ne ostavi njegovog sina".
       "Netrpeljiva" je i Danska, prva zemlja koja je ozakonila građanski brak između osoba istog pola 1989. godine. Njihovu javnost je svojevremeno, ipak, skandalizovao bivši ministar zdravstva Torben Lund (49), prvo priznanjem da je homoseksualac, a potom i venčanjem sa dvadeset godina mlađim partnerom Klausom Lautrupom.
       "Obučeni u crna odela, dvojica muškaraca, vidno uzbuđeni, razmenili su burme, a potom su, pred gradonačelnikom potpisali dokument o partnerstvu. Lund i Lautrup pozirali su fotoreporterima, ali su odbili da se poljube pred njima, jer, kako je izjavio Lautrup, "ne žele da javno izlažu svoj privatni život", glasio je agencijski izveštaj Frans presa.
       Možda bi homoseksualizam i bio opštedruštveno prihvaćen da nije side (AIDS-a), kuge dvadesetog veka, čiji su najčešći prenosioci upravo homoseksualci. Statistike ubedljivo pokazuju da se seksualnim kontaktom zarazi od 75 do 85 odsto ljudi koji dođu u dodir sa HIV virusom.
       Kod nas je situacija i dalje balkanski čvrsta. Izuzev Udruženja homoseksualaca i lezbijki "Arkadija", i godišnjeg skupa povodom "Dana ponosa" (27. jun), nikakvih javnih demonstracija njihovog (jer je očito ustanovljena podela na njih i na nas) seksualnog opredeljenja nema. Da su se stvari poslednjih godina radikalno promenile, zapravo, da su homoseksualci izašli iz ilegale, rečito govore i oglasi po mnogobrojnim tzv. erotskim časopisima:"Gej 39/185/88 traži prijatelja i bračne parove. Posebno volim vojnike i policajce. Volim dopisivanje." Interesantan je i oglas gde "dvojica biseks dvadesetogodišnjih ortaka, aktivnih sportista (vidi sliku!) pozivaju i trećeg, da im se pridruži. Šifra: Lav i Škorpion". Tako su se u jednom od "erotskih" časopisa pored fotografija golih "lepotica" u raznim pozama, pojavile i fotografije polnog kontakta dva muškarca. Fotografije su propraćene, očito stalnom rubrikom "Gej priča", o ljubavi dva muškarca.
      
       Hrabrost
       Krivičnim zakonom Republike Srbije "tek" 14. jula 1994. godine je ukinuta odredba kojom se seksualni odnos dvojice punoletnih muškaraca, iako zasnovan na obostranom pristanku, tretira kao krivično delo, koje se kažnjava zatvorom od jedne do pet godina. Sa pravnog stanovišta, ženski homoseksualizam se i ne pominje, pa, zakonski kao i da ne postoji.
       Uostalom, evo kako je profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Ljubiša Lazarević, u udzbeniku Krivičnog prava, u odeljku pod nazivom "Protivprirodni blud", pre ukidanja pomenute odredbe, objasnio taj pojam:"Protivprirodni blud, poznat i kao homoseksualizam, stara je društvena pojava, na koju se u razvoju društva različito reagovalo. Polni odnos između lica istog pola smatrao se nekada normalnom i dopuštenom pojavom. Kasnije se menja odnos prema homoseksualizmu. Inkriminiše se ne samo protivprirodni blud, odnosno vršenje ovog bluda prema maloletnim licima, već i dobrovoljno polno opštenje između lica istog pola. Neka krivična zakonodavstva predviđala su veoma stroge kazne za vršenje polnog odnosa između lica istog pola. Savremena shvatanja o opravdanosti inkriminisanja i kažnjavanja homoseksualizma su različita, ali bi se moglo reći da su češća ona koja smatraju da dobrovoljni polni odnosi između lica istog pola treba da budu van sfere krivičnog prava."
