Rađa se sumnja da li su telefonski računi verodostojni, odnosno da li građani zaista plaćaju samo onoliko koliko potroše, ili im se računi, možda, prema potrebama (recimo budžeta) malo "friziraju". Povod za ovu sumnju dala su i najnovija obimna isključenja telefona onima koji nisu uredno platili dugove posle zastoja tokom bombardovanja i masovne žalbe građana, kako pošti tako i medijima, na visoke račune. Bez pretenzije da decidirano tvrdimo kako se računi uvećavaju, ili se pak ne uvećavaju, pokušali smo da problem rasvetlimo tako što ćemo konsultovati stručnjake i nadležne u PTT-u Srbije i uporediti našu telefoniju sa svetskom

      Zbog sistema obračuna i načina komunikacije Telekoma Srbije sa pretplatnicima, ljudi logično sumnjaju da su oštećeni, a možda da im neko svakog meseca zavlači ruku u yep. Naši novinari su potražili odgovore na pitanja koja postavljaju brojni telefonski pretplatnici
       "Da li sam stvarno ovoliko potrošio", teško da ima telefonskog pretplatnika koji bar jednog meseca kad mu je poštar uručio račun, nije sebi postavio ovo pitanje. Ako se samo zapita, pa plati, pitanje odlazi ad akta, do sledeće prilike. Ako se šokira i ne plati, isključe mu telefon, pa će na kraju opet da plati i račun, i kamatu, i ponovno priključenje. A ako se baš zainati, može otići u poštu da se žali, ali prethodno opet mora da plati prispeli račun.
       Ovo je, dakle, jedna od retkih, ako ne i jedina preostala obaveza u ovoj zemlji koja se mora plaćati redovno, inače sleduje momentano isključenje. "Infostan", struja, porezi i ostale obaveze mogu se prolongirati mesecima i država to toleriše radi očuvanja socijalnog mira. Telefon se "seče" zbog duga od samo mesec dana.
       Upravo iz ove činjenice rađa se sumnja da li su telefonski računi verodostojni, odnosno da li građani zaista plaćaju samo onoliko koliko potroše, ili im se računi, možda, prema potrebama (recimo budžeta) malo "friziraju". Povod za ovu sumnju dala su i najnovija obimna isključenja telefona onima koji nisu uredno platili dugove posle zastoja tokom bombardovanja i masovne žalbe građana, kako pošti tako i medijima, na visoke račune. Bez pretenzije da decidirano tvrdimo kako se računi uvećavaju, ili se pak ne uvećavaju, pokušali smo da problem rasvetlimo tako što ćemo konsultovati stručnjake i nadležne u PTT-u Srbije i uporediti našu telefoniju sa svetskom.
       U svetu a posebno u takozvanim razvijenim zemljama, uz telefonski račun dobija se i kompletan listing obavljenih razgovora koji sadrži pozivane brojeve, trajanje pojedinačnih razgovora, njihovu cenu i, na kraju, konačnu cifru zaduženja. Kod nas se dobija samo ovo poslednje, uz broj ukupno utrošenih impulsa, što korisniku ne govori ništa, osim koliko je novca dužan da plati. To je, dakle, prvi povod za sumnju da li je račun verodostojan. Sasvim je lako naći korisnike koji smatraju da plaćaju više nego što troše, jer i telefon, kao i sve ostalo, zbog opšte besparice koriste krajnje štedljivo.
       Ako krenu da se žale, korisnici nailaze na razne prepreke: prvo je pitanje da li im je telefon priključen na takozvanu analognu (stariju) ili digitalnu (savremeniju) centralu. Na digitalne centrale priključeno je oko 47 odsto telefona u Srbiji, i oni mogu, na zahtev, dobiti listinge sa specifikacijom obavljenih razgovora, što će ih koštati 15 dinara, pošto je u pitanju posebna, a ne kao u svetu redovna usluga. Ako su pak priključeni na analognu centralnu, njihovi razgovori zabeleženi su na filmovima i listing ne mogu dobiti. U tom slučaju službenik proverava da li je bilo neke greške. Ako se korisnik uporno žali, može mu se na zahtev postaviti kontrolnik za buduće razgovore. One prethodne račune, naravno, mora da plati.
      
       Sve je nejasno
       Problem kod našeg telefonskog sistema je u tome što čak i korisnici koji dobiju listinge utrošenih impulsa ne mogu znati, pa zato mogu da sumnjaju, da li su im, možda, impulsi dodati i time "produženo" trajanje razgovora, ili su zaista toliko pričali: "U našem domaćem telefonskom saobraćaju razgovori se obračunavaju u impulsima, što je zastareo sistem, jer je svuda u svetu uveden minutni sistem", kaže za NIN dr Boris Begović iz konsultantske kuće "Faktis", sa iskustvom u problematici telefonije. "Kod nas je minutni sistem primenjen samo u međunarodnom razgovorima, ali se onda i to pretvara u impulse. Moderni telefonski aparati imaju takozvani displej, koji beleži trajanje razgovora, cena minuta je poznata, pa korisnik telefona u svetu sam može da izračuna koliko je potrošio. Kod nas je sve to prevedeno u impulse pa još po dvostrukoj tarifi, tako da se ne može uz pomoć displeja izračunati utrošak. Zbog postojećeg sistema obračuna i načina komunikacije sa potrošačima, ljudi logično razmišljaju da li su oštećeni. Zato je sa stanovišta korisnika izuzetno bitno da se celokupni domaći saobraćaj prebaci na minutni - kod digitalnih centrala to je moguće uraditi automatski, a kod analognih je potrebna dodatna ne preterano skupa oprema", kaže dr Begović.
       U drugim zemljama, napominje Begović, postoje nacionalne regulatorne agencije, koje regulišu oblast telekomunikacija, što podrazumeva cene, uvođenje drugih kompanija u saobraćaj, njihovo poslovanje. Kad bi takva agencija postojala i kod nas, mogla bi da naloži "Telekomu" da građanima ispostavlja i specifikacije, i to kao redovne a ne posebne usluge.
      
       Kako je u svetu
       Kad već govorimo kako je u svetu, treba napomenuti da tamo, za razliku od nas, ne postoji monopol, pa se kompanije, odobravanjem raznih pogodnosti, bore da privuku pretplatnike. "Kod nas je zakonom dat monopol "Telekomu", što je suprotno propisima u Zapadnoj Evropi i svim trendovima danas, tako da ćemo se mi vrlo brzo sudariti sa tim problemom. U svetu se ne može na telefoniju, kao možda najpropulzivniju granu u svakoj državi, nikome dati monopol, nego upravo obrnuto - omogućava se da bar dve kompanije konkurišu", kaže za NIN dr Milan Kovačević, stručni konsultant za strana ulaganja.
       U pokušaju da saznamo da li italijanski partner "Telekoma Srbije" ima uvid u telefonske račune i da li za njih garantuje na isti način kao i "Telekom Srbije", u beogradskom predstavništvu "Telekoma Italija" (bivši Stet) dobili smo informaciju da je za rezidencijalne korisnike nadležan Đovani Tomasini. Sekretarica gospodina Tomasinija ljubazno nam je rekla da bi on svakako sa nama razgovarao, ali je za kontakte sa javnošću, prema ugovoru između partnerskih kompanija, nadležna isključivo Direkcija za spoljne odnose Telekoma Srbije. Bez njihovog odobrenja italijanski partner nije u mogućnosti da kontaktira, niti da daje bilo kakve izjave novinarima
       Kod nas je situacija obrnuta možda upravo zbog toga što je ovo najprofitabilnija grana, u koju se najredovnije sliva novac, pa država nije voljna da ovu svoju "zlatnu koku" deli sa nekim. O kolikoj se sumi prikupljenog novca radi, spada u domen takozvane poslovne tajne "Telekoma" (videti okvir), ali je moguće, bar približno, doći do brojke koja je u opticaju. Prema objašnjenju našeg sagovornika, inženjera telekomunikacija sa dugogodišnjim iskustvom na instaliranju telefonskih centrala, koji kao "neovlašćeno lice" nema prava da daje javne izjave, prosečan telefonski račun (kad se uzmu u obzir fizička i pravna lica) iznosi oko 300 dinara. Kad to pomnožimo sa (zaokruženo) 2,4 miliona pretplatnika, dolazimo do cifre od 720 miliona dinara, koje "Telekom" mesečno inkasira. Na plate 14 000 zaposlenih u "Telekomu" od, recimo, 7 000 dinara mesečno (bruto, sa porezima) odlazi oko sto miliona dinara, dakle ostaje još 620 miliona dinara, ili oko 37 miliona maraka.
       Ovaj novac trebalo bi da se ulaže u amortizaciju i razvoj, ali se to, kako tvrdi ovaj naš sagovornik, sada uopšte ne radi. Do nove godine stopirane su sve investicije.
       Ovaj naš sagovornik, inače, smatra da "Telekom" verovatno ne potkrada svoje korisnike uvećavanjem računa, jer, prvo, za to ne postoje efikasni tehnički načini, a, drugo, verovatno bi takva informacija brzo "procurila", jer to ne može da radi jedan čovek. Drugi, pak, inženjer naš sagovornik iz "Telekoma" koji je radio na održavanju komutacija, odnosno telefonskih centrala, tvrdi da čitači na centralama to ne rade, a da li se kasnije u računskom centru dodaju izvesne sume i povećavaju računi pretplatnika, on ne zna. Kod analognih centrala teže su izvodljive manipulacije nego kod digitalnih, gde je sve kompjuterizovano. Kao mogući kanal za manipulacije ovaj naš sagovornik navodi nižu i višu tarifu, jer korisnik nikad ne može da zna u koje je vreme obavio koji razgovor.
      
       Bezbedno ćutanje
       Jedan od inženjera naših sagovornika kaže da je mnogo očigledniji teren za manipulaciju kad se uvode novi brojevi. Zvanično, priključak se plaća 3 600 dinara, ali "Telekom" nije spreman da ga po toj ceni obezbedi, nego građanin mora da sufinansira tehničke uslove, odnosno da kupi PCM uređaj sa tri broja koji košta 1 500 maraka. Odnosno, tu se udruže tri korisnika i podele trošak, umesto da to finansira "Telekom". Dalje, pri kupovini stana, recimo, novi vlasnik plaća prebacivanje linije sa starog korisnika na svoje ime, što je jedina promena, bez ikakvih tehničkih intervencija na liniji.
       "Veliko je pitanje zašto građani Srbije i dalje sami finansiraju razvoj mreže, priključke telefona i gradnju centrala, otkad je 49 odsto "Telekoma" prodato strancima", pita se advokat Milenko Radić u ime Fonda za razvoj demokratije. "Umesto da se mreža širi i tehnički razvija ulaganjem "Telekoma", na teret stranog partnera od ukupnih prihoda ili od prodaje dela "Telekoma", to se i dalje nelegalno čini na teret građana. U ugovoru sa stranim partnerom, koji se inače čuva kao najstroža tajna, ne postoji obaveza italijanske i grčke firme da ulažu u razvoj naše telefonije, iako je premijer Mirko Marjanović javno izjavljivao da će one ulagati. U praksi se ne vidi nikakvo poboljšanje i unapređenje telefonskih usluga posle dolaska stranih partnera, iako u ugovoru stoji da će se njima redovno plaćati njihovo znanje i iskustvo. Radić napominje da posle intervencije Fonda za razvoj demokratije posle vlike bure izazvane poskupljenjem impulsa od 92,5 odsto sredinom prošle godine, više nisu podizane cene. Evo šta je posredi: tada je ovako veliko poskupljenje obrazloženo rastom kursa marke, koji je, prema ugovoru dva partnera parametar, za utvrđivanje cene. Tada je Fond za razvoj demokratije podneo tužbu, jer prema saveznom zakonu o deviznom poslovanju ovo je krivično delo za koje se predviđa kazna zatvora do pet godina, pa čak i zabrana rada.
