NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Preko mere poniženi

Pred Novu godinu naglo su ubrzane isplate plata korisnicima budžeta kojima, sa izuzetkom policije, zarade kasne i po četiri meseca. Vojska i policija - ceo savezni budžet

      Mala porodična drama odvijala se ovih prazničnih dana na jednoj od beogradskih pijaca - penzioner je insistirao da upravo primljenu novembarsku penziju investira u novogodišnje prasence ("možda je poslednje"), a njegova racionalnija polovina nije htela ni da čuje. Na kraju je prasence, pod pritiskom posmatrača, ipak kupljeno, uz komentar trezvenije polovine da je "vlada ipak pametna što je one tri penzije isplatila u bonovima za struju".
       Otprilike ovako kao i pomenuti penzioner, ponašala se tokom protekle godine i država - sve do poslednjeg meseca se štedelo, odugovlