Čestitka iz Vašingtona i "žmurenje" OEBS-a i međunarodnih posmatrača pred očiglednim falsifikovanjem predsedničkih izbora u Makedoniji i rešenost opozicije da "sudbinu svoje zemlje" otme iz ruku "državotovorca" Arbena Dzaferija nose opasnu neizvesnost najmlađoj evropskoj državi

      (Specijalno za NIN iz Skoplja )
       Upozorenja Đorđa Marjanovića, uglednog profesora Skopskog univerziteta i lidera Lige za demokratiju, kako će trpeljivost prema politici i postupcima Arbena Dzaferija, lidera ekstremne albanske Demokratske partije, skupo stajati Makedoniju, obistinjuju se. Uz blagoslov vladajuće VMRO DPMNE i aktuelnog premijera Ljupča Georgijevskog, Dzaferi je u zapadnom delu države falsifikovao predsedničke izbore u korist vmroovskog kandidata, bukvalno dovevši Gligorovljevu oazu mira pred raspad.
       Opštenarodni otpor "toj prljavoj izbornoj podvali", na čijem čelu stoji Branko Crvenkovski, ekspremijer i lider Socijaldemokratskog saveza, širi se u meri koja Makedoniji ne garantuje "priželjkivani" ulazak u dolazeći milenijum. Takav gnev javnosti, građana, pripadnika svih nacionalnosti pa i članova i simpatizera vladajuće VMRO, ovde nije zabeležen od osamostaljenja Makedonije. Bukvalno upražnjavajući zaključke sa "Kičevskog kongresa" o "nužnom zaokretu u praktičnom upražnjavanju partijske politike", Georgijevski i probugarski lobi u njegovoj partiji, za nepunu godinu degradirali su demokratske procese i Makedonce podelili u dva antagonistička i nepomirljiva tabora.
      
       Režija
       Činjenice i materijalni dokazi o falsifikovanju drugog, završnog kruga predsedničkih izbora neoborivi su i bude li profunkcionisala pravna država, obistiniće se prognoza o "prelaznom" predsedniku države. Geneza tog "sramnog čina koji je ponizio Makedonce, građane Makedonije i dobar deo albanske populacije", sadržana je u platformi Demokratske partije Albanaca Arbena Dzaferija. U traganju za saveznikom uz čiju bi pomoć Albancima obezbedio državotvornu ulogu u Makedoniji, Dzaferi je naleteo na Ljupča Georgijevskog, "najvećeg neprijatelja Albanaca u Makedoniji". Prezrevši njegovu pohlepu za pravom vlašću, oslonivši se usput na "izgubljenog" Vasila Tupurkovskog, Dzaferi je skovao plan i koaliciju uz pomoć koje je politički zavađenim Makedoncima nametnuo "novu politiku".
       Dajući svekoliku podršku svome "osvedočenom neprijatelju" Georgijevskom u njegovom okršaju sa "srbokomunistima" Gligorovom i Crvenkovskim, Dzaferi je izdejstvovao koncesije koje su suspendovale Ustav i pozitivne zakonske propise u zapadnom delu države. Dzaferijeva opštepriznata politička mudrost, koju je profesor Marjanović okarakterisao kao "pogubnu za ovo parče makedonske zemlje", iskazana je režijom predsedničkih izbora. Igrajući na kartu antagonizma među vodećim makedonskim političkim partijama i na "vakuumu" u kojem se zatekao Vasil Tupurkovski, Dzaferi je osvetu "državi sa falsifikovanim narodom", kako je svojevremeno izjavljivao, sproveo falsifikovanjem izbora na teritoriji "'zacrtane' Iliride".
       Da bi dogovorene koncesije - podelu državnosti, dvojezičnost, legalizaciju "tetovskog univerziteta", priznavanje Kosova i opšti reciprocitet ostvario, Dzaferi je predsedničkom kandidatu vmroovaca poklonio 200 000 glasova. Očevici pričaju da su Dzaferijeve "horde" u svim mestima zapadne Makedonije (17 izbornih jedinica), ali i svuda gde žive Albanci, za nepun sat obavili glasanje, procentualno potukavši sve rekorde pokojnog albanskog diktatora Envera Hodze. Brutalnost kojom su onemogućili pripadnike druge velike albanske partije u Makedoniji, da glasaju, dokumentovana je video zapisima lokalnih televizija.
       "Dogodila se neviđena degradacija albanskog elektorata (birača), brutalno je zgaženo njegovo pravo da glasa slobodno, napravljen je fatalan presedan u ostvarenju prava i interesa Albanaca u Makedoniji", kaže lider Partije demokratskog prosperiteta Abdurahman Haliti. "U svakoj narednoj prilici, u narednim izborima biće dovoljno da grupe plaćenih i naoružanih nasilnika izraze 'volju' albanskih glasača", nastavlja Aliti i zaključuje: "Ovakvo nešto ne sme da dopusti albanski elektorat, slobodan u davanju svojeg glasa."
       Kad se ovome doda izjava Nasera Ziberija, člana užeg rukovodstva Halitijeve PDP, koji tvrdi da i danas u Makedoniji možete sakupiti najmanje 100 000 glasačkih legitimacija bez potpisa, biće jasno o kakvom je falsifikatu reč. "Reč je o klasičnoj izbornoj krađi a s eventualnim i planiranim poništenjem glasanja u nekoliko izbornih jedinica, ništa se bitno neće izmeniti u ovoj političko izbornoj prevari", istakao je Ziberi.
      
