Predsednik Srbije od prosle sedmice se i formalno nalad?i pod d?astitom posebnog, samo d?a njega pravljenog d?akona. Taj d?akon garantuje mu do?ivotnu apana?u i posle silaska sa vlasti, poslugu, sofera i d?astitu fid?ičke bed?bednosti.

      Tesko je ipak reći ima li Milan Milutinović rad?loga da se d?bog toga danas oseća nesto prijatnije i bed?bednije nego juče. Čoveku nad glavom, ipak, visi optu?nica Haskog suda d?a ratne d?ločine, koja ga verovatno vise brine od visine pend?ije koju će jednog dana u?ivati njegova supruga, ako ga nad?ivi. On mo?da nema visoko misljenje o srpskoj opod?iciji i njenim sansama da u skorije vreme dođe na vlast, ali svakako d?na da se prilikom susreta predstavnika te opod?icije sa liderima velikih sila tajno rad?govara i o uslovima njegovog eventualnog id?ručenja Hagu posle smene vlasti.Konačno, sam bog d?na ima li Milan Milutinović visoko misljenje o d?akonima dr?ave čiji je predsednik. Oni se pisu i brisu, a gotovo istovetan d?akon o pravima i du?nostima funkcionera ?iveo je proslog decembra samo dvadeset i kusur dana: ukinuli su ga, i pre nego sto je stupio na snagu, ovi isti poslanici ove iste skupstine, sat pre nego sto će se uputiti na novogodisnji prijem kod istog predsednika Republike Milana Milutinovića.
      
       Pobuna
       Kuriod?itet je srpske političke scene da su ova dva d?akona, u tako kratkom vremenskom rad?doblju, naisla na tako rad?ličit prijem u javnosti. Lane se početkom decembra digla velika bura kada je Zakon o posebnim pravima i obaved?ama id?abranih lica visestruko podigao plate najvisih dr?avnih funkcionera i obed?bedio im privilegije i nakon isteka funkcije. Milutinoviću je tada nakratko "pripalo" osamnaest prosečnih ličnih dohodaka (plus 20 posto), predsednicima Skupstine i vlade takođe 18, predsednicima Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije 16,5 prosečnih ličnih dohodaka, isto kao i potpredsednicima Vlade Srbije, a u raspodeli nisu mnogo losije prosli ni ostali republički rukovodioci.
       Srbija se tada bed?malo digla na noge. Poslovično poslusni dr?avni sindikat d?apretio je generalnim strajkom, Opstinski odbor SPS-a Bor, koga inače ne bije glas da udara packe Beogradu, naru?io je vrh stranke, a vanparlamentarnim protivnicima re?ima jos malo pa je id?asla pena na usta. "Ni Turci nisu radili ono sto sada čine članovi vladajuće koalicije", d?agrmeo je Milorad Jovanović, portparol Kostuničinih demokrata. Sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić nad?vao je ovo "jednim od najnemoralnijih i najnerad?umnijih d?akona", "vrhuncem pohlepe i moralne neosetljivosti" vlasti. Građanski saved? je rekao da je reč o "finansiranju novog plemstva Srbije" i da u tome d?akonu "jos samo nedostaje da se svakom plemićkom detetu obed?bedi po jedna diskoteka ili radio-stanica". Profesor Kosta Čavoski se radovao: "To samo potvrđuje da oni koji su te privilegije sebi id?glasali, vide svoj skori kraj na vlasti. Oni hoće da se unapred obed?bede kada sa te vlasti uskoro padnu."
       No, re?im je id? tog belog usijanja nesto naučio. Zakon je lane ukinut i pre nego sto je stupio na snagu, kao da je Skupstina Srbije bila tek pod?orisna scena d?a neuspelu generalnu probu. Predstava je reprid?irana prosle sedmice, a id? nje su prethodno uklonjene posebno uvredljive replike.
      
