U mom stanu u Bostonu, prestonici američkog obrazovanja, sede tri inženjera, jedan fizičar i dva pravnika. Pričamo sa strašću o Srbiji, otaxbini koja nam se otima. Imamo velike planove. Hoćemo da predstavimo svoju domovinu koristeći jedini otvoreni prozor u svet - Internet. Nažalost, uvek se vraćamo na isti problem. Nas niko ne predstavlja. Narod nije oslonac vlasti u Srbiji.Ipak ne stajemo, već gradimo virtualnu Srbiju. Gradimo čekajući da je zamenimo za pravu. Spremamo se za dan posle.
       Nova Srbija počinje sa promenom razmišljanja našeg naroda. Počinje onda kada prestanemo da očekujemo da nam država pomogne i kada sami preuzmemo inicijativu, koristeći zaboravljenu reč - preduzetnost. Preduzeće dolazi od te reči, a ne od reči država. Ključ ekonomskog napretka u Srbiji biće razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća na osnovu ideje, dobre organizacije i truda koji prati očekivanje uspeha. Uloga države je da štiti i da podstiče - da štiti prava ekonomskih činilaca i da podstiče inicijativu kroz prikladnu fiskalnu i monetarnu politiku. Njeni prioriteti dana posle biće uspostavljanje poštovanja zakona, stabilizacija ekonomskog tržišta i promena poreskog sistema. Država treba da iskoreni korupciju i da prikladno kazni svakog ko krši zakon, bilo koji zakon.
       Uspešno rešavanje zadatka treba da vodi ka unapređenju pojedinca, a fraza "kolektivna odgovornost" treba da se istisne iz našeg rečnika. Komunističkom načinu razmišljanja gde sposobni bivaju sputavani, a nesposobni podstaknuti, treba da dođe kraj. Promena razmišljanja naroda treba da se ogleda u nagrađivanju individualnosti i stvaralaštva umesto naglašavanja isključivo grupnih uspeha i komunističkog stremljenja ka proseku.
       Kada promenimo način razmišljanja, mi ćemo doći do dileme jedne Francuske ili Italije - kako sačuvati nacionalno obeležje u novom milenijumu? Očekuje se da će se u sledećem veku u zapadnim zemljama više raditi, a manje plaćati za taj rad. Zemlje koje žele da ostanu konkurentne i da se održe u novom ekonomskom poretku, moraće da se odreknu mnogih beneficija radnika, uključujući i sigurnost zaposlenja. Proces globalizacije će takođe dovesti do krnjenja suvereniteta zemalja i gubitka nacionalne tradicije. Mi Srbi smo u najvećoj opasnosti da izgubimo deo svoje tradicije, jer je još nismo sastavili iz pepela komunizma. Životarimo u zemlji koja nosi ime prošlosti i nejasne granice.Povratak Crkvi je prvi korak u pravcu očuvanja nacionalnog identiteta.
       Zaokret u spoljnoj politici predstavlja sledeći korak. Srbija je matica koja ima dužnost da štiti prava Srba u Bosni, Hrvatskoj i drugim zemljama. Ona prvo treba da uspostavi kulturnu i ekonomsku integraciju sa Republikom Srpskom, za šta Dejton ostavlja prostora, a takav primer u Zapadnoj Evropi se očitava u odnosu Austrije i Nemačke. Srbija takođe treba da traži čvrste garante osnovnih, verskih i kulturnih sloboda našeg naroda u drugim bivšim republikama, pogotovo u Hrvatskoj gde je najviše ugrožen. Svi Srbi sveta treba da imaju pravo glasa i pravo na srpski pasoš!Kao matica, Srbija treba da održava i širi srpsku kulturu u dijaspori, promovisanjem lanca kulturnih udruženja "Vuk Karadžić", na primer.
       Takođe, mi kao zemlja treba da ulažemo u institute u zemlji i u inostranstvu, pogotovo u SAD i u Zapadnoj Evropi, s obzirom na to da se tamo gradi politika i piše istorija. Naši predstavnici treba da dobiju profesionalno diplomatsko obrazovanje, da streme ka boljim međunarodnim odnosima i eventualnom učlanjenju u Evropsku uniju.
       Znači, treba da shvatimo da nismo svetski značajna zemlja i da pokušamo da pojačamo svoj značaj. Samo ekonomski jaka Srbija može da igra važnu ulogu na Balkanu. Naš zadatak je da modernizujemo infrastrukturu, uvezemo znanje i tehnologiju i ponudimo najbolje ekonomske uslove za strana ulaganja i međunarodnu trgovinu koje će razviti našu zemlju. U isto vreme treba da pomognemo Srbe u raseljenju i da očuvamo nacionalni identitet, kao i prava manjina. Da bismo uspeli u tome, dana posle treba da razmišljamo drugačije, da bez ustručavanja prenesemo sve što je dobro na drugim mestima, i da integrišemo dijasporu u naš život. Uključujući tri inženjera, jednog fizičara i dva pravnika.
       (Autor je postdiplomac Harvardskog univerziteta, SAD)