       Retorika
       I dok Makedonija kipti od nezadovoljsta većine građana, Arben Dzaferi i njegov "asistent" Menduh Tači ležerno objašnjavaju da je za izborni debakl kandidata opozicionog SDSM kriv sam on, Tito Petkovski, "koji se javno odrekao glasova albanskog življa". Dzaferi vešto zloupotrebljava ponavljanu izjavu Tita Petkovskog koja glasi: "Ne trebaju mi glasovi pristalica i istomišljenika Muharema Nedzipija (predsedničkog kandidata Dzaferijeve partije - prim. M.R.), koji je na svojim predizbornim mitinzima javno kršio Ustav Republike Makedonije i pretio podelom Makedonije." Valja dodati da je taj isti Nedzipi u vređanju Petkovskog, predsednika Gligorova i Makedonaca uopšte, nadmašio sve svoje prethodnike među albanskim ekstremistima u Makedoniji.
       Prognoza profesora Marjanovića, i ne samo njega, kako će građanima Makedonije Dzaferi birati predsednika obistinila se u najgrubljoj mogućoj varijanti. Ovde i laici znaju da se Dzaferi ne bi upustio u javno i nasilno falsifikovanje predsedničkih izbora da mu oni koje je učinio pobednicima nisu materijalizovali tražene koncesije. Takođe, to ne bi učinio tako brutalno i javno da nije dobio dozvolu Klintonove administracije.
       Ako opštu opasnost, koja se nadnela nad Gligorovljevom oazom, osete ministar policije Pavle Trajanov i javni tužilac Stavre Dzikov, u meri u kojoj su je osetili građani Makedonije, Dzaferijevoj politici i, naročito, praksi je odzvonilo. "Promukli lisac iz Tetova" je tu opasnost naslutio i sada, koristeći podršku premijera Georgijevskog i dela vmroovaca, preti masovnim protestima. "Izaći ćemo na ulice i trgove i glasno ćemo objasniti i odbraniti pobedu g. Borisa Trajkovskog", poručuje Dzaferi.
      
       Ciletova avantura
       Nema nikave sumnje da je Dzaferijevoj sada već neograničenoj moći u Makedoniji kumovao Vasil Tupurkovski. Zahvaljujući njemu, sklopljen je "apsurdno neprirodan" savez između vmroovaca i ekstremnih Albanaca. Prkoseći Crvenkovskom pa i predsedniku Gligorovu, Tupurkovski je u naumljeni "prirodni" pohod ka predsedničkoj fotelji ukalkulisao "staro razumevanje" sa Dzaferijem, s kojim je inače ovde promovisao "istorijski dogovor" između Makedonaca i Albanaca. Takođe, zahvaljujući njemu i njegovim pristalicama, ta "neprirodna" koalicija je ubedljivo pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima. Zbunjena javnost je taj savez progutala uz logično objašnjenje da "Cile zna šta radi". No, kad je Tupurkovskog, pod pritiskom probugarske struje, izdao premijer Georgijevski primoravši ga da se samostalno kandiduje za predsednika, ovaj je svoj izborni adut koncentrisao na Dzaferijeve pristalice. A kad se i takva kalkulacija izjalovila i on bio diskvalifikovan iz završnog kruga, zapretio je apstinencijom od glasanja i tako nešto posredno sugerisao svojim pristalicama. Planirana Dzaferijeva pomoć je izostala pa je Tupurkovski ostao sam sa svojim pretnjama da će napustiti koaliciju i izazvati parlamentarnu krizu. Znajući pak da od planiranih i obećanih koncesija nema ništa ako na Gligorovljevo mesto zasedne Tito Petkovski, Dzaferi je planirane glasove Tupurkovskom izručio vmroovskom kandidatu.
       Tupurkovski je, međutim, zabio klin u vmrovsko-albanski savez koji je obostrano opasan. Naime, ukoliko Georgijevski pristane na zahteve Tupurkovskog (mesto potpredsednika, upravu nad finansijama...) praktično ostaje bez moći jer upravu nad spoljnim poslovima, sudstvo i policiju Tupurkovski već ima. Odbije li traženo, Georgijevski će se suočiti sa udvostručenim gnevom javnosti ako se na njenoj strani nađe Cile Nacionale. I, naravno, dok traju ova pogađanja među Makedoncima na vlasti, Državna izborna komisija sa kontroverznim predsednikom Atanasom Lukovskim će, i pored očiglednog falsifikata, izbore proglasiti regularnim i Borisa Trajkovskog i zvanično proglasiti predsednikom Makedonije.
      
       SAD - sve je moguće
       Priče da će Vašington krojiti sveukupnu sudbinu Makedonije obistinjuje se na ružan način - upravo epilogom predsedničkih izbora. Uostalom, kolega iz "Njujork tajmsa" je početak predsedničke kampanje u Makedoniji prokomentarisao da je jedino izvesno to što samo Amerikanci znaju ime novog predsednika Makedonije. Materijalnih dokaza da su Amerikanci učestvovali u biranju makedonskog predsednika nema. Ima, međutim, nebrojeno dokaza da je generalna Dzaferijeva strategija pravljena u Vašingtonu. Naime, nijedna posmatračka misija, pa ni OEBS-a, u Makedoniji nije htela da vidi brutalno falsifikovanje izbora u zapadnoj Makedoniji.
       Makedonski radio je objavio vest da je Stejt department zvanično čestitao pobedu i predsedničku funkciju Borisu Trajkovskom. Znači, slobodno, i pre završne reči Državne izborne komisije, može se zaključiti da je Makedonija dobila novog predsednika. Druga je stvar što se s tim ne slaže većina makedonskih građana i što opozicija predvođena Crvenkovskim kreće u otvorenu bitku za "vraćanje dostojanstva sramno poniženim građanima". Autor ovog citata, čovek koji takođe ima zaslugu za ovakav razvoj političkih događaja u Makedoniji, Branko Crvenkovski, najavljuje bitku "bez odstupanja".
       Svojevremeno najmlađi premijer u Evropi, Crvenkovski na prvom od serije najavljenih protestnih mitinga poručuje da "predsednika Makedonije neće i ne može birati Zapad", da će "poniženi narod i građani Makedonije odlučivati o sudbini svoje zemlje, a ne 'biznismeni' tandem Dzaferi-Tači".
      
       OEBS - saučesnik
       Pod krupnim naslovom, "Stivensove kalkulacije", nezavisni i uticajni "Utrinski vesnik" argumentovano danas šefa posmatračke misije OEBS-a Marka Stivensa optužuje za saučesništvo u falsifikovanju predsedničkih izbora. Svojom izjavom da su predsednički izbori bili "fer i demokratski" ali i priznanjem da i sam "ne bi voleo da bude među verifikatorima rezultata izborne cirkusijade", Stivens ipak, kako piše "Utrinski vesnik", nije smogao snage da pred novinarima pravim imenom nazove evidentirane prekršaje u nedelju 14 novembra.
       Međunarodni, zapadnjački čuvar i arbitar demokratije, OEBS i u Makedoniji praktično demonstrira zavođenje "novog svetskog poretka". Ovde pominjani Stivens, verovatno ni kriv ni dužan, nemušto, smušeno i bezočno je branio i odbranio falsifikovanje predsedničkih izbora u zemlji koju je taj isti OEBS proglasio "jezgrom demokratije na Balkanu". I njegovi istomišljenici, razni posmatrači, konrolori, vizori i supervizori ostali su nemi pred kršenjem zaista osnovnih ljudskih prava.
       Ustupke koje je sadašnja makedonska vlada učinila Zapadu, pre svega Americi, i one na koje će biti primorana da čini već od sutra za cenu imaju ono što imaju - Makedoniju u plamenu. Nemirenje opozicije i većine građana s ishodom predsedničkih izbora, rešenost partije silom diskvalifikovanog Tita Petkovskog da "sudbinu svojeg naroda i svoje zemlje" uzmu u svoje ruke, ali i kontraporuke iz Dzaferijevog štaba, nagoveštavaju opasnu neizvesnost. "Nećemo i ne možemo se pomiriti sa tako sramnim falsifikatom i ponižavanjem građana ove države", decidan je Nikola Popovski, šef izbornog štaba Petkovskog i član užeg rukovodstva SADM.
       Masovan odziv građana na prvi od serije planiranih protesta, reakcije medija, udruženja građana, boraca i dobrog dela albanske populacije upućuju na nemirenje sa falsifikatom, a na epilog treba pričekati.
      
       MILE RADENKOVIĆ