Najčuveniji prorok, po pravilu, nije proricao jasnim i nedvosmislenim jezikom, a kada bi to činio njegova proročanstva su se obistinjavala

Zašto se uopšte ceo svet toliko opsesivno bavi Srbima, jednim tako malim narodom? Neko bi pomislio da oni žele da nam skrenu pažnju na to da je svest o našoj beznačajnosti - pogrešna. Ne vidim drugo razumno objašnjenje

      Petar Živadinović (56), direktor izdavačke kuće Paideia, inače filozof, i zvanično je najuspešniji jugoslovenski privatni izdavač. Mnogi naslovi su doživeli i više izdanja, posebno dela Paula Koelja, Patrika Besona, Andreja Makina, Penelopi Ficxerald, Aleksandra Solženjicina i - Pakoa Rabana koga ova izdavačka kuća promoviše kao modernog proroka 20. veka, koga su i prozvali pariskim Nostradamusom. Prošle nedelje, Paideia je izdala i pravog Nostradamusa, prvi put u prevodu na srpski jezik iz originalnog prvog izdanja Nostradamusovih proročanstava 1555. godine u Lionu. Živadinović dodaje da će objaviti i ostala izdanja Nostradamusovih proročanstava koja su izašla za njegova života ili posthumno sa kritičkim komentarima.
      
       Zašto Pako Raban i Nostradamus, danas?
       - Pako Raban, koga su nazvali pariskim Nostradamusom, zapravo je tumač starih proroka, pored ostalih i Nostradamusa. Ali ne uvek tako dobar. Jer da je pažljivo čitao Nostradamusa, ne bi predviđao propast Pariza 11. avgusta ove godine. No, vrednost Pakoa Rabana je u tome što popularizuje neke istine o opasnostima pred kojima se nalazi naša planeta i ljudska vrsta i ukazuje nam na puteve mogućeg spasenja. Zahvaljujući njegovoj popularnosti, te istine imaju mnogo veći odjek.
      
       Pako Raban veruje da je u nekom od prethodnih života bio član ekspedicije naučnika koja je pre 78 000 godina sa Sirijusa stigla na Zemlju da genetički preusmeri ljudsku vrstu...
       - Da, on zaista u to verujete. Pričao mi je i detalje nekih svojih minulih života. Da je, recimo, bio učitelj na dvoru faraona, zatim, da je bio savremenik apostola Pavla i s njim ulazio u žestoke rasprave, čak ga je apostol Pavle jednom prilikom ošamario. Pako Raban priznaje da je živeo i u doba Torkemade, a da je u 18. veku reinkarniran u liku mlade prostitutke koja tragično strada da bi, evo, u ovom životu bio svetski priznat modni kreator čije reči, čak i kada deluju neverovatno i uznemiravajuće, moraju da se saslušaju.
      
       A šta vi mislite o Pakoovim bivšim životima, o reinkarnaciji?
       - Opisi Pakoovih bivših života mogu se činiti neverovatnim, ali teorija reinkarnacije vrlo je verovatna. Još pre dvadesetak godina Delpas eksperimentom dokazano je postojanje psienergije, što je drugo ime za dušu, koja ne iščezava sa razaranjem ljudskog tela. Zašto ono što je apsolutno savršeno ne bi imalo i taj atribut da večno postoji? Uostalom, to je bilo intuitivno saznanje mnogih velikih starih filozofa, a i moderna nauka sve više potvrđuje teoriju reinkarnacije. Talesov hilozoizam, na primer, nije stran ni mnogim velikim današnjim fizičarima koji i na nivou atoma, na nivou mikrokosmosa, otkrivaju elemente duhovnog života.
      
       Znači li to da Darvinova teorija o poreklu čoveka, konačno, pada u vodu?
       - Darvinova teorija vremenom ima sve manje dokaza. Paleontologija nije otkrila ostatke prelaznih vrsta u meri u kojoj bi to moralo da bude ako je Darvin u pravu. Pre bi se reklo da je Kivijeova teorija katastrofa, na neki način, na putu da bude rehabilitovana. Očigledno je i da je život na našu planetu došao spolja i da se evolucija života odigravala suviše skokovito.
      
       Prošlost, dakle, polako počinjemo da shvatamo ali je ne možemo promeniti? Da li možemo da promenimo budućnost?
       - Po analogiji sa pozorištem, verujem da je scenario napisan ali Bog pripada više avangardnom nego klasičnom pozorištu pa je ostavio i glumcima i reditelju i statistima, a verovatno i publici da improvizuju u granicama svoje slobodne volje i pod pritiskom svojih afekata. Jer, u početku svega nije bila reč već želja. Verovatno je Bogu bilo dosadno da živi u društvu sam sa sobom pa se javila žudnja da stvori nešto i u vidljivom svetu što bi bilo nalik njegovoj slici i prilici. Sve što je stvorio u svetu nosi neku vrstu čežnje za apsolutom, odnosno za mestom svog rođenja. I u životu svakog od nas ponaosob, u početku beše želja. Kao što je pevao Jesenjin, mi smo plod dve neme žudnje i jednog besvesnog trenutka. Iz tog erosa rađa se i naša želja da proširimo svoja znanja, da spoznamo ne samo svoje bližnje već i druge svetove. U svojoj najuzvišenijoj formi ta žudnja je, zapravo, Spinozina intelektualna ljubav prema Bogu. Individue i narodi koji ne nose u sebi plemeniti duh avanture najudaljeniji su od Boga.
      
       Koliko su Srbi udaljeni od Boga?
       - Po tome koliko su stradali i koliko su golgota već prošli, prema biblijskim kriterijumima, Srbi su Bogu bliži nego mnogi evropski narodi. Bar neki među nama to osećaju, i znaju da najveći Srbi 20. veka, Nikola Tesla i Milutin Milanković, da ne pominjem druge, jesu posedovali najdublje poznavanje zakona prirode a, istovremeno, nikada se nisu ogrešili o hrišćanska načela ni u svome mišljenju ni u svome delovanju. Oni nam, danas, moraju biti ideal a ne oni koji su opsednuti voljom za moć bez granica. Uostalom, u svakom od nas stoluje živi duh koji teži ka savršenstvu. Svi smo mi čestice, monade Boga.
      
       Šta se ogleda u Nostradamusovim stihovima?
       - Nostradamusova proricanja su, bez sumnje, uznemiravajuća i upozoravajuća. Nostradamus, po pravilu, nije proricao jasnim i nedvosmislenim jezikom a kada bi to činio, njegova proročanstva su se obistinjavala. Na primer, kada je nagovestio smrt kralja Anrija Drugog u dvoboju ili kratkovečnost sinova Katarine Mediči, inače francuskih kraljeva. On namerno nije hteo da se izlaže zbog svojih proricanja besu religiozno zatucane svetine ili samoljubivih moćnika svoga vremena a da ne govorimo o zavisti njegovih kolega naučnika i pisaca. Ne treba zaboraviti da mu se u svojim delima rugao i slavni Rable koji je kao i većina dobrih komediografa, poznavao psihologiju ljudske naravi ali nimalo se nije razumevao u kretanja zvezda i planeta, odnosno u kosmičko poreklo i sudbinu čoveka. S druge strane, Nostradamus se bojao psiholoških reakcija ljudi, i u najširim slojevima i unutar evropskih dinastija na koje su se proročanstva mogla odnositi. I zato su njegova proročanstva mogli da shvate samo oni snažni duhovi koji su mogli da podnesu teret istina o strahotama koje će zadesiti čovečanstvo.
      
       Zašto je proricao, uglavnom, strahote?
       - Zato što je verovao da onaj koji je preko njega upućivao poruke ljudskom rodu hteo da nas opomene.
      
