AUTORI: Radoslav Ratković i Vladan Ćetković

IZDAVAČ: Udruženje nauka i društvo Srbije

      Stevan Nikšić
      
       Na samom kraju ovog veka nema složenije i ozbiljnije dileme od one koja se tiče obrazovanja za budućnost. Na koji način i čemu učiti mlade ljude o društvu, o zakonitostima društvenog razvoja u okruženju u kome su se, očito, pokazale nedostatnim i uglavnom netačnim sve do sada znane konvencionalne teorije o društvu i još brojnije prognoze društvenog razvoja? Da li su na istorijskom razmeđu starog i novog sveta, konačno iscrpljene mogućnosti klasičnog liberalizma, različitih škola ("izvornog" i "revidiranog") marksizma i ostalih velikih teorijskih sistema koji su dominirali ljudskom civilizacijom i društvenim naukama u protekla dva stoleća? Dovoljno je samo prelistati knjige nekada toliko slavljenih zapadnih futurologa poput Artura Klarka, Hermana Kana i ostalih i podsetiti se na to šta su oni pre samo nekoliko decenija pisali o svetu u dvehiljaditoj godini. Prelaznu ocenu nije, po svemu sudeći, zaslužio ni autor sve doskora vrlo popularne američke teorije o kraju istorije Frensis Fukujama, kao i mnogi drugi... Jednostavno govoreći, savremena misao o društvu našla se, očito, u stanju konfuzije i blokade iz koje ovog trenutka nema na vidiku jednostavnog izlaza: brojni protagonisti "primenjene" američke savremene misli, poput Džordža Fridmana i sličnih, zadovoljiće se sada samo lakonskom konstatacijom da je "marksizam doživeo kolaps" u nekada podeljenoj Evropi, ali će zato ovih dana u Velikoj Britaniji Karl Marks - na osnovu jedne velike ankete - biti, svemu uprkos, opet proglašen za "filozofa milenijuma"!
       Imajući u vidu sav taj misaoni galimatijas, kao bitnu odrednicu ovog vremena, čini se vrednim pažnje napor dvojice istaknutih beogradskih politikologa prof. dr Radoslava Ratkovića i prof. dr Vladana Ćetkovića da sačine jedan uzorni udžbenik sociologije (nauke za koju se obično veruje da predstavlja ključ za razumevanje važnih društvenih pojava, odnosa i procesa u ljudskoj zajednici), namenjen prvenstveno našim budućim mladim politikolozima, među kojima je nesumnjivo i mnogo budućih novinara, diplomata i ostalih poslenika ove izazovne profesije.
       Enigma koju su dvojica veterana srpske političke misli i učitelja brojnih generacija domaćih politikologa, a koji svakako ne spadaju u ostrašćene ideološke bojovnike julovske provenijencije, u ovoj prilici imala da reše svodila se na pitanje: koliko li su Karl Marks i Fridrih Engels još aktuelni i šta bi od njihovog učenja trebalo sačuvati od zaborava? Rešavali su je i rešili oprezno, nastojeći da u svakoj prilici čitaocu, a pre svega studentu kome je knjiga najpre namenjena, predstave elementarne sintetičke osnove najvažnijih dostignuća u ovoj oblasti i podeljenih, različitih shvatanja u ovoj naučnoj disciplini. Istina, vidljivo je već na prvi pogled da je u njihovoj knjizi prihvaćena interpretacija socioloških kategorija koja se oslanja na "dijalektičke" društvene teorije koje je zasnovao Marks. Utoliko im se, zaista, mora priznati ne samo akademska doslednost, nego i pristojna mera intelektualnog poštenja, s obzirom na to da su društvena zbivanja i fenomene na sličan način tumačili i tokom proteklih decenija.
       U ovom udžbeniku je, međutim, vidljivo da autori - nesumnjivo svesni promena koje su se u međuvremenu zbile - nastoje da marksistički sistem naučnog mišljenja tumače oprezno, kao samo jedan od brojnih sistema, kome oni, istina, poklanjaju najviše poverenja, ali svakako ne i jedini. A, paralelno sa ovim tokom, izloženi su i mnogi drugi, korektno, bez ideoloških i sličnih etiketa i diskvalifikacija.
       Drugim rečima, knjiga "Osnovi sociologije" Ratkovića i Ćetkovića zaslužuje pažnju ne samo kao vredan i kvalitetan udžbenik, a što u ovom vremenu svakojakih intelektualnih i drugih nakaznosti svakako nije malo, nego i kao svedočanstvo o pokušaju da se u ovom "prelaznom periodu" - bar privremeno - razreše neke od zaista ozbiljnih dilema sa kojima je suočena nauka o društvu na globalnom planu.