ALEKSANDAR VULIN, LEVIČAR

Bolje je da novine i pogrešno nekoga optuže, nego da o svemu ćute

      Aleksandar Vulin, JUL-ovac sa najdužom kosom, grešnik i otpadnik postao je onda kada je levica odlučila da uđe u politički zagrljaj sa radikalima. Njegovo otpadništvo nije bilo kažnjeno jer "nisam imao ni biznis, ni posao u državnoj firmi, ni stan".
       Činjenicu da se predsednica Direkcije JUL-a prof. dr Mira Marković najsrdačnije pozdravila sa njim na prijemu za 29. novembar, tumači dugim poznanstvom, "svašta smo zajedno preturili preko glave, ne smatramo se neprijateljima, naprotiv. Ponekad se politički ne slažemo, ali to volim da raspravim u četiri oka ili na nekom partijskom organu". O politici sa profesorkom Vulin dugo nije razgovarao.
      
       Na početku rata, bio je neočekivan i hrabar vaš zahtev državnim organima i partijskim drugovima da prestanu sa beskrajnim proglašavanjem svih neistomišljenika za izdajnike. Socijalisti, JUL i radikali i dalje svakodnevno pronalaze nove izdajnike. Da li ste zbog toga imali posledica?
       - Nikakvih posledica nisam imao. Partije su sebi dozvolile da svašta govore i ja ne mislim da je to lepo. Nisam vaspitan da tako govorim. Uz to ja sam legalista i mislim da kada državni funkcioner nešto kaže iza toga mora da stoji akcija. Ako je neko optužen da je izdajnik, onda odmah mora da to bude dokazano i da izdajnik bude uhapšen.
      
       Ako takva akcija izostane, da li onda treba da bude kažnjen državni funkcioner koji je izneo lažnu optužbu?
       - Vlast, savezna, republička i gradska doživljava sebe kao nekoga ko se teško može uznemiravati i dirati.
      
       Sami ste odstupili sa mesta zamenika predsednika Direkcije JUL-a. Šta je bio razlog za taj sukob?
       - Na Glavnom odboru, najvišem organu stranke, rekao sam da je loše da radikali uđu u vladu. Moja partija je mislila drugačije i to je njeno pravo. Pošto moja inicijativa nije prošla, nije bilo logično da ostanem na tako visokom mestu u partiji. U politici, verujem, mora da postoji princip lične odgovornosti.
      
       Većina ljudi govori o JUL-u kao o partiji bogataša, a ne o partiji levice. Pri tome se zamera da su oni bogataši postali koristeći položaj u državnim organima?
       - Ima JUL bogatih, neki su stekli bogatstvo na legalan način i treba govoriti o svakom pojedinačnom čoveku. Ako je neko stekao bogatstvo na osnovu položaja u aparatu vlasti to onda nije u redu. Ali, kao što ne treba sve proglašavati izdajnicima, tako ne treba ni sve optužiti da su lopovi. Treba dokazati da je neko lopov ili izdajnik. Učinićete uslugu društvu.
      
       Druga je primedba da su JUL i radikali udarnici preterane državne represije pokrenute donošenjem zakona o univerzitetu i informisanju?
       - U ovoj zemlji je postojala sloboda štampe, posle Zakona o informisanju štampa više nije slobodna. Zakon šteti i onima koji su ga doneli. Ako ja citiram a vi prenesete da su funkcioneri radikala govorili da nikada ne bi napustili liniju Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, da nikada ne bi sarađivali sa SPS i JUL koje su označili najvećim kriminalcima, da će napustiti vladu ako na Kosovu bude samo jedan zapadni vojnik, da su izbori posle kojih su ušli u vladu neregularni i da će se obračunati sa onima koji su krali glasove... radikali mogu jedino da budu nezadovoljni dužinom moga pamćenja, ali ćete vi po Zakonu o informisanju biti proglašeni krivim i platiti njihovu ljutnju na mene.
       O tom zakonu niko nije razmišljao dok radikali nisu ušli u vladu.
      
       Socijalisti i JUL su mogli da spreče njegovo donošenje, da su to hteli?
       - Pretpostavljam da su mogli, ali znate kako je u koalicijama, moraju se činiti ustupci. Inače, manja je šteta kada štampa nekog pogrešno optuži nego kada mora da ćuti.
      
       Vlast i dalje pronalazi izdajnike, profesorka Mirjana Marković je profesore univerziteta optužila kao dilere droge...? Dokle će trajati ta presija?
       - Niko ne bira reči, ne vodi računa o integritetu drugoga. Ponavljam, meni je važnije šta kažu državni funkcioneri nego stranke. Država je svetija od stranaka i tragično je što nam sudbina države zavisi od izbora do izbora. Zar je moguće da ne možemo da napravimo platformu sa četiri-pet tačaka oko koje će se saglasiti 80 odsto stanovništva.
      
       Tu platformu treba da ponudi vlast?
       - Najveća odgovornost jeste na vlasti, ali to ne može da uradi samo jedna stranka. Nije sva istina u rukama one stranke koja ima najviše poslanika u parlamentu.
      
       Da li ste, dok ste bili visoki funkcioner, nudili takvu platformu i šta bi ona sadržavala?
       - Ima takvih primera u mojim istupima i intervjuima, ali je neozbiljno da ja sa dvadeset i nešto godina nudim takvu platformu. Ona bi sadržavala integritet Jugoslavije, ravnopravnost republika i građana i povratak Kosova u naše granice. A za to je potrebno da razvijamo ekonomiju. Mi razmišljamo o Savetu bezbednosti i Kušneru a ne o malom čoveku koji ne može da kupi ulje i šećer. Kada budemo ekonomski jaki vratićemo Kosovo.
      
       Ali, kada JUL brine o malom čoveku, onda to čini nezakonito organizujući svoje podružnice u fabrikama, beogradskom gradskom prevozu, među rudarima...?
       - Obradovalo me kada sam video rudare u Direkciji JUL-a. Voleo bih kada bi mnogo, mnogo više brinuli o onome što smo nekada zvali radnička klasa. Ako će im organozovanje pri partijama pomoći da bolje žive, ja sam za to. Interes radnika je da ima posao, da može da pristojno živi od plate, da ga vlasnik preduzeća ne maltretira. To je klasni interes i onog koji lupa čekićem i koji piše i lekara i rudara... Da je sindikat napravio generalni štrajk kada je bio najavljen "zakon o privilegijama", niko nikada više ne bi pomislio na tako nešto u strahu od moćnog sindikata.
      
       Aleksandar Vulin je u 27-oj godini života i dalje levičar. Koliko je JUL levičarska stranka?
       - JUL i kada je nastao bio je šaren, bilo nas je od socijaldemokrata do komunista. I sada je tako. Ali, ne želim da me niko poistoveti sa Nebojšom Čovićem: deset godina si pod jednom zastavom, to si ti, a onda kada te pomere (dobro, ja sam se sam smenio, moja partija to od mene nije tražila) pređete na potpuno drugu stranu i nazivate svoju dojučerašnju stranku terorističkom. Kada bih ja pričao ružno o JUL-u najviše bi se radovao Šešelj. Ne volim da menjam dresove, ako ne igram na krilu koje volim - onda ne igram.
      
       Vratimo se državnim pitanjima. Da li će opstati Jugoslavija, da li odlazi Crna Gora, da li će se to dogoditi u ratu ili miru?
       - Verujem da će se oni dole i ovi gore ipak dogovoriti. Ako Srbija nije u stanju da živi sa Crnom Gorom i ako Crna Gora nije u stanju da živi sa Srbijom onda neka nas potopi more, ili što bi rekli u mom kraju "Dabogda se jezerom nazvali".
      
       Kada planirate povratak u visoku politiku?
       - Zar mislite da treba? Politika nije moje jedino životno opredeljenje. Moja levičarska ideja me ne napušta, bojim se da bih se ugasio kada bi me napustila. Ali, ne moram zato biti političar.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