       Ko je taj Onaj?
       - Prema učenjima mnogih religija ali i pojedinih velikih filozofa i naučnika, iza svih ovih čudesa koja ispunjavaju svet, od najudaljenijih galaksija do suptilnih dešavanja u duši svakog pojedinca, mora stajati neko apsolutno savršeno biće. Čak je i Ajnštajn rekao da mu je sve jasno, ali mu nije jasno zašto mu je sve jasno. Svet je i na nivou makrokosmosa i na nivou mikrokosmosa, uređen tako savršeno da ne možemo verovati da je sve to plod čistoga slučaja. Da je ljudska duša, na primer, a i sam čovek čudo nad čudima, čudo koje se pita šta su sva ta čudesa. To je očigledna istina, intuicija koju ima svako svesno biće. Tvrdi se da je materija neuništiva, odnosno da su elementi iz kojih je sastavljeno naše telo neuništivi, a istovremeno priznaje se da je duša savršenija od tela. Nije li onda duša, pošto je savršenija od tela, bar neuništiva ako nije neuništivija?! Uostalom, i stari filozofi, Dekart pre svih, primetili su: otkud ideja o savršenom biću u duhu nesavršenog bića kao što je čovek. Nije li to samo trag sećanja naše duše na svet u kome je nekada boravila, kako je govorio Platon u Fedonu.
      
       Kuda ide svet, čovek?
       - Čovečanstvo je danas fascinirano voljom za moć. Mediji privid prikazuju kao stvarnost i obrnuto. Mediji su uspeli zato što ih kontrolišu oni čija je vrhovna vrednost profit da, takoreći, izbrišu u masovnoj svesti razliku između dobra i zla. Dešava se na planetarnom nivou nešto što je s ironijom uočio još Didro u Ramoovom sinovcu, a to je da pošteni ljudi koji nemaju izgled poštenih stradaju, a da nepošteni koji imaju izgled poštenih prolaze nekažnjeno. Ali, i u ovom poređenju tačno je jedno: kada bi narodima razotkrili šta je dobro a šta zlo, oni bi se u većini poveli za dobrom. Dakle, ja nisam antropološki pesimista. Pre će biti da je Ruso u pravu. Da je čovek po prirodi dobar a da ga loše društvene institucije kvare.
      
       Znači li to da vi ne verujete u takozvanu zapadnu civilizaciju i njenu demokratiju?
       - Ta civilizacija izneverava svoje osnivače. Kakve veze ima današnja Amerika sa Tokvilom? Ona sigurno ne bi bila velika u njegovim očima jer više nije dobra. Fizička veličina, vojna nadmoć, finansijske manipulacije na svetskom tržištu mogu naneti velike nesreće mnogim narodima i pojedincima. Ali, čemu sva ta velika moć ako se izgubi duša? Možete li navesti ime nekog srećnog diktatora? Nisu li oni još neslobodniji nego li njihovi podanici? I da li je sloboda da se radi sve što se nekome prohte, ili prevashodno da se radi u skladu sa najvišim principima uma koji nije ni zapadni ni istočni ni severni ni južni nego jedan u svim narodima i rasama, ukoliko ga ima. Nije najviša vrednost ljudskog života u gomilanju stvari i zgrtanju blaga. Volja za moć kao perverzna transformacija krilatice novog veka o znanju kao moći danas je uzela toliko maha da se nasilje u najbrutalnijoj formi primenjuje i prema prirodi samoj. Već je fisija bila nečuveno nasilje u samom srcu atoma, a u njenoj osnovi je bila i direktna zloupotreba nauke. Manipulacije jonosferom ili genetičkim materijalom ljudske vrste, danas, bremenite su toliko velikim opasnostima koje prevazilaze i scene užasa iz najuzbudljivijih filmova tog žanra. Nove tehnologije koje ne bude kontrolisala etika, prema kojoj je svaki pojedinac svetinja, i političari koji budu u moći da se dočepaju tih tehnologija bez demokratske kontrole prirediće nam najveće strahote od kojih je neke, izgleda, prorekao i sam Nostradamus. Političke elite koje misle da bolje znaju šta je za druge narode najbolji oblik života proizvele su i proizvode najveća zla u istoriji. Sledstveno tome, pitam se: zašto se uopšte ceo svet toliko opsesivno bavi Srbima, jednim tako malim narodom? Neko bi pomislio da oni žele da nam skrenu pažnju na to da je svest o našoj beznačajnosti - pogrešna. Ne vidim drugo razumno objašnjenje.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