Zbog obrazovne i vaspitne zapuštenosti, mnoga romska deca završavaju u specijalnim odeljenjima ili napuštaju školu. To se može izbeći ako se sa njima radi od malih nogu

      I život u teškim socijalnim uslovima može mnogu decu svrstati među lako retardirane. Jedan deo romske populacije u Srbiji žrtva je "težine života"; tačnije, odrastanja u izolaciji.
       Fond za otvoreno društvo se od kraja 1996. godine bavi problemom socijalizacije dece koja žive u teškim materijalnim uslovima. Jadranka Stojanović,pedagog i koordinator romskog programa u ovom Fondu, kaže da mnoga romska deca čak i ne dođu do škole."Neka, pri upisu u prvi razred svrstavaju se među lako retardiranu i nastavljaju školovanje u specijalnim odeljenjima i školama",kaže ona.Iz tih razloga Fond pomaže romske organizacije i orijentiše ih na programe koji pomažu i deci i roditeljima.
       Fond je organizovao dečje vrtiće u nekoliko gradova širom Srbije, u kojima godišnje boravi oko 500 dece između četiri i sedam godina. U malim sredinama se uključuju sva deca i na taj način se kroz mešovite grupe romska deca ne drže izolovano. "Vrtići za njih predstavljaju vid emancipacije: stiču kulturu ponašanja,higijenske navike,osećaju se prihvaćenim",kaže Stojanovićeva.
      
       Odlikaši
       U Kruševcu je pre osnivanja vrtića u romskom naselju "Marko Orlović", oko 80 odsto dece odlazilo u specijalne škole, kako kaže Stanimir Mitrović iz Lige prijateljstva Roma koji rukovodi radom vrtića."U početku, pre tri godine, bilo je otpora i sumnji. Sada većina roditelja dovodi decu i dolazi da javi zašto se dete nije pojavilo u vrtiću."
       Vrtićem je obuhvaćen i uzrast dece od osam,devet pa i deset godina koja nisu pošla u školu.Sada razmišljaju i o produženom boravku za decu koja idu u školu, a sa njima bi bila i dva učitelja koja bi po dva sata radila domaće zadatke i pomagali pri učenju."Na taj način hoćemo da poboljšamo uspeh dece u školi i razvijemo im ljubav prema učenju.To bi imalo veliki uticaj jer se deca ne bi ispisivala iz škole posle petog ili šestog razreda."
       Slađana Tajirović, majka dvoje dece, koja živi u romskom naselju "Marko Orlović" koje broji dve i po hiljade duša, upisala je svoju četvoroipogodišnju ćerku Sofiju u ovaj vrtić."Veoma sam zadovoljna kako Sofija napreduje. Čim ustane, jedva čeka da ide u vrtić.Svakim danom sve više uči,a posebno me raduje što će normalno poći u školu.Posle ovog programa verujem da će malo dece ići u specijalnu školu. Deca su ranije slabo govorila srpski,a sada međusobno razgovaraju. Što je najvažnije, sada nemaju osećaj odbačenosti."
       Istraživanje koje su zajednički sproveli Fond za otvoreno društvo i Centar za interaktivnu pedagogiju,pokazalo je razliku u uspehu dece koja su prošla kroz program vrtića i one dece koja to nisu uradila. Deca iz Niša koja su boravila u vrtiću pokazuju stoprocentan uspeh u znanju srpskog jezika i dovoljno znanja na testovima za upis u osnovnu školu. Ona su uspešno završila prvi razred: visok procenat vrlodobrih (43,5 odsto) i odličnih (26 odsto). Od dece koja nisu išla u vrtić samo 33,3 odsto je znalo srpski, 60 odsto je napustilo školovanje, a samo 40 odsto dece je završilo prvi razred! Odličnih nema,a vrlodobrih samo - 3,3 odsto.
      
       Izolacija
       Znajući za probleme romske dece, i Društvo "Rom" iz Beograda organizovalo je nastavu koja je besplatna."Držimo časove engleskog,srpskog i matematike.Decu pokušavamo da usmeravamo ka raznim zanimanjima,a organizovali smo i vrtiće gde se s decom radi od malih nogu", kaže Milan Jovanović, potpredsednik ovog društva.
       Njega brine podatak da samo oko 30 odsto romske dece završi srednju školu i da ima vrlo malo šansi za zaposlenje."Mnoga naša deca nemaju udžbenike i pribor,nemaju šta da obuku i pojedu.U školi ih drže izolovano,a mi želimo da ih učiteljice više uključe u rad,da im objašnjavaju.Zbog toga ponavljaju,a onda ih prebacuju u specijalna odeljenja."
       Za Katarinu Stamenković, nastavnika-defektologa u specijalnom odeljenju Osnovne škole "Stevan Dukić" na Karaburmi, problemi leže i u porodici, jer tamo sve počinje. Od njenih učenika je retko ko socijalizovan i teško im je držati pažnju. Ona uočava da se ova deca ne druže sa ostalom decom, da se drže izolovano.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