NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta gleda Srbija

Srbija je, ipak, prepuštena domaćoj produkciji, u okviru koje se, uprkos zainteresovanosti za informativni program (bila je drastično povećana prošle jeseni u vreme prvih pretnji bombardovanjem) ipak opredeljuje za serije, magazine i svaku vrstu šou programa. Prvih deset mesta na listi gledanosti drže "Pravo na ljubav", latinoamerička serija TV Pink, magazin "Citdz" TV Pink, "Porodično blago", domaća serija RTS 1, "Maksovizija" TV Pink, a tek na petom mestu Dnevnik 2 RTS 1. Ostatak spiska popunjava opet TV Pink ("Zam", "Grand šou" "City club")

      RTS je fabrika koja nudi najuverljiviju priču, daje ljudima dozu sigurnosti i neprekidno emituje poruke da je sve pod kontrolom
       Činjenica da u Srbiji postoji više od sto TV stanica mogla bi nepoznavaoca "terena" da navede na pomisao o mogućnosti širokog izbora. Ipak, sve kada bi ih bilo i dvesta, izbor koji je Srbija napravila sveo bi se na tri slova - RTS.
       I pored svih udara na sistem, koji je ovaj medijski gigant primio, što od realnosti, koja nikako da se poklopi sa slikom koju o woj daje Dnevnik, što od NATO-a, koji ga je tehnički prilično oštetio, RTS i daqe je jedina kuća u zemqi koja se može pohvaliti da ima pravu televizijsku moć. O eventualnom padu gledanosti može se govoriti iz ugla pokrivenosti teritorije, ali je, uprkos svim teškoćama u toku bombardovawa, u septembru došlo do povećawa broja gledalaca.
       Prema istraživawima agencije "Strateyik marketing" (SM), među informativnim emisijama Dnevnik 2 još je neprikosnoven, a jedini se našao i na spisku deset najgledanijih emisija, na kojem vodeća mesta drže serije i zabavni program.
      
       Studio B
       Mada se kategorija "Ostale TV stanice", koja obuhvata mnoštvo privatnih, nezavisnih, lokalnih stanica, u podeli ukupnog TV auditorijuma i ne drži tako loše (28 odsto), svoju publiku one uglavnom dobijaju ili lokalnim vestima ili filmovima, muzikom, "pozdravima i žeqama". Uz to treba dodati da mnoge reemituju RTS-ov Dnevnik, tako da i 33 stanice koje preuzimaju ANEM-ov program zajedno dođu do jedne trećine gledanosti Dnevnika 2.
       Blagi pad gledanosti RTS-a posle bombardovawa može se donekle tumačiti i poquqanim poverewem ili rastom stepena kritičnosti, mada u agenciji SM smatraju da je više reč o problemima sa repetitorima. Iako tehnička vidqivost RTS-a nije smawena, promenili su se izvori signala i mnoga domaćinstva nisu u stawu da se prilagode tim promenama.
       Istraživawe je pokazalo da gledanost Vesti Studija B raste (što se uglavnom odnosi na Beograd), a RTS-a opada, ali je i uz pad RTS četiri puta gledaniji.
       Satelitski program, u koji su mnogi polagali nadu, naročito u toku bombardovawa, još je bez većeg uticaja. Oni koji imaju antenu uglavnom ne znaju jezik, takva je "nova sredwa klasa."
       Srbija je, tako, ipak prepuštena domaćoj produkciji, u okviru koje se, uprkos zainteresovanosti za informativni program (bila je drastično povećana prošle jeseni u vreme prvih pretnji bombardovanjem) ipak opredeljuje za serije, magazine i svaku vrstu šou programa. Prvih deset mesta na listi gledanosti drže "Pravo na ljubav", latinoamerička serija TV Pink, magazin "Citdz" TV Pink, "Porodično blago", domaća serija RTS 1, "Maksovizija" TV Pink, a tek na petom mestu Dnevnik 2 RTS 1. Ostatak spiska popunjava opet TV Pink ("Zam", "Grand šou" "Citdz club").
      
       Lusijana
       Odnos najgledanije televizije TV Pink (34 odsto učešća u ukupnom auditorijumu) i RTS-a, obrazac je na kojem uglavnom funkcionišu naizgled različito koncipirane stanice u Srbiji. Poređenje programskih šema pokazuje da "konkurenti" vode računa da se ne ugrožavaju, tako što se u terminu kada RTS prikazuje najvažnije vesti, na Pinku ne puštaju udarne emisije, pa gledaoci mogu bezbedno da se dnevno-politički informišu, ne plašeći se da će propustiti da saznaju šta se desilo sa Kristinom i Lusijanom ("Pravo na ljubav"). Poštujući u potpunosti "rupe" u tuđem programu, ove dve televizije savršeno se nadopunjuju. Kvazikonkurencija vlada i među ostalim stanicama u Srbiji, što je naročito vidljivo u gradovima gde se preklapa više signala (Beograd, Kragujevac, Jagodina, Kraljevo, Niš...) ali se programi međusobno ne "ugrožavaju".
       Svoje pozicije RTS je zabetonirala još pre deset godina, kad je za pola godine (1988-1989) broj gledalaca porastao za 500 000. Od tada je, uprkos smanjenju teritorije, tehnike, pa tako i broja gledalaca, njen primat ostao neprikosnoven, čak i u periodima kada je stepen kritičnosti publike pokazivao rast. Najverniji gledaoci ostali su lojalni i kada su gledali druge stanice.
      





       "Zadatak medija nije da prodaje novosti, nego starosti, u smislu pružanja sigurnosti i osećanja da razumemo svet u kome živimo", kaže Snježana Milivojević, profesor Fakulteta političkih nauka. "RTS je fabrika koja nudi najuverljiviju priču, daje dozu sigurnosti koju ljudi dnevno 'kupuju' i očuvava obrazac tako što svake večeri šalje poruku, i ako se desi kriza (ona može biti u rasponu od zemljotresa do bombardovanja), sigurnost kojom mi objašnjavamo to što se desilo govori vam da nije izgubljena kontrola - sa nama ste sigurni." Istu tu poruku TV Pink šalje mladima, ubeđujući ih da u sred Beograda mogu da žive kao i na drugim mestima u svetu, da im se otvaraju mogućnosti za biznis, putovanja i životni stil koji, u stvari, ovde ne postoji. Koliko u arhaičnosti RTS-a nema života, toliko ga nema ni u toj prestilizaciji Pinka, u kojem sve pršti od boja, cveća, šarenila, frizurica i suknjica, protiv čega nemam ništa, osim što to ne koincidira sa onim što se u ovoj zemlji stvarno dešava i ima za cilj održanje statusa kvo."
      
       Nezavisni
       Iako, prema podacima Ministarstva za informacije Srbije, od 1992. nije registrovano nijedno javno glasilo u državnoj svojini, a više od polovine medija je u vlasništvu pojedinaca, političkih stranaka i drugih asocijacija, medijska raznovrsnost nije uvela i različitosti. Nezavisne, opozicione, privatne TV stanice još su za veći deo građanstva povezane sa nečim što je polulegalno, nepriznato kao ustanova, finansirano iz sumnjivih izvora i na granici neprijateljskog.
       Između igranja i pevanja, Srbija uzima još i dnevnu dozu sigurnosti od RTS-a, a ovakav izbor stručnjaci tumače i time što je potrebu ljudi za razumevanjem haosa u kojem su se našli najbolje zadovoljila državna televizija. Tako je jednom formirana matrica nastavila da funkcioniše i kasnije. Moglo bi se reći da je reč o izboru onih koji u stvari nemaju izbora.
      
       Ivana JankoviĆ

       Miljkan Karličić, predsednik Potkomiteta za informisanje Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UN
       OEBS je pokušao da, navodno, napravi javna glasila, multietnička i multijezička. Osnovali su RTV Kosovo, koja treba da bude simulacija javne televizije, ali na srpskom jeziku ima samo nekoliko minuta i to je uglavnom propagandni program OEBS-a.
       Od srpskih televizija radi samo privatni TV S; koji ima celodnevni program, a u okviru iste firme postoji i AS sa programom na albanskom. Na severu pokrajine vidi se prvi program RTS i čuje Radio Beograd. Otvorene su radio-stanice u Gračanici, Lapljem Selu i Preocu.
       Prištinski dnevnik "Jedinstvo" obnovio je rad kao nedeljnik, a izlaze i dva mesečnika, "Mitrovačke novine" i "Izvornik". One se za sada štampaju u Srbiji, ali će uskoro početi da radi i jedna štamparija u Zvečanu.
       Od srpske štampe distribuira se "Politika", "Ekspres politika" i "Sportski žurnal", tamo gde ne postoji distributivna mreža, novine se odnose povremeno i poklanjaju.

      

       Tigrasta televizija

Dragan Marković, vlasnik jagodinske TV Palma plus, zamenik je predsednika Stranke srpskog jedinstva, odbornik Stranke srpskog jedinstva u SO Jagodina (prošao u prvom krugu), poljoprivrednik, bokser, fudbaler, Menadzer '95'. godine, Preduzetnik Srbije '95. i predsednik Komiteta privatnih preduzetnika Jugoslavije, najveći distributer uglja, potpredsednik fudbalskog kluba "Obilić", potpredsednik kik boks Saveza Jugoslavije, vlasnik kik boks kluba "Palmini tigrovi", predsednik fonda "Treće dete" za Pomoravski okrug.
       Jagodinska televizija Palma plus za dve godine postojanja postala je jedna od najpopularnijih televizija i jedina kojoj se političari pozicije i opozicije sami preporučuju za gostovanje. Već u prvim emisijama gostovali su Milan Milutinović, Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Zoran Đinđić, gotovo svi važniji predstavnici SPS-a i JUL-a, intervjue su ovoj televiziji dali Milo Đukanović, Nikola Poplašen, Fehmi Agani, Adem Demaći, Dzejmi Šej, Stipe Mesić. "Samo još Mira i Sloba nisu gostovali", kaže Dragan Marković.
       Prema proceni vlasnika domet ove televizije je oko 170 kilometara a prati je auditorijum od dva miliona gledalaca. Palma plus zapošljava 64 radnika, ima 10 dopisnika iz inostranstva, trinaestočasovni program (od 10 do 01 sat), a 80 odsto programa pravi u sopstvenoj produkciji.
      
       O svom uspehu za NIN govori vlasnik Dragan Marković:
       "Tajna je u jakom kadru , objektivnosti i tome što sam, čim sam rešio da otvorim televiziju, znao da ću biti prvi, možda drugi, a uopšte me ne interesuje da budem treći. Kada je Željko Ražnatović presekao vrpcu na otvaranju Palme plus, rekao je: 'Ova televizija će ili biti objektivna ili ne treba da postoji.' Tako je i bilo. Mi smo najgledaniji i najbolji u zemlji.
       Za vreme rata radili smo nonstop, za razliku od nekih beogradskih koje su poskidale repetitore. Zvali su nas iz drugih gradova da pitaju gde je kod njih pala bomba. Samo smo u Novom Sadu imali tri dopisnika, na tri različita mesta, koji su odmah javljali šta se dogodilo.
       Nemamo konkurenciju, iako se u Jagodini vidi deset televizija. Kada je RTS-u skinut repetitor na Crnom vrhu, ustupili smo svoj i koristili su ga tri meseca. To nam nije smetalo, jer znamo da smo najgledaniji.
       Osamdeset odsto programa je informativno-poličkog karaktera, imamo vesti na svaki sat i nikada ne sme dva puta da se pusti ista vest; ko to uradi, dobija otkaz. Nisam dugo u ovom poslu i zato sagledavam stvar sa deset strana. Moj radnik ume da napravi vest, ali ne sagledava je tako dobro kao ja. Insistiram da svaki prilog mora da bude kratak i jasan, da ga razume i seljak, nijedan ne sme biti duži od dva minuta. Udarne vesti su u 20 časova, pokrivamo dešavanja u zemlji, onda vesti iz gradova gde smo gledani (Smederevo, Požarevac, Kragujevac, Smederevska Palanka, Čačak...) i vesti iz sveta.
       Četvrtkom ide emisija 'Politikon' u kojoj gostuju političari, imaju pola sata za razgovor u studiju, a sledeći sat vremena je kontakt program, gledaoci mogu da pitaju šta hoće, gost mora da bude spreman na sve.
       Jednom nedeljno imamo zabavnu emisiju u kojoj gostuje nekoliko poznatih pevača i to je sve. Niko više od mene ne voli narodnu muziku, ali ne puštamo pozdrave i želje, zato što je to kič.
       Stranka srpskog jedinstva najmanje se pojavljuje, mi ne dižemo prašinu oko onoga što smo uradili. Samo kada vidimo da nešto ne valja, mi popravljamo. Ovde je do decembra bila na vlasti koalicija Zajedno, nisu dobro radili i uzeo sam im osam odbornika, lepo legalno oduzeo vlast. Napravili smo tehničku koaliciju sa SPS-om i JUL-om, jer i među njima ima dobrog kadra sa kojim može da se sarađuje. Ali na Palmi plus nema navijanja, samo objektivno i nepristrasno. Najbolji smo i ko hoće, može da dođe i da se uveri."
      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu