Za dva meseca svakodnevnih protesta vlast je uspela da konsoliduje autoritet među poniženim i uvređenim simpatizerima, dok je opozicija kod svojih birača konsolidovala apatiju i beznađe. Nekoliko stotina Beograđana je u utorak uveče probilo kordon magle u centru grada u došetalo na Trg republike gde ih je sa razglasa dočekala pesma engleske grupe Kvin, koja bi u prevodu mogla da glasi -Mi smo šampioni.

      Optimizam iz refrena, međutim, ne dele sami učesnici protesta, kao i nekoliko miliona građana koji se u svim mogućim istraživanjima bezrezervno opredeljuju za promene, ali nisu spremni na pendrečenje, hapšenje i svakodnevno odmeravanje sa nervoznim momcima u plavom.
       Za dva meseca svakodnevnih demonstracija protiv Miloševića, vlast je uspela da konsoliduje sopstveni autoritet među poniženim i uvređenim simpatizerima, dok je demokratska opozicija uspela da konsoliduje apatiju i beznađe svojih birača. To je verovatno logična posledica glavne političke aporije u Srbiji, u kojoj većina protivnika vladajuće koalicije nije spremna da vlast menja na ulici, a vlast ne pokazuje nikakvu spremnost za demokratske izbore.
      
       Antikampanja
       Lideri Saveza za promene nedavno su odlučili da proteste treba nastaviti do ispunjenja zahteva, koji su u međuvremenu blago zaboravljeni, ali se njihova lica iz nepoznatih razloga ne mogu videti na čelu protestnih kolona. Osobe sa slonovskim pamćenjem setiće se da je krajem septembra Miloševiću dat rok od dve nedelje i najavljeno da će Srbija (cirka dva miliona građana) biti dignuta na noge. Na osnovu tužnih prizora iz centra Beograda u večernjim satima moglo bi se zaključiti da se protesti, ipak, nisu primili. Nakon što je zaključeno da Milošević ne kani podneti ostavku, zatraženo je da barem organizuje demokratske vanredne izbore sa tendencijom da se odrednica demokratski uskoro zaboravi. Oba bloka srpske opozicije, pristalice vaninstitucionalnih promena i marširanja kroz institucije, našli su se u prilično neugodnoj poziciji kada su shvatili da Milošević nije raspoložen za prevremene izbore, koji bi još trebalo da budu pošteniji od prethodnih brojanja glasova. Šta opoziciji preostaje, ako vlast ignoriše vapaje za poštenim izborima, a građani ignorišu proteste ?
       Lideri SZP-a su odlučili da naprave rimejk zimskog protesta, verujući da će uspeti ono što nisu stari i glupi Grci: da se u istoj reci okupaju. Ove jeseni su se uverili da ništa više nije isto. Pre tri godine je gradovima Srbije defilovalo stotine hiljada opozicionara, koji su uglavnom pripadali još postojećoj srednjoj klasi i imali nešto para i živaca, državna propaganda je čitavu godinu negovala vrednosti pacifističke politike građevinara iz Dejtona i osuđivala ekstremiste koji bi da zarate sa čitavim svetom, zbog čega su protesti obeleženi razbarušenom, karnevalskom atmosferom. Policija, državna televizija i ostali represivni aparati nisu mogli da ubede javnost kako zbog obične krađe lokalnih izbora valja započeti građanski rat. Plavuše su sa lakoćom od priča o zaverama pravile dobre viceve.
       Glavni problem u komunikaciji između opozicije i njoj naklonjenih birača je što lideri i dalje o zimskoj pobuni govore kao o najvećoj političkoj pobedi, dočim stotine hiljada pobednika smatraju da su te zime dobili beleg večitih luzera. Većina ispitanika u prigodnom istraživanju NIN-a kaže da bi protesti privukli više ljudi samo da je Đinđić prvog dana izašao pred ljude i preuzeo svoj deo odgovornosti za epilog proteklih gibanja. “Protesti građana nisu bili dobro i inventivno izmaštani. Suviše su neodređeni neposredni razlozi. Oni su bili neuspela repriza građanskog protesta iz ‘96-97. godine koji je ostao neprevladana trauma o izgubljenom poverenju. Teško je bilo pokrenuti ponovo građanina koji je bio užasnut ishodima svoje snažne pobune. Sada je suočen sa policijskom državom, a ljudi u protestu nisu spremni da ih policija gazi i prebija”, kaže profesor sociologije kulture Ratko Božović.
       Na nedavnom sastanku vrha Saveza koordinator Vladan Batić se izjasnio za okončanje svakodnevnih opozicionih događanja, usprotivili su se Dragoslav Avramović i Čedomir Jovanović, dok je pomirljivo nastupao lider Građanskog saveza Goran Svilanović. Sami protesti ne predstavljaju preveliki finansijski teret za koaliciju (troši se oko 500 maraka dnevno), ali bi i svakodnevno izlaganje sopstvene nemoći moglo da posluži kao svojevrsna predizborna antikampanja, u kojoj bi se, iz dana u dan, moglo očekivati slabljenje rejtinga SZP-a koje bi bilo praćeno bekstvom potencijalnih birača u apstinenciju ili ka drugim opozicionim grupama.
       Koordinator Saveza za promene Vladan Batić ocenjuje da je protestima politizovano javno mnjenje što je, nakon rata i potpune političke zamrlosti, bio glavni cilj Saveza. “Mi ćemo od petka ući u drugu fazu protesta, u kojoj ćemo vršiti pritisak na vlast preko premijera Avramovića i slobodnih gradova u Srbiji. Proteste ćemo organizovati prema potrebi i svaki put kada treba odgovoriti na neke represivne poteze vlasti”, kaže Batić. Prema njegovim rečima, vlast će početkom marta organizovati lokalne izbore da bi preuzela lokalne medije i kontrolu biračkih spiskova. “Ako vlast raspiše samo lokalne izbore, opozicija i svi njeni simpatizeri će imati idealan povod za proteste. Mislim da će i građani, kada budu imali takav, neposredan povod, ispoljiti nezadovoljstvo i bunt na pravi način”, ocenjuje Batić.
      
