Deset najboljih - strip

      Da su se događaji oko stripa u Srbiji do kraja 1999. razvijali kao u njenih prvih osam meseci, naše liste, prvi put u poslednjih 14 godina, na ovom mestu možda ne bi ni bilo. Priključke "devetoj umetnosti" su za to vreme u Srbiji održavali samo nespecijalizovani nedeljnik "Politikin Zabavnik" i - maheri virtuelnog univerzuma.
       Redakcija "Zabavnika" je izdala 52 broja matičnog lista, 52 sveske "Mikijevog zabavnika", 12 albuma "Taličnog Toma" i 2 "Asteriksa". S druge strane, u novom medijumu, na Internet mreži, tokom januara pojavio se nedeljni virtuelni magazin "Strip vesti". On je za godinu dana (besplatno) na hiljade adresa zainteresovanih stigao oko pedeset puta. Osnivač Zlatko Milenković gotovo da nije prestajao da ga uređuje i distribuiše i tokom NATO bombardovanja. Povezivao je autore, oglašavao strip okupljanja i akcije, prevodio najzanimljivije tekstove iz strane literature, predočio nebrojene šlajfne teksta...
       Na Mreži se dobro snašao i strip aktivista Radovan Popović, inače izdavač magazina "Striper". Sinhronizovano sa "Strip vestima", preko Interneta je organizovao okupljanja crtača, kreiranja stripova, strip-žurke i promocije, zadavao je teme, obnavljao interesovanje. Dok se u poslednjem kvartalu konačno nisu pojavila prva štampana izdanja, obnarodovane su nove veb-prezentacije i e-adrese. Pošto mu je vlast oduzela prostor (i šank) bioskopa "Reks" koji je bio dotadašnji najomiljeniji striparski punkt, Popović se sa organizatorskom ekipom iz "Reksa" preselio u svet virtuelnog. Na veb-adresi "CiberRex", svoj veliki, ravnopravni segment je našao i strip.
       No, u septembru, posle bombardovanja i leta, aktuelni događaji su počeli da se ređaju učestalošću koja je do kraja godine proizvela gotovo identične ukupne rezultate kao i u prethodnih 9 godina. Prvo se u knjižarama pojavio novi broj "Stripera", sjajna sveska sa podnaslovom "Novi autorski strip u Srbiji", pa zatim i ostalo. Uzgred, Popović je u decembru, u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost, pod nazivom "Kraj epizode", u galeriji SULUJ realizovao najbolju godišnju domaću izložbu stripa koju je takođe pratio najbogatiji katalog te vrste u sezoni.
       Kakva je trenutno situacija u našem izdavaštvu najbolje govori činjenica da je, da bi se tek krajem 1999. pojavio prvi i jedini pravi domaći stripski album jednog stripara koji je ovde stvarao i objavljivao, bilo potrebno da se steknu sledeći uslovi: prvo, da se dogodi jubilej kao što je 200 godina od rođenja Puškina i, drugo, da se udruže čak tri srpska izdavača ("Ravera press", "Bonart" i "Janus"). Samo tako je mogla da se objavi čarobna zbirka sa dve reprintovane Puškinove bajke ("Skaska o zlatnom petliću" i "Bajka o caru Saltanu") koje je još 1940. stripovao srpski klasik Konstantin Kuznjecov.
       Posle skoro 8 godina pauze i sličnog projekta koji se takođe bavio jednim od najznačajnijih svetskih autora Žanom Žiroom Mebijusom, ugledni čačanski časopis za kulturu "Gradac", krajem sezone je čitav jedan dvobroj (134-135) posvetio Hugu Pratu. To je do sada najobimniji temat posvećen ovom velikom majstoru.
       Srpski stripski pirati su se od prošle godine umnožili. Da nije drskosti ovih nepotpisanih zaljubljenika u strip, ko zna kada bismo čitali najnovije grafičke novele Mebijusa, Ribere, Hermana, Manare... Ovako, tokom 1999. videli smo nove epizode "Poručnika Bluberija", "Betmena", "Astera Blistoka", "Tornjeva Boa Morija", "Torpeda", "Drune", "Džeremaje"...
       Već nekoliko godina je na srpskoj stripskoj sceni teško razdvojiti fanzine od mejnstrim časopisa. Mesečnik "Stripoteka" koji je posle 8 godina pauze od oktobra ponovo redovno na kioscima, pomogao je da se granica jasno postavi. Naslućuje se ideja stare redakcije da se potpuno istim grafičkim dizajnom, štampom, koncepcijom i izborom stripova pokrije segment tržišta koji čine provereni čitaoci.
       I kod srpskih fanzina postoji raslojavanje. Uglavnom je opredeljeno tehnikom umnožavanja. Sjajni autori i izdavači "samizdata" Tihomir Čelanović, Saša Mihajlović, Milan Pavlović, grupa "Momci" (Nikola Vitković i kompanija), Danilo Milošev Vostok i još neki, u nedostatku novca, zadovoljavaju se fotokopiranjem. Ne bi bolje izgledao ni trag beogradskog pokušaja okupljanja stripara i fanzinista iz bivše Jugoslavije da ga nisu pomogli "Fond za otvoreno društvo" i "Cinema Rex". Ovako, propratni, klasično štampani katalozi/fanzini "Ekser fajls" ("Džer Files") i "Čovek iz bunara" su i po formi i po sadržaju sasvim na nivou onog najboljeg što svetski alternativni strip trenutno pruža.
       Izdavač "Horus", koji je posle "Dnevnika" preuzeo izdavanje "konfekcijskih" italijanskih stripova čiji su se tiraži nekada ovde merili i stotinama hiljada primeraka, objavio je samo jedan relativno zanimljiv naslov: priču "Kazanova" iz serije "Marti Misterija".
      
       SLOBODAN IVKOV
      

1. "Strip Vesti", "ZM Comics", Novi Sad        2. Projekat "Striper", Radovan Popović, Beograd        3. "Puškinove bajke", grupa izdavača, Beograd        4. "Hugo Prat", "Gradac", Čačak        5. "Politikin Zabavnik", N.P. Politika D.O.O, Beograd        6. Stripski pirati        7. "Stripoteka", "Marketprint", Novi Sad        8. "Džer Files", Bioskop "Reks", Beograd        9. Fanzini        10. "Kazanova", "Horus", Novi Sad