Tokom 15 godina (koliko je bio na vlasti) Helmutu Kolu je uspelo da neosetnom promenom Ustava pretvori sasvim razumne propise o ustrojstvu službi i uprave u nerazmrsivo klupko vlasti koja se oslanjala na ličnosti

      Uopšte ne sumnjam da bi protiv svakog drugog građanina Nemačke već bila otvorena istraga na osnovu do sada utvrđenih činjenica", napisao je advokat iz Hanovera Matijas Valdraf u zahtevu Državnom tužilaštvu da pokrene istragu i protiv onoga ko očigledno nije običan građanin Nemačke - bivšeg kancelara i predsednika CDU Helmuta Kola (koji je i dalje počasni predsednik stranke). Valdraf dodaje da kao građanin i advokat u praksi neprestano doživljava da se prema takozvanim običnim građanima zbog sitnica postupa sasvim drugačije i da to više ne može da toleriše.
      
       Vrh brega
       Izgleda da advokat iz Hanovera nije jedini čiji je "prag tolerantnosti" prekoračen - i predstavnik Državnog tužilaštva izjavio je da se razmatra mogućnost pokretanja istrage protiv bivšeg kancelara zbog donacija koje je CDU primala i koje nisu prijavljene i zbog toga što je novac završavao na poverljivim, poreskim vlastima nedostupnim računima preko kojih su finansirane lokalne i regionalne organizacije CDU ili su nagrađivani pojedinci zaslužni za stranku.
       Cela lavina pokrenuta je pre tri sedmice otkrićem tužilaštva u Augsburgu da je CDU od trgovca oružjem Karlhajnca Šrajbera 1991. godine dobila milion maraka posle u zemlji osporavane prodaje 36 nemačkih tenkova Saudijskoj Arabiji. Novac je završio na tajnom računu sa koga su namirene tri ličnosti značajne za stranku - što je sada ocenjeno kao dvostruki greh - prvo, javila se sumnja da bi taj novac mogao predstavljati izraz zahvalnosti tada vladajućoj stranci što je - uprkos svim kritikama - pogurala tu prodaju i, drugo, šta će pare na tajnom računu i otkud takvi računi u velikoj, narodnoj stranci. Povrh svega, uvid u te račune očigledno su imali samo Helmut Kol i nekoliko njegovih ljudi od poverenja.
       Bivši kancelar je prilikom nedavnog svedočenja na vanrednoj sednici CDU preuzeo svu odgovornost na sebe, izrazio žaljenje ako je tako nešto možda bilo nepravilno, ali, naravno, on nije nameravao da napravi bilo kakav prekršaj, "hteo je samo da služi stranci", imajući u vidu "svoju partiju i njenih 640 hiljada članova". Kol je odlučno odbio svaku primisao da je bio potkupljiv u donošenju političkih odluka i svečano izjavio da je "vodio računa samo o dobrobiti zemlje, što i dalje čini". Ali, ako je dobro zemlji, zašto ne bi od toga vajde imali i oni koji rukovode zemljom, kada su joj to već omogućili - Kolova misao mogla bi se dalje razvijati i u tom pravcu.
       Milion Šrajberovih maraka je, izgleda, samo vrh ledenog brega, jer su se u međuvremenu javile sumnje da je takve račune CDU imala i u Švajcarskoj. Tužilaštvo očigledno ima pune ruke posla, a aferom su pokrenuta neka dalekosežna pitanja - pre svega ono o finansiranju političkih stranaka. Upravo ovih dana strankama je isplaćena poslednja rata - 17,4 miliona maraka - od ukupno 245 miliona koliko primaju svake godine kao pomoć od države. S tim u vezi u javnosti je postavljeno pitanje šta će, zapravo, strankama toliki novac? Istina je da Ustav kaže da one "učestvuju u oblikovanju političkih stavova (građana)", što je svakako važan posao i zahteva određena finansijska sredstva. Ali legitimno je i pitanje, postavljeno ovih dana u vezi sa aferom, da li su u tu svrhu neophodne velelepne partijske centrale i filijale sa plaćenim funkcionerima koji se manje bave strateškim, ili bilo kakvim drugim, vizijama i programima, a više reklamiranjem sopstvenih stranaka i obezbeđivanjem glasova na najrazličitijim izborima - u tu svrhu 1994. godine, na primer, potrošeno je 452 miliona maraka. U svakom slučaju, izdaci su očigledno veliki i pomoć države i partijska članarina ne mogu da ih pokriju - bez donacija stranke brzo bi stigle do prosjačkog štapa. Donacije, naravno, nisu nemačka specijalnost - postoje i u drugim zemljama - ali afere u vezi sa njima ovde se ponavljaju u redovnim razmacima, a granica između donacije i mita ostala je prilično maglovita. Zato je Ustavni sud obavezao stranke da prijave sve donacije veće od 20 000 maraka, navodeći i ime onog ko je bio tako velikodušan.
       To je teorija. U praksi, na parkingu supermarketa u švajcarskoj, blagajnik CDU u koferčetu prima milion maraka od trgovca oružjem, nosi ih preko granice, stavlja na tajni račun (da se "podgoje" od kamata) i onda deli na ravne časti trojici zaslužnih ljudi za stranku, a jedan od njih je on lično. Tako, ogoljeno, glasi priča koja je u osnovi najnovije afere oko CDU i njenih tajnih, poverljivih, posebnih, vanrednih i svih ostalih računa o kojima su, kao što je pomenuto, odlučivali predsednik (Helmut Kol) i njegovi ljudi od poverenja.
      
       Dužnost kancelara
       U stvari, nije problem toliko u tom milionu - za 36 nemačkih tenkova Saudijska Arabija je platila 446 miliona maraka, od toga provizije iznose fantastičnih 220 miliona. Dakle, milionče (eventualne) "zahvalnosti" tada vladajućoj stranci i nije neka suma - problem je u tome što se Helmut Kol izdigao iznad institucija, a to predstavlja najozbiljniju pretnju svakoj demokratiji. Zato se sada, pre svega, traži ukidanje "sistema Kol" koji je politikolog iz Frajburga Vilhelm Henis pre dve godine opisao na sledeći način: "Tokom 15 godina (koliko je bio na vlasti) Helmutu Kolu je uspelo da neosetnom promenom Ustava pretvori sasvim razumne propise o ustrojstvu službi i uprave u nerazmrsivo klupko vlasti koja se oslanjala na ličnosti, a ne na institucije, vlasti koja je bila radikalno personalizovana i vezana za vladajuću stranku." A komentator lista "Berliner cajtung" napominje da se Kol, preuzimajući dužnost kancelara, obavezao da će poštovati Ustav, ali ga je prekršio čim su zakoni postali smetnja finansiranju njegove CDU i pita se šta država još može da očekuje od njenih građana, ako njen prvi čovek ne poštuje zakone. "Kao poslednji doprinos bivšeg kancelara voleli bismo da dobijemo jasan odgovor na to pitanje", piše list. Inače, pomenuti građani, naravno, imaju mišljenje o celoj stvari - u poslednjem ispitivanju javnog mnjenja 70 odsto ispitanika je odgovorilo da je afera oko donacija CDU uticala na poverenje Nemaca u političare i političke stranke, a čak 85 odsto ispitanika odgovara da je njihovo poverenje u bivšeg kancelara "ozbiljno narušeno".
      
       NENAD BRISKI