       Česi
       Iako će uporni opozicionari mudro reći da “nije važan kvantitet, nego kvalitet” i podsetiti da su čast Čeha spasila sedmorica ljudi koji su se usudili da izađu na glavni praški trg i protestuju zbog sovjetske invazije, lideri SZP-a razmišljaju kako da okončaju proteste a da pri tome to nipošto ne liči na poraz. Šef medijsko-promotivnog tima Saveza za promene Čedomir Jovanović kaže da proteste treba nastaviti jer se jedino njima može pokazati nepristajanje građana na ovakvu državnu i nacionalnu politiku. “Moramo da poštujemo ljude koji dođu na protest po ledenoj kiši, bez gradskog prevoza i uz ogroman strah od policijske represije. Za opozicionu stranku je bolje da svakog dana okupi nekoliko stotina građana, nego da iz kabineta šalju neka jalova, prazna saopštenja”, kaže Jovanović.
       U koaliciji uviđaju da je buntovnička energija potrošena, ali očekuju da bi protesti mogli živnuti sa formiranjem Avramovićeve vlade, koje traje neobično dugo, ili u slučaju da režim napravi neku katastrofalnu grešku. “Vidimo da je ovo slabo, ali i mi i vlast smo svesni nezadovoljstva ljudi, koje bi u nekom, potpuno neočekivanom trenutku, moglo da se izlije na ulice”, kaže jedan od lidera sa izvesnim pitijskim sklonostima.
       Glavni pobornik institucionalnih promena kroz raspisivanje izbora na svim nivoima Srpski pokret obnove je u međuvremenu pooštrio napad na levo i desno krilo režima zbog očiglednog nipodaštavanja zahteva te stranke da se raspišu izbori i pronađe nalogodavac atentata na Vuka Draškovića. Iz stranke najavljuju izlazak na ulice, ali ne postavljaju rokove Miloševiću, niti sebi.
      
       Podela
       “Veliko je pitanje da li će protesti uspeti, jer je dosta energije uzaludno potrošeno u protestima Saveza za promene, koji očigledno nisu bili dovoljno dobro osmišljeni. Da bi protesti opozicije uspeli, smatram da je neophodno obustaviti sadašnje proteste i zatim organizovati nove, u koje bi bili uključeni svi koji u Srbiji žele promene. Znači, ne samo političke partije, već i sve organizacije, institucije koje žele da žive i rade u boljoj i bogatijoj državi”, kaže Ognjen Pribićević, savetnik lidera Srpskog pokreta obnove.
       Što su protesti slabiji, jači su napadi državne propagande na “saradnike okupatora, kopnene trupe NATO-a i saveznike Hašima Tačija”. Galopirajuća satanizacija Saveza za promene mogla bi da ubedi tvrde opozicione birače kako je SZP jedini i istinski protivnik Miloševića, ali bi, istovremeno, prilikom patriotske diferencijacije na pravovernike i izdajnike bila izgubljena presudna biračka grupa sastavljena od razočaranih socijalista i radikala. “Autizam vlasti razara sliku realnosti i uništava svaku prirodnu komunikaciju građanske i političke zajednice. Naši vladari hiperbolišu sopstvenu ulogu u istoriji i nalaze se u stanju bolesnog samorazumevanja, u kojem smo mi najdemokratskija i najslobodnija zemlja. Uz pomoć propagande, oni su izleda ponovo uspeli da nepismene ubede u istorijsku pobedu i da zaključke treba donositi samo na osnovu trećeg čina naše drame u kome se vidi samo obnova i izgradnja, iako nas je u prva dva čina zadesila ogromna nesreća. Imaćemo, dakle, ponovo staru kvazipatriotsku podelu”, ocenjuje Božović.
       Pored davanja neodgovornih, boemskih izjava dobronamernim novinarima sa ozbiljnom amnezijom, opozicionari su napravili krupnu stratešku grešku kada su dozvolili da ih za nedostatak patriotizma optužuju osobe koje su brzinom svetlosti napuštale srpske svetinje i skupljale tuđu belu tehniku. Dozvoljavajući gromadama sa RTS-a da vrše novo razvrstavanje onih koji su za Srbiju i koji su protiv nje, demokratska opozicija se, u stvari, pridružila programu obnove zemlje i njenog rukovodstva. Možda su opozicionari zaista imali najbolje namere kada su čvrsto rešili da smene vlast i krenu u duboke političke i ekonomske reforme, ali u prvoj fazi nisu imali previše uspeha. Šta će uraditi u drugoj fazi?
      
       BATIĆ BAČEVIĆ