Posle Kosova, EU je shvatila da se Evropa ne može deliti nadvoje, da ona zaista jeste celina. Osetili su obavezu da ponude svim evropskim zemljama perspektivu članstva

      Predsednik Kipra 1988-1993, a sada šef kiparskog tima za pregovore o priključenju Evropskoj uniji, dr George Vasiliju je istaknuta ličnost na evropskoj političkoj sceni. Doktorirao je ekonomiju u Budimpešti, specijalizirao marketing u Londonu, govori četiri jezika. Rukovodi Svetskim institutom za istraživanje ekonomskog razvoja UN u Helsinkiju, član je uprava "Šimon Peres" instituta za mir i Centra za studije evropske politike u Briselu. Član je trilateralne komisije. Zna kakvo je mišljenje o toj neformalnoj instituciji moći u Srbiji i Grčkoj, ali tvrdi da to nije više instrument američkog i NATO prodora kao što je bio tokom hladnog rata. Prošle nedelje dr Vasiliju je održao predavanje o procesu usaglašavanja Kipra sa EU u Oksfordu, gde je i ovaj razgovor vođen.
      
       Uvećanje EU je veliki izazov, mnogo zemalja nestrpljivo čeka u redu za prijem. Kakvi su vaši utisci i šta očekujete od predstojećeg samita EU u Helsinkiju?
       - Proces je sada manje-više transparentan. Posle Kosova, EU je shvatila da se Evropa ne može deliti nadvoje, da ona zaista jeste celina. Osetili su obavezu da ponude svim evropskim zemljama perspektivu članstva. Sada izgleda da će i Rumunija i Bugarska dobiti formalnu potvrdu da počinju pregovore kao kandidati, a samo nekoliko meseci ranije, početkom godine, to je izgledalo kao san. Naravno, postoje ograničenja. EU kaže: da, vi možete biti kandidat, ali koliko brzo ćete napredovati, zavisi od vas. Možda će proces trajati ne samo 2-3, nego pet ili čak 20 godina. To je promena pravila, jer kada su ranije zemlje počinjale pregovore kao kandidati, znale su da će biti primljene brzo, za 3-4 godine. Od Helsinkija očekujem da će ponuditi titulu kandidata za svih 12 zemalja. Počeće neke pregovore sa njima, ali će pristup biti različit, a njihov put mnogo duži. Posebno pitanje ostaje Turska.
      
       Govori se o otkravljivanju odnosa Grčke i Turske posle katastrofalnih zemljotresa koji su zadesili ove zemlje. Očekujete li neko ozbiljno poboljšanje u vezi sa Kiprom, posebno imajući u vidu činjenicu da je premijer Turske Bulent Edževit bio premijer i 1974. godine kada je izvršena invazija?
       - Ti zemljotresi su zaista dali priliku obema zemljama da shvate da se ne isplati nastavljati konfrontaciju i da treba naći forme saradnje. Da li će takav početak proizvesti neke konkretne rezultate, još je neizvesno jer sve vreme Grčka pokazuje interesovanje za saradnju, ona je ta koja daje, a Turska je i dalje prilično zatvorena, distancirana. Hoće li se ona konačno otvoriti i početi stvarnu saradnju, još ne znamo, ali to zavisi prvenstveno od Turske. Što se tiče Edževita, on jeste bio premijer za vreme invazije i Kiprani to ne zaboravljaju, ali u isto vreme, baš zato što je bio na toj funkciji, on može biti i premijer mira, niko ga ne može optužiti za predaju. On je odgovoran za ono što se desilo, I sada je opet na njemu, ali sudeći po njegovom dosadašnjem ponašanju, ne možemo biti veliki optimisti.
      
       Mislite li da je primer Kipra - dugotrajno prisustvo međunarodne zajednice na podeljenom ostrvu koje nije dovelo do rešenja - usporio snažniji angažman u bivšoj Jugoslaviji na početku krize na Balkanu?
       - Slučaj Kipra se desio u potpuno drugačijim okolnostima, i tako nešto bi danas bilo nezamislivo. Poređenje stoga ne bi bilo plodonosno, ali je očevidno problem Kipra ostao dugo nerešen. Ako želite da UN ima stvarnu ulogu, morate im dati instrumente da to ostvare.
      
       Možete li nam nešto reći o političkoj sceni među Turcima na Kipru? Hoće li se tamo pojaviti neki lokalni političari i partije koji će, primećujući razlike u standardu na Kipru i u Turskoj, uviđajući prednosti ulaska u EU, biti spremni za pronalaženje rešenja za prevazilaženje podele Kipra?
       - Politički život među kiparskim Turcima nije kao u drugim zemljama, on je pod stopostotnom kontrolom i njihovo ponašanje je u potpunosti zavisno od Turske. Uprkos tome, hteo bih da naglasim da većina kiparskih Turaka želi da se priključi Uniji. Oni shvataju da se Turskoj to neće desiti za nekoliko narednih decenija, i zato su spremni na to da uđu u EU ranije. To bi bio korak od koga bi imala korist i sama Turska.
      
       Kako bi taj ulazak čitavog Kipra u EU bio moguć?
       - To je drugi problem. Po mom mišljenju, EU ne može nama reći: pošto ste vi žrtva invazije i pošto Turska ne želi rešenje, bićete opet kažnjeni.
      
       Čini se da mnogo toga zavisi od pozicije koju Turska ima s obzirom na njenu vojnu snagu, specijalne odnose sa Izraelom, i naročito strategijski značaj za SAD. Tretman Kurda i pitanje Kipra ističu se kao primeri dvostrukih standarda Zapada, ne samo u srpskoj javnosti.
       - Dvostruke standarde Zapada možete videti jasno na mnogim primerima. Na primer, i sada kada se radi o načinu na koji se tretiraju događaji u Čečeniji. Čak i oni sami više ne pokušavaju da poriču postojanje različitih aršina. Turska je geostrateški veoma važna teritorija, leži tu gde jeste, između Istoka i Zapada, na putu za srednji Istok i Aziju. Za Evropljane je veoma važno da znaju da li je Turska sa njima ili protiv njih, i oni to koriste. Vojska je u Turskoj odlučujuća snaga, ona je suštinski vladajuća partija, čak i prema Ustavu vlast je u rukama takozvanog Nacionalnog saveta bezbednosti. Verujem da Turska nije drugačija od ostalih zemalja i da mora shvatiti da budućnost zemlje i njen razvoj ne leži u eksploataciji te pozicije zemlje između Istoka i Zapada, već u razvoju sopstvene zemlje i stvaranju unutar nje uslova za demokratiju i poštovanje ljudskih prava. Mi se nadamo da će Turska toga postati svesna što pre.
      
       Ali zbog takve pozicije Turske, i problema koje imaju sa njom oko utvrđivanja granice na moru i u vazduhu, političari u Grčkoj slede NATO doktrinu čak i kada se javno mnjenje oštro tome suprotstavlja, na primer 90 postotnom većinom u slučaju bombardovanja Jugoslavije. To otvara pitanje mogućnosti demokratske kontrole upotrebe NATO sile unutar zemalja-članica, koncepta bezbednosti EU...
       - Rat na Kosovu je bio politička odluka, ne vojna i ne može se govoriti u supremaciji vojske nad političarima. U Grčkoj je tradicionalno, zbog istorijskih i drugih razloga, postojala snažna antizapadna tendencija. To nije uvek u korist Grčke, nije u skladu sa stvarnim nacionalnim interesima. Ali to je činjenica i to je posebno bilo izraženo tokom rata na Kosovu. Nemojte me pogrešno razumeti, ja sam bio protiv bombardovanja i svega toga, ali sam i protiv načina na koji su Milošević i njegov režim tretirali Albance na Kosovu. Stoga verujem da je vlada Grčke sledila ispravnu politiku, ona je morala da se indentifikuje sa Evropskom unijom i sa NATO-om jer je član tih organizacija.
      
       Kipar zastupa interese SRJ u Velikoj Britaniji, a bilo je i optužbi za specijalne odnose sa Miloševićevim režimom, uključujući i transakcije novca.
       - Mnogo je propagande oko toga. Kipar je uvek imao dobre odnose sa Jugoslavijom; na primer, Beogradska banka je osnovana na Kipru mnogo pre sankcija. Sve to oko pranja novca je čista besmislica, Kipar i kiparska vlada uopšte nisu umešani u tako što. Ja ne znam da li je jugoslovenska vlada želela da se bavi pranjem novca, ali znam sigurno da toga nije bilo na Kipru.
      
       Nedavno je plasirana vest da Karićima više nije dozvoljen pristup na ostrvo. Je li to u vezi sa vašim tekućim pregovorima o ulasku u EU?
       - To nema nikakve veze sa pregovorima. Vlada Kipra je opredeljena da poštuje odluke UN I EU, i pošto je doneta odluka o uskraćivanju gostoprimstva porodici Karić, to je jednostavno moralo biti primenjeno. To nije stvar izbora: ako ste član određene grupe, morate poštovati odluke te grupe.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ - LUKIĆ