Potaknuta sam poslednjim pasusom iz ispovesti Igora Mandića, gde on spominje okupljanje književnika iz naših bivših republika na Frankfurtskom sajmu knjiga u oktobru ove godine.

      ("Moja malenkost", NIN br. 2549)
       Gospodin Mandić je u pravu kada kaže "zašto se nisu pojavili u Beogradu i dokazali da su za dijalog"? Kada njegovoj "malenkosti" to ne smeta, verovatno da i ostalima ne bi bilo loše kod nas.
       Gospodin F. Dunje, koji ih je predvodio, propali je nemački političar SPD-a (stranke koja je sad na vlasti) određen za kontrolu medijskih prostora bivše DžU. To ništa nije novo, jer svi političari koji se vrzmaju po ovim prostorima su odbačeni od svojih stranaka i ovde lepo zarađuju. Dotični gospodin je još u odboru jedne "humanitarne organizacije" koja je (njen predsednik) napala Petera Hendkea u Frankfurtu 1996, posle predstavljanja knjige "Pravda za Srbiju", tako da je on prekinuo diskusiju sa prisutnima. Inače, sajam u Frankfurtu obilazila sam pet dana. Mnogi levo orijentisani izdavači objavili su dosta knjiga koje idu u pravom smislu istine o ovim tragedijama. Naši su bili slabo zastupljeni, što je i razumljivo, jer je zakup prostora vrlo skup. Bila je tu "Jugoslovenska knjiga" na malom prostoru i nikakvim izborom na štandu, zatim Radio B2 92 sa malo većim prostorom i to bi bilo sve. Hrvatska, Slovenija i BiH imale su velike prostore, skoro kao neke velike države. Šta je bilo na njihovim štandovima bilo bi interesantno, ali o tome drugom prilikom.
       Bosiljka Munjas, Vrnjačka Banja