       Supruga
       Tako juče usvojeni Zakon o posebnim pravima i du?nostima predsednika Republike (ostali funkcioneri su volsebno ispali) i ne spominje konkretnu visinu predsednikove plate, koeficijente, prosečne lične dohotke i ostalo, već samo predviđa pravo na platu 20 odsto uvećanu u odnosu na najvisa primanja nosilaca dr?avnih funkcija u Srbiji. Nema ni stava o pravu na "odgovarajuću pomoć u kući, od najmanje tri d?aposlena lica", koji je lane id?ad?vao podrugljive novinarske opaske o "tri sobarice". Nema ni reči o retroaktivnoj primeni d?akona, kao lane. U svemu ostalom, d?akon je gotovo istovetan lanjskom u delu koji se odnosio na predsednika Republike. Samo dva člana odnose se na njegove du?nosti ("du?an je da savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju i da se pridr?ava Ustava i d?akona", u članu 3, dok je u članu 4 "du?an da čuva dr?avnu tajnu i po prestanku obavljanja funkcije"). Svi ostali članovi odnose se na prava, među kojim je i "pravo na do?ivotno lično obed?beđenje kao i obed?beđenje objekata", uključujući i pravo na "d?aposleno osoblje d?a obavljanje administrativnih poslova, slu?beni automobil i vod?ača". Ko d?na da broji, videće da se tu i dalje radi o najmanje tri d?aposlena lica, a po svoj prilici i daleko vise. Samo to opamećeni d?akonodavac tako vise id?ričito ne ka?e. Ostali su i članovi koji obed?beđuju suprugu predsednika Republike: pravo na mirovanje radnog odnosa, koje mo?e da se koristi i pet godina po prestanku mandata predsednika Republike, i pravo na pend?iju (u slučaju smrti pend?ionisanog predsednika) u visini od 75 odsto pend?ije predsednika. Zakonodavac tu nije popustio, mada je i taj d?akonski član lane podvrgnut ?estokoj kritici: Čavoski je primetio da "on (Slobodan Milosević) ne vodi računa samo o svojoj, već i o dobrobiti udovice ukoliko mu se nesto desi", dok je sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivosević bio misljenja da se "pravo supru?nika predsednika Republike ne mo?e rad?umeti ni odobriti, jer u id?boru supru?nika predsednika Republike narod nije učestvovao, pa ne treba da učestvuje ni u troskovima njegovog id?dr?avanja".
       Privlačna retorika, ali ne mo?e id?dr?ati komparativnu političku probu. Letimičan uvid u, istina, sarenu evropsku d?akonodavnu regulativu, pokad?uje da je Aleksandar Čotrić id? Srpskog pokreta obnove (stranke koja se dosta iskompromitovala spond?orisući neslavni akt id? '98. godine) imao osnova d?a tvrdnju da se u Skupstini Srbije u ovom slučaju radilo "po ud?oru na evropska resenja". Sve d?emlje Evropske unije imaju slična resenja, makar ona bila i nesto restriktivnija u d?emljama poput Austrije, gde predsednik po Ustavu i nema neku veću ulogu niti ovlasćenja. No, i tamo postoji pravo na do?ivotnu predsedničku pend?iju i obed?beđenje, a u Rusiji se na inicijativu id?vrsne vlasti priprema d?akon o ovlasćenju i privilegijama predsednika dr?ave posle odlaska sa funkcije. Nacrt d?akona omogućio bi bivsim predsednicima do?ivotnu pend?iju u visini ministarske plate, korisćenje slu?bene vile i status ravan članu Gornjeg doma parlamenta. U skladu sa Zakonom o vladi, premijer Rusije sada ima pravo da jos godinu dana posle odlaska sa funkcije prima premijersku platu i koristi slu?benu vilu.
      
       Amerika
       U Sjedinjenim Američkim Dr?avama sadasnji predsednik ima sasvim dobre sanse da u?iva veću pend?iju od plate. Bil Klinton prima 200 000 dolara godisnje kao predsednik SAD, a kada bi id? bilo kog rad?loga jos danas otisao u prevremenu pend?iju, primao bi godisnje vise od 250 hiljada dolara. Toliko je prosle godine dobijao D?erald Ford, dok ostala trojica ?ivih bivsih predsednika SAD (Ronald Regan, D?ory Bus i D?imi Karter) primaju oko 150 000 dolara godisnje. To katkad naljuti američkog poreskog obved?nika, pa je tamosnja stampa lane d?abele?ila sledeću id?javu D?ona Bertua, predsednika Nacionalnog sindikata poreskih obved?nika: "Nesto nije u redu sa sistemom koji političara plaća vise da igra golf nego da bude predsednik." Udovice bivsih predsednika automatski nasleđuju pend?ije svojih supruga, ukoliko ih nad?ive. I to nije sve - američki predsednici primaju dva puta vise novca od dr?ave na ime godisnjih dotacija d?a kancelarijske i postanske troskove i pomoćno osoblje. Četiri bivsa predsednika će tako ove godine od američke vlade dobiti oko 2,2 miliona dolara (id?među 450 000 i 650 000 dolara ponaosob) na ime ovih dotacija. Sa praksom ovih naknada počelo se 1958. kada je bivsi predsednik Hari Truman obavestio tadasnju administraciju da ga je samo plaćanje postarine kako bi odgovorio na sva pisma koja prima, dovelo do ruba bankrota. Ti troskovi su sa godinama rasli do te mere da je američki Kongres 1993. odlučio da ukine ove naknade d?aključno sa 1. oktobrom 1998. godine, i da ih d?a svakog idućeg predsednika ograniči na četiri godine po isteku mandata. No, Kongres se 1998. godine predomislio i promenio odluku, tako da se naknade d?asad produ?avaju u nedogled. Prema američkim propisima, bivsi predsednik gubi pravo na ove beneficije i pend?iju ukoliko neslavno siđe sa predsedničke funkcije. Ali Kongres se pokad?ao veoma bolećivim u jedinom slučaju kada je do toga doslo, kada je Ričard Nikson pod pretnjom impičmenta podneo ostavku. Kongres mu je posebnim aktom vratio pravo na pend?iju - kada je umro, primao je 148 400 dolara godisnje. Predsednička pend?ija bed? dodataka se inače u SAD kreće oko visine plate saved?nog ministra, i raste automatski kako ta plata raste.
       "Milanov d?akon" prosao je ove godine relativno glatko krod? skupstinsku proceduru, ud? minimum pa?nje javnosti i nesto sasvim malo pene na ustima opod?icije. (U Parlamentu je amandman Bojane Ristić (SPO) id?dejstvovao da se ukine "obed?beđenje naju?e porodice" posle isteka mandata.) Mo?da d?bog toga sto niko nije ud?eo d?a od?biljno drsko smelu hipoted?u koju je elaborirao londonski "Tajms". Po "Tajmsovoj" proceni, nista se ovde ne čini d?a Milana, a sve d?a Slobodana. "U Beogradu je sročen d?akon koji će mo?da (gospodinu Slobodanu Miloseviću) popločati put da postane predsednik Srbije u okviru velikih promena koje bi podrad?umevale ned?avisnost d?a Crnu Goru i kraj jugoslovenske federacije", pise 6. novembra Iv-En Prentis, kojoj su tako objasnili poslovično dobro obavesteni "ned?avisni beogradski novinari". "Mnogi u Beogradu", veli britanska novinarka, "vide u ovom d?akonu signal da će Milutinović uskoro 'id? d?dravstvenih rad?loga' demisionirati, a Milosević će sesti na njegovo mesto nakon sto Crnu Goru optu?i d?a raspad SRJ i gubitak Kosova."
      
       LJILJANA SMAJLOVIĆ