      
       Pored zlatnog rudnika
       "Nezavisni sindikat radnika PTT Srbije obelodanio je da koristi od prodaje akcija "Telekoma" nisu imali ni "Telekom" ni PTT Srbije, jer ni dinar nije uložen u razvoj i investicije", kaže za NIN Leonard Bobisud, potpredsednik ovog sindikata. Na pitanje da li su bar zadovoljni radnici "Telekoma", Bobisud kaže da se plate određuju na osnovu rezultata rada kompanije, a ne na osnovu utvrđene cene rada. Kakav je rezultat, određuje direktor, kao državni namesnik, a profit se nikad ne prikazuje. Ni stranom partneru ne mogu da budu sasvim jasni tokovi novca, jer svi računi idu između države i PTT-a. "Kad bi država samo malo manje uzimala od "Telekoma" i PTT Srbije mogli bismo da ubrzamo i razvoj i da popravimo materijalno stanje radnika", kaže Bobisud.
       Kad se sve sabere, pouzdan odgovor na pitanje - da li nas potkradaju preko telefonskih računa, znaju samo namesnici od poverenja. Ako se prisetimo decenijskog iskustva kako su nam na sve moguće načine povađene pare iz yepova, bilo bi pravo čudo da baš kod ovog zlatnog rudnika, u ovolikoj besparici, odgovor bude negativan. A opet, svi koji bi nešto mogli znati, ćute kao zaliveni. Zašto, objasnio je jedan od naših sagovornika: "Zavrtali im uši toliko da su ostali bez njih. Sad ćute da bar sačuvaju glavu."
      
       BILJANA STEPANOVIĆ
       TOMA DŽADŽIĆ
      

Bez odgovora        Šta je prećutao generalni direktor "Telekoma Srbija" Miloš Nešović        I posle višednevnog "faksovanja" pitanja i odgovora sa neidentifikovanim "sagovornikom" u Direkciji "Telekoma Srbije", glavna pitanja su ostala nedovoljno objašnjena.        Tajnu visokih telefonskih računa pokušali smo da otkrijemo iza sedam vrata i sedam brava - u Direkciji "Telekoma Srbije". Ljubazna Sonja Drobnjak, zadužena za spoljne odnose u Direkciji "Telekoma", nije, međutim, imala dozvolu da nam sa nekim tamošnjim faktorom omogući ma kakvu drugu komunikaciju izuzev faksom. Nismo imali šanse ni da uživo vidimo generalnog direktora "Telekoma Srbije" gospodina Miloša Nešovića,        Razgovorali smo faksovima, što se neminovno završilo nedovoljno objašnjenim i to baš ključnim pitanjima.               Koliko ima telefonskih pretplatnika u Srbiji?        - Telefonski kapaciteti u Srbiji obuhvataju 2,478.876 instalisanih priključaka ili 25,1 na 100 stanovnika. Od toga su 1,163.452 telefona priključena na digitalne centrale, što znači da stepen digitalizacije iznosi 47,36%. Prema najnovijim podacima Direkcije za informacione tehnologije, u Republici ima ukupno 2,069 593 pretplatnika, od čega se 1,807 434 odnosi na fizička, 237 881 na pravna lica, dok se 24 278 telefonskih brojeva koristi u službene svrhe.               Koliko se telefonskih pretplatnika poslednjih godinu dana žalilo na neopravdano visoke telefonske račune?        - Od januara do oktobra 1999. godine, podnete su ukupno 33 454 reklamacije, što u odnosu na ukupan broj telefonskih računa iznosi oko 0,18%.               Od podnetog broja žalbi koliko je uvaženo i sa kakvim obrazloženjem?        - Od ukupnog broja reklamacija uvaženo je 1 585 ili 4,5%. U odnosu na ukupan broj izdatih računa, to iznosi zanemarljivih 0,008%. Samo u tolikom procentu slučajeva ustanovljeno je da postoje određene tehničke neispravnosti (bilo da su u pitanju uređaji u centrali, telefonske linije, ili aparat korisnika), ili je utvrđen propust radnika "Telekoma" u procesu unosa podataka (ako je reč o analognoj centrali). Ovi poslednji propusti se lako otklanjaju jer se podaci čuvaju na filmovima.               Treba napomenuti da visokim računima često kumuje i nedovoljna obaveštenost korisnika o cenama telefonskih impulsa, naročito kada je reč o pozivanju mobilnih telefona i posebnih brojeva, kao i neobaveštenost o periodima jeftinijeg saobraćaja. Koliko je telefona u poslednja tri meseca isključeno zbog neplaćenih računa?        - Do takvih podataka je teško doći zato što se posle slanja opomene neurednim platišama, spiskovi dužnika brišu iz kompjutera, a stanje se potom menja bukvalno iz časa u čas. Neko plati čim dobije opomenu, neko u poslednji čas, a neko tak kada mu isključe telefon. Prema približnim podacima kojima raspolažemo, krajem oktobra u Beogradu je zbog neplaćenih računa za period januar-avgust poslato oko 40 000 opomena. Procenjuje se da je od toga u jednom trenutku bilo isključeno oko 15 000 brojeva.               Na koji način telefonski pretplatnici mogu da provere verodostojnost telefonskih računa?        - U "Telekomu Srbija" potpuno je definisana procedura rešavanja reklamacija koja uključuje sve potrebne provere uređaja u centrali, telefonskih linija i aparata korisnika, kako bi se donela ispravna odluka o osnovanosti ili neosnovanosti svake reklamacije. Ako je broj priključen na digitalnu (savremenu) centralu, pretplatnik može na sopstveni zahtev da dobije specifikaciju poziva. Ako je reč o broju koji je priključen na analognu centralu, sve eventualne greške radnika "Telekoma" u procesu unosa stanja brojača impulsa mogu se lako ustanoviti jer se svi podaci čuvaju na filmovima.               Zbog čega pretplatnici ne dobijaju specifikacije poziva uz račune, bar oni čiji su telefoni priključeni na digitalne centrale?        - Specifikacija telefonskog računa je posebna usluga koja se plaća, i za sada se pruža samo na zahtev i uz saglasnost pretplatnika. Inače, ovu vrstu usluge mogu da dobiju samo oni korisnici čiji je broj priključen na digitalnu centralu. Kod onih koji su priključeni na analognu centralu, nema tehničkih mogućnosti za dobijanje specifikacije računa.               Zbog čega je telefoniranje iz Jugoslavije skuplje od telefoniranja iz zapadnih zemalja prema Jugoslaviji?        - Na ovo pitanje prilažem vam odgovor naših stručnjaka:               Iz priloženog odgovora ne vidi se ko su dotični stručnjaci, ali oni kategorično tvrde (i prilažu tabelu) iz koje se vidi "da je cena jednog minuta razgovora rezidencijalnog korisnika, izuzev u dva slučaja, manja od odgovarajućih cena zemalja poređenja, uzimajući u obzir tržišni kurs dinara prema marki". Preciznije: u poređenju sa Italijom, Engleskom, Mađarskom, Grčkom, Belgijom i Hrvatskom, od posmatranih sedam tarifnih zona, telefoniranje u prvoj zoni jevtinije je samo iz Italije, i za četvrtu zonu iz Engleske.        Cene za "Telekom Srbija" su, naravno, preračunate prema tržišnom (crnom) kursu 1 DEM=17 din. Pri tom treba imati u vidu da je cena jednog minuta razgovora za biznis-korisnike kod nas dvostruko veća i da dvojnost cena za rezidencijalne i biznis- korisnike važi jedino kod "Telekoma Srbija".        Na isti zaključak navodi i priložena tabela radi poređenja cena jednog minuta razgovora u međunarodnom saobraćaju zona 1,2,3 i 4 "Telekom Srbija" i dve firme Njorld 1 i Kallback koje na našem tržištu nude usluge međunarodnog povratnog poziva (callback).        Cene su izražene u dolarima, s tim da je za odnos dinara i US $ uzet tržišni 1 US $ = 31,81 din. Ovoga puta Srbija je upoređivana sa Hrvatskom, Mađarskom, Makedonijom, Švajcarskom, Austrijom, Francuskom, Italijom, Slovenijom, Engleskom, Nemačkom, Kanadom, SAD. I opet su, citiramo: "Cene za biznis-korisnike, izuzev u dva slučaja, manje su od cena firme Kalbak, dok su u poređenju sa firmom Vorld 1, bliske u zonama 1, 2, i 3, a nekonkurentne u zoni 4".        Sve u svemu, od 11 pitanja za NIN, "Telekomu Srbija", pismeno je odgovoreno na osam, dok na tri pitanja nije objašnjeno ni zbog čega su izostavljeni odgovori.               Sledeća pitanja su ostala bez odgovora:        1. Koliki je ukupan mesečni prihod "Telekoma Srbija" od telefonskih računa?        2. Da li postoje preduzeća i privatna lica koja ne plaćaju telefonske račune?        3. Da li je kontrolama utvrđeno da su neki brojevi telefona "otkačeni" od brojača impulsa?               Zbog toga smo generalnom direktoru "Telekoma Srbija" Milošu Nešoviću, ponovo uputili ta pitanja, ovoga puta nešto "obogaćena": primerom da se u novinarskim krugovima pronose (da li samo glasine?) da pojedine najstarije i najveće novinske kuće i druga preduzeća ne plaćaju telefonske račune, kao što ne plaćaju svoje privatne telefonske račune i pojedini njihovi novinari i službenici!        Zamolili smo direktora Nešovića da odgovori i na priče pojedinih naših kolega koji tvrde da se povremeno, preko "naduvanih" telefonskih računa - uvećanjem broja impulsa telefonskih pretplatnika koji plaćaju svoje račune, plaćaju troškovi neplatiša i po potrebi popunjavaju fondovi za isplatu penzija i drugih "gorućih" troškova?        Zamolili smo direktora Nešovića, da konkretnim i dokumentovanim odgovorima na sva pomenuta pitanja, pomogne da javnost bude pravilno informisana.        Ali, pre nego što pogledamo kako je i ko je odgovorio na citirana pitanja, treba primetiti da su bez odgovora ipak i opet ostala samo ključna pitanja. Na njih je odgovoreno na sledeći način:               "U vezi vaših pitanja upućenih generalnom direktoru "Telekoma Srbija", dajemo sledeće odgovore" (ne kaže se ko daje odgovore, što je svojevrstan odgovor):               Koliko telefonskih pretplatnika može da dobije specifikaciju telefonskih poziva?        - Od ukupnog broja pretplatnika,               979 952 ili 47,33 odsto priključeno je na digitalne automatske centrale. Svi ovi pretplatnici mogu da dobiju specifikaciju telefonskih poziva.               Koliki je ukupan mesečni prihod "Telekoma Srbija" od telefonskih računa?        - Ovaj podatak podleže službenoj tajni pa nije za javno objavljivanje.               Da li postoje preduzeća i privatna lica koja ne plaćaju telefonske račune?        - Postoje preduzeća i privatna lica koji su neuredne platiše, ali koji u propisanom postupku nakon opomene, odnosno odgovarajućeg sudskog postupka, izmire svoje obaveze, bilo putem kompenzacije ili plaćanjem preko računa.               Da nas je primio lično generalni direktor "Telekoma Srbija", a hoćemo da verujemo da nas je baš gospodin Miloš Nešović anonimno udostojio ovih odgovora, primetili bismo da je opet propustio da odgovori na jasno postavljeno konkretno pitanje - da li (kako se priča) pojedine najstarije i najveće novinske kuće i druga preduzeća (zaista) ne plaćaju telefonske račune, kao što ne plaćaju svoje privatne telefonske račune i pojedini njihovi novinari i službenici?               Da li je kontrolama utvrđeno da su neki brojevi telefona "otkačeni" od brojača impulsa?        - Konkretna radnja je krivično delo i podleže krivičnom gonjenju. Za poslednjih deset godina u Srbiji je registrovano svega dva slučaja zloupotrebe od strane naših radnika i oni su zato krivično odgovarali. Povodom vašeg pitanja o "naduvanim" telefonskim računima kojima se, navodno, popunjavaju fondovi za isplatu penzija i sl., ističemo da su obzirom na strukturu vlasništva "Telekoma Srbija", funkcionalnu svakodnevnu kontrolu i s obzirom na kompjutersku obradu računa, takvi slučajevi isključeni.               Posle ovako kategoričkih odgovora neidentifikovanog sagovornika iz "Telekoma Srbija", ostaje osećanje zadovoljstva što je domaća telefonija tako dobro sređena da nam ostaje samo da se radujemo što su naši telefonski računi u sigurnim rukama. Često visoki računi, doduše, ali stameni.               TOMA DŽADŽIĆ BILJANA STEPANOVIĆ