Aleksandar Stjepanović

Pojam kontaminacija prostora, preveden na graditeljski jezik, znači zagađenje, degradaciju gradskih prostora prouzrokovanu nekontrolisanim, bespravnim i samovoljnim "korišćenjem" (zloupotrebom) bilo prostora grada, bilo pojedinačnih građevina. "Nove graditeljske aktivnosti" koje ilustruju ovo zagađenje Beograda praktično su kulminirale poslednje 3-4 godine

      Odsustvo odgovornosti i neznanje u pogledu poštovanja arhitektonsko-urbanističke uslovljenosti, kako stručnih lica tako i korisnika, nije mimoišlo ni arhitektonski značajne zgrade - Dečiju kliniku u Tiršovoj ulici, vile u zonama porodične izgradnje, nove stambene komplekse... Ova tema ne dotiče pitanje kioska, čija je pojava, uz pojavu uličnih tezgi, posledica objektivnih društvenih prilika i ona pripada drugoj kategoriji problema. Međutim, plašim se da insistiranje na pitanju kioska predstavlja bacanje prašine u oči da bi se izbeglo suočavanje sa pravim problemima.
      
       Koji su razlozi da nemo posmatramo permanentnu destrukciju gradskih prostora? Čini mi se da ih je nekoliko:
       * Višedecenijski pritisak pridošlica na grad, a da pri tome nismo sačinili odgovarajuće planove i programe koji bi obezbeđivali potrebnu društveno-ekonomsku podlogu za njihov prihvat;
       * Nepostojanje novog generalnog urbanističkog plana i odgovarajućeg broja relevantnih urbanističkih planova, čija izrada i procedura često suviše dugo traje. Pojedini delovi Beograda, koji poseduju definisanu urbanu matricu i jasnu namenu, ne zahtevaju i zgradu glomaznih urbanističkih planova. Fleksibilnijim tretiranjem pitanja moguće izgradnje dozvolilo bi se pojedincima da ostvare svoje potrebe, a da pri tome ceo postupak ostane u okvirima pravila izgradnje;
       * Izdavanje "privremenih građevinskih dozvola u nadležnosti gradskih opština koje je trebalo privremeno da zameni nepostojanje odgovarajućih planova i odgovori na narasle potrebe - donelo je "poplavu" građevinskih aktivnosti, koje su se u najvećem broju slučajeva otele kontroli jer ona, u pravom smislu te reči, nije ni postojala;
       * Odsustvo bilo kakve blagovremene kontrole grada ili opštine koja bi sprečavala neprimetnu, i po grad štetnu izgradnju. U razvijenom svetu, veliki broj gradova poseduje specijalnu gradsku službu koja kontroliše ispravnost realizacije odobrenih planova, sa pravom da se zaustavi izgradnja ukoliko nije u skladu sa predviđenim uslovima ili propisima - na primer, Baupolizei, Građevinsku policiju.
      
       Prećutno smo prihvatili činjenično stanje u nadi da će se rešenje naći samo od sebe. Kako se to nije dogodilo (a i kako bi), suočili smo se sa imperativom da pronađemo lek za "bolest" koja uzima sve više maha. Rešenje nije ni lako ni jednostavno. Ono zahteva vreme, ekonomsku pogodnost, objektivnost i, pre svega, mudrost u donošenju odluka. Stoga saniranje nastalog urbanog haosa zahteva osmišljen plan i program, što će zahtevati vremenski dobro isplaniranu postepenu realizaciju. Jedan od mogućih načina rešavanja ovog problema pretpostavlja podelu svih diskutabilnih intervencija u tri karakteristične grupe.
       * Prva grupa obuhvata sve građevinske intervencije koje je moguće prihvatiti i ozakoniti u realizovanom obliku;
       * Drugu grupu čine građevinske intervencije koje bi, da bi bile ozakonjene, zahtevale određene popravke u skladu sa uslovima okruženja;
       * Treća grupa se odnosi na građevinske intervencije koje su u disharmoniji, bilo sa zgradom na kojoj je intervenisano, bilo sa okruženjem u kome se nalaze. Tu je potrebno ostvariti odgovarajuće uslove za eventualne građevinske zahvate.
      
       Da bi se ove pretpostavke realizovale, neophodno je na nivou Beograda obrazovati nezavisan multidisciplinarni tim, koji bi, u saradnji sa odgovarajućim gradskim institucijama, sačinio program i plan rada, kao i način vrednovanja odabranih građevinskih intervencija. Ukoliko ne preduzmemo potrebne korake za sanaciju gradskih prostora, ovaj period će ostati u istoriji grada kao period njegovog permanentnog uništavanja i naše nebrige u pogledu očuvanja njegovog urbanog kvaliteta.
       (Autor je profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji i predsednik Društva arhitekata Beograda)