NIN
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Veto ili Godo?

Ni Kina ni Rusija neće konfrontaciju sa Amerikom

      One hoće, svaka na svoj način, poboljšanje svog statusa u partnerstvu sa Amerikom. Otuda od njih možemo očekivati da se u UN odlučnije zalažu za dosledniju primenu Rezolucije 1244, a ne izričito i za brži povratak VJ na Kosovo, shodno našim željama.
       Učestale su izjave naših generala da će se Vojska Jugoslavije neizostavno vratiti na Kosovo, i to ne u nekoj daljoj, nego u bliskoj budućnosti. Jednu od poslednjih takvih izjava dao je general Vladimir Lazarević, poznati komandant Prištinskog korpusa Treće armije. Po njegovom mišljenju, osnova za to ne može biti Vojno-politički sporazum (o dolasku Kfora na Kosovo), jer ga Zapad "namerno relativizuje i tumači prema svojim interesima", ali postoje druge mogućnosti.
       General je naveo tri takve mogućnosti. Prvo, može se, smatra on, očekivati da Rusija i, posebno, Kina ulože veto u Savetu bezbednosti na odluku o produženju jednogodišnjeg mandata Kfora i Unmika koji ističe u junu ove godine. Drugo, jedinice VJ mogle bi se, prema novom programu koji se ovih dana najavljuje, inkorporisati u međunarodne snage, eventualno drukčije strukture. Najzad - a general se nada da do toga neće morati da dođe - Srbija i Jugoslavija se mogu "svim sredstvima i snagama vratiti na Kosmet i sprečiti dalji genocid nad srpskim i crnogorskim stanovništvom".
       Kad se kaže da povratak naše vojske na Kosovo nije moguć na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma - i to zato što Zapad taj dokument namerno relativizuje i proizvoljno tumači - u stvari se zaobilazi odredba po kojoj će u budućnosti jugoslovensko vojno i policijsko prisustvo u pokrajini morati da bude samo simbolično. Dakle, negira se činjenica da je nas taj sporazum, potpisan pod prinudom, lišio suvereniteta nad Kosovom, makar koliko naši vlastodršci govorili o očuvanom suverenitetu. Otuda se taj kobni dokument i poistovećuje sa njegovom navodno proizvoljnom primenom.
       Takvo tumačenje daje mogućnost da se zaobiđe i ono što NATO govori: Vojsci Jugoslavije nikad neće biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo u značajnijem, a pogotovo ne u ranijem obimu. Moći će da se vrati nešto vojske i policije u simboličnom broju, i to tek kad se za to stvore povoljni mirovni uslovi. A o tome kad su ti uslovi povoljni, ocenu neće dati zajednički obe ugovorne strane, nego će je dati samo NATO.
       Ali, ostanimo kod generalovih opcija i pogledajmo šta bi značila primena treće i druge od njih - to jest samovoljni povratak VJ na Kosovo, dok je Kfor još tamo, ili nekakvo uključivanje naših jedinica u međunarodne snage - pre nego što svoja očekivanja vežemo za kineski i ruski veto u Savetu bezbednosti.
       Povratak naše vojske na Kosovo mimo saglasnosti NATO-a mogao bi da bude samo ofanzivan i neizbežno bi vodio u oružani sukob sa jedinicama Kfora. Onaj ko veruje da smo u stanju da tako povratimo Kosovo, i uz to izmenimo svoju nesrećnu međunarodnu poziciju između štapa i šargarepe, očigledno u iracionalnom zanosu previđa da bi to bio rat protiv celog sveta. Nema te prijateljske zemlje u Ujedinjenim nacijama koja bi za nas mogla da ima razumevanja i nema te velike sile koja bi nas mogla spasti od teške odmazde.
       Uključivanje naših snaga u neki novi međunarodni mirovni korpus na Kosovu obična je fikcija. U tom međunarodnom korpusu, makar koliko izmenjene strukture, glavninu bi svejedno činile snage NATO-a, jer to naprosto nameću realnosti sveta u kome živimo. Ako smo do juče ratovali protiv NATO-a, a u jednoj od opcija predviđamo i da ga oružanom silom isteramo sa Kosova, kako se onda očekuje da će nas neprijatelj - znajući da nam sve varijante nisu miroljubive - tek tako, iznebuha, u nekoj po nas povoljnijoj varijanti, prihvatiti za saveznika, i to na tlu sa kojeg nas je juče prinudio da odemo i na koje nam svejedno ne daje da se vratimo?
       Prva opcija - da Kina i Rusija ulože veto u Savetu bezbednosti na produženje mandata Kfora - manje je proizvod mašte nego prethodne dve, ali je svejedno bez dovoljne realne podloge. Polazi se od toga da će Kina i Rusija jednog dana - zbog nas, ali i zbog sebe - morati odlučno da se suprotstave američkom hegemonizmu. Međutim, Godo je u ovom slučaju izvesniji nego veto.
       Ovde je posredi pogrešna procena međunarodne situacije i odnosa među velikim silama koju je napravio sam predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, a koju su od njega preuzeli i naši ministri i generali. Predsednik, na primer, veruje da "strah od svetskog rata opravdano osećaju svi stanovnici planete" i da bi Kina, u tom kontekstu, mogla jednom da prođe kao Jugoslavija zato što je "potencijalna opasnost" po novi svetski poredak. Proizilazi da mi očekujemo da Kina prva uđe u konfrontaciju sa SAD, a da za njom sledi Rusija.
       Međutim, u Kini nema straha od novog svetskog rata. Kina je strateški opredeljena protiv jednopolarnog sveta i protiv američkog hegemonizma, ali ne procenjuje - sudeći po svim izjavama njenih državnika, od Denga Sjaopinga do Đijanga Cemina - da svetu preti ozbiljna opasnost od novog rata planetarnih razmera. Kina ne želi ni pogoršavanje svojih odnosa, niti sučeljavanje sa Amerikom, ponajmanje oružano. Ne želi ni da bude uvučena u trku u naoružanju.
       Pozicija Rusije, u koju naši zvaničnici ipak polažu manje nade, takođe ne ide u prilog vetu. Zašto bi Rusija, kad je svojevremeno glasala za sankcije Jugoslaviji i slala Černomirdina da nas privoli da prihvatimo NATO na Kosovu, sada odjednom, podstaknuta nezadovoljstvom maršala Sergejeva, podvrgla preispitivanju svoje odnose sa Amerikom, i to u vreme kad je njena unutrašnja scena njena najveća glavobolja?
       Ni Kina ni Rusija neće konfrontaciju sa Amerikom. One hoće, svaka na svoj način, poboljšanje svog statusa u partnerstvu sa Amerikom. Otuda od njih možemo očekivati da se u UN odlučnije zalažu za dosledniju primenu Rezolucije 1244, a ne izričito i za brži povratak Vojske Jugoslavije na Kosovo, shodno našim političkim željama.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu