NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Trijumf opozicije

Dok su Ivica Račan i Dražen Budiša ispijali šampanjac, smrtno ozbiljni hadezeovci shvatili su da Zagreb puca od veselja zbog njihovog izbornog poraza

      U ponoć, četvrtog januara, Izborni štab Hrvatske demokratske zajednice bio je najtužnije mesto u Zagrebu. Luksuzno zdanje obloženo mermerom i mesingom, u strogom centru grada, na Trgu hrvatskih velikana, postalo je poprište nezapamćenog debakla koji su doživeli pripadnici partijske administracije pokojnog predsednika Franje Tuđmana. Posle devet godina vlasti, Hrvatska demokratska zajednica je na biralištima izgubila od istih onih ljudi koji su na prvim višestranačkim izborima u zemlji listom glasali "protiv crvenih".
       Trijumf "crvenih" i "žutih" u prvim danima nove godine pokazao je da je nacionalna psihologija bivših vladara Hrvatske bila kratkog daha. Izborni rezultat koalicije Socijaldemokratske partije Hrvatske i Hrvatske socijalnoliberalne stranke, koji je već u prvim nepotpunim rezultatima premašio pedeset odsto, naveo je šefa nacionalne diplomatije dr Matu Granića na čuvenu rečenicu: "Priznajem, izgubili smo izbore i bit ćemo časna opozicija!"
      
       Promene u parlamentu
       Dotadašnja opozicija u Hrvatskoj imala je sve razloge za slavlje. Lideri socijaldemokrata i liberala Ivica Račan i Dražen Budiša otvarali su veliku bocu šampanjca, a svojih 25 saborskih mandata slavila je i tzv. mala opozicija, koalicija Liberalne stranke Vlade Gotovca, Hrvatske seljačke stranke Zlatka Tomčića, Hrvatske narodne stranke Radomira Čačića, Istarskog demokratskog sabora Ivana Jakovčića i Akcije socijaldemokrata Hrvatske Silvija Degena. Desničari Ante Đapića koji su na ove parlamentarne izbore u Hrvatskoj izašli u koaliciji sa demohrišćanima Marka Veselice, jedva su prešli izborni prag i ušli u Sabor.
       Stranke Ivice Račana i Dražena Budiše osvojile su sedamdeset od ukupno 140 saborskih mandata, a uz pomoć kolega iz ostalih opozicionih stranaka u parlamentu, već ozbiljno mogu da računaju na dvotrećinsku većinu. To praktično znači da HDZ sa jedva četrdesetak mesta u saborskim klupama više neće moći da spreči promene koje su jednoglasno najavili svi opozicioni prvaci. Novi sastav Hrvatskog državnog sabora biće poznat za dvadesetak dana, a Hrvati će tada dobiti i novu vladu. Sudeći prema izbornim rezultatima, u njoj više ne bi trebalo da bude hadezeovaca, a novi premijer Hrvatske biće Ivica Račan. Bilo da je reč o "crvenima" s kojima su poraženi hadezeovci godinama strašili domaću i stranu javnost, ili možda o nekoj politički razvodnjenoj varijanti "ružičastog", očigledno je da su u zemlji na pomolu velike promene. One institucionalne svode se na promenu važećeg hrvatskog Ustava i važećeg polupredsedničkog sistema u zemlji. Hrvati bi, od početka ove godine zaista mogli da počnu da žive u parlamentarnoj demokratiji. Pokazalo se da je smrt Franje Tuđmana bila i "labuđi pjev" njegove partije.
      
       Gospoda ili drugovi
       Da li je reč o gospodi ili o drugovima, verovatno je manje važno od činjenice da novi pobednici sada treba da ublaže katastrofu koju je za sobom ostavila devetogodišnja vlast partije pokojnog Franje Tuđmana. Za razliku od hadezeovaca, socijaldemokrati i liberali više ne mogu da računaju na "alibi nasleđa", priču o četrdeset i pet godina mraka koji su hadezeovci, navodno, zatekli kad su 1990. godine preuzeli vlast. Posle tih četrdeset i pet godina, Hrvati, ali i svi stanovnici Hrvatske, a naročito onih koji su to nekada bili, doživeli su rat, etničko čišćenje, nacionalnu segregaciju, otkaze, nezaposlenost, siromaštvo, besperspektivnost i glad. Hadezeovci su tvrdili da se radi o pogrešnom uglu gledanja nasleđenom od bivšeg režima. Kad je nacionalna dioptrija konačno ispravljena, slika je postala još strašnija. Svaki peti Hrvat je bez posla, a oni koji rade (platu nisu dobili već nekoliko meseci), shvatili su da će od prvog do prvog najbezbolnije da prežive ako ne propuste ove izbore.
       Za razliku od svih prethodnih izbora u zemlji, na biralište je trećeg dana januara ove godine, već do šesnaest časova, izašlo više od sedamdeset odsto birača. Takav rekordan odaziv građana može da se poredi jedino sa famoznom 1990. godinom. Tadašnji izbori podsećali su više na plebiscit kojim su Hrvati rekli "ne" komunizmu i životu sa ostalim narodima u Jugoslaviji, nego na klasičan izbor najbolje stranke u višestranačkom sistemu. Pošto je Hrvatska u danima Tuđmanove bolesti i duge agonije bila u neobjavljenoj blokadi zapadnog sveta, postalo je jasno da život u njoj neće postati bolji sve dok je na vlasti Tuđmanova stranka. Unazad nekoliko godina, otkako se saznalo da dr Franjo Tuđman ima smrtonosnu bolest, njegova partija se u očima prosečnog Hrvata izjednačila s korupcijom, drakonskim porezima, otpuštanjima radnika, tajnim bankovnim računima, nepotizmom, zloupotrebom položaja.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu