NAZIV: “Milenijumski sat”, Trg Republike u Beogradu.

AUTOR: arh. Ksenija Bulatović

Milorad H. Jevtić

Prošle godine, negde u ovo vreme, postavljen je na Trgu Nikole Pašića spomenik ovom velikanu naše istorije. Ako ostavimo po strani samu skulpturu (i hvaljenu i osporavanu), postolju i položaju spomenika svakako ne mogu da se upute pohvale.

      Središnje mesto trga, kakvo je izabrano za lokaciju spomenika, krajnje je nepodesno za kompoziciju sa jednom ljudskom figurom iz prostog razloga što se ona bar sa polovine prostora sagledava s leđa. Glomazni, visoki, kruto oblikovani postament odvukao je bronzanu statuu izvan prirodnog vidokruga prolaznika tako da ovde nema poželjnog neposrednog susreta posmatrača i izvajanog lika. Pored toga, spomenik je nelogično izmešten izvan glavne prostorne ose Bezistan - Fontana i lociran neumesno na samu liniju pešačke komunikacije.
       Javni sat, koji je ovih dana postavljen na Trgu Republike, upravo izaziva slične lokacijske i likovne nedoumice.
       Izbor njegovog položaja na pešačkoj površini desetak metara od kafea “Kod spomenika” na pravcu prema “Gradskoj kafani” nema valjanog objašnjenja. Pre svega, tu smeta pešacima koji se provlače između oslonaca rešetkastog postolja, a zatim i njegova sagledivost ovde ima dosta nedostataka. Dobro izraženi i osvetljeni digitalni brojčanici okrenuti su prema zonama sa manje pešaka, a stranama gde je njihov protok veći, usmereni su nesrazmerno mali klasični časovnici. Bliske krošnje drveća takođe umanjuju vidljivost sata, posebno sa vrlo frekventnog raskršća kod “Ruskog cara”. Na prostornom planu, visina cele konstrukcije od 11 metara donosi Trgu novi istureni likovni detalj koji stavlja u podređeni položaj spomenik Knezu Mihailu. Podizanje tako velikog, makar i rešetkastog, postolja za relativno mali sat, doista je teško opravdati.
       Neokonstruktivistički dizajnerski pristup, uz upotrebu hromiranih metalnih elemenata, ne pristaje postojećem arhitektonskom okruženju i, posebno, parternom uređenju sa kandelabrima stilskog porekla sa početka veka. Mogući protivstav da i naši dani treba da utisnu Trgu neko savremeno obeležje, traži ipak drugačije, daleko inventivnije rešenje.
       Što se same lokacije tiče, Trg je pružao i druge, smatramo povoljnije mogućnosti. Fasada zgrade Privredne komore, gde se nalazio izgoreli Insin sat, bila je, na primer, daleko pogodnije mesto. Beograđani su već navikli da tu pogledom očitavaju vreme, a slobodna zidna površina bila bi prikladna podloga za maštovitu kreaciju. Ako se ipak želeo novi samostalni sat, onda mu je parkić ispred Tržnog centra davao priliku za manju nametljivost a veću sagledivost.
       U realizovanom projektu čitava izvedena konstrukcija podseća na skelu za privremeno obeležavanje prigodnog događaja, i, kao takva, privremena, imala bi opravdanje. Nad njenim predviđenim trajnim ostajanjem stoji, međutim, veliki upitnik.