       Anketa koju je oktobra 1994. godine među Beograđanima oba pola sprovela "Arkadijina radna grupa za lezbijke" koja "radi" pod nazivom Labris, sa temom "Šta Beograđani misle o lezbijkama", pokazala je da Beograđanke u većoj meri strahuju od lezbijki nego muškarci. Takođe, muškarci bi svoje voajerske sklonosti najčešće i primenili na lezbijski ljubavni čin. Većina ispitane populacije veruje da je lezbijstvo bolest, da na takve žene treba primeniti medicinski tretman, da treba da žive u getu, dok su pojedine Beograđanke predlagale radikalno rešenje "zašivanjem one stvari".
       "Potrebno je mnogo hrabrosti da biste postali gej ili lezbijka. Mi polazimo od strasti, od žudnje", izjavila je svojevremeno Lepa Mlađenović, aktivista Labrisa, grupe za promociju lezbijskih prava. Prema njenim rečima, "potrebno je da izađete (gej i lezbijke) i kažete ko ste, jer ćete jedino tako stvarno postati ono što jeste. A to što jeste, potpuno je normalno."
       Za NIN Lepa Mlađenović kaže da je danas veliki broj homoseksualaca i lezbijki koji imaju veoma tragična iskustva jer ne postoji društvena sloboda da neko bude gej ili lezbijka.
       "Strah od isključivanja iz zajednice je ogroman, pa se iz tih razloga većina homoseksualaca i odlučuje da svoje seksualno opredeljenje zadrži samo za sebe. Na tački tolerancije društva prema homoseksualizmu mi se krećemo od nula do jedan. Osnovni problem je da homoseksualci prihvate svoj homoseksualni identitet. Neophodno je da prvo prihvate svoj identitet u odnosu na sebe, pa u odnosu na porodicu koja odbacuje takve osobe. U pitanju su teške psihičke situacije, jer se često dešava da ih roditelji izbace iz stana. Što se posla tiče, do sada nije zabeleženo da je neko zbog toga izbačen sa posla, ali se traže drugi izgovori da bi se to sprovelo. Takođe, potrebno je da naša država prihvati antidiskriminativne zakone kao u Evropi", smatra Lepa Mlađenović.
      
       Pokušaj
       Pre nekoliko godina Arkadija i Labris želeli su da podnesu zahtev saveznom parlamentu u kome bi tražili izmene u pogledu uređenja braka i porodice, zatim da se u Krivični zakon SRJ uvrsti odredba o uvođenju homofobnih diskriminacija, kao i odredba o mogućnosti usvajanja dece, ali se od toga odustalo jer, kako kaže Lepa Mlađenović, "nije još trenutak da se tako nešto predloži".
       Vesna (22), student treće godine Ekonomskog fakulteta, govori o problemima sa kojima se kao deklarisana lezbijka najčešće susretala:"Prvo sam sa roditeljima morala dugo da se ubeđujem zašto po njihovim shvatanjima 'nisam normalna', zbog čega ne nađem momka i kako to da se takav feler desi baš njihovoj ćerki. Prema mojim shvatanjima, ni o kakvom feleru nema ni govora. Ubrzo nakon što sam jednoj koleginici, za koju sam tek kasnije saznala da je glavna tračara u mojoj grupi na fakultetu, u poverenju rekla da volim žene, usledile su rasprave, izbegavanje od ljudi sa kojima sam ranije potpuno normalno komunicirala, podozrivo gledanje. Nastavila sam da studiram, ali sumnjam da ću po završetku fakulteta uspeti da kao lezbijka pronađem posao, jer, ovo je ipak muško društvo."
       Kada je služenje redovnog vojnog roka u pitanju, homoseksualce, posle otkrivanja njihovog gej identiteta, iz Vojske Jugoslavije otpuštaju sa dijagnozom "psihički poremećaj". Zanimljiv je i slučaj jednog beogradskog radio novinara koji je da bi izbegao odlazak u vojsku, psihologu tvrdio da je homoseksualac. Na pitanje psihologa kako on to radi sa svojim partnerom, zabezeknutoj ženi je rekao:"Kao i vi sa svojim mužem." Ekspresno je otpušten iz vojske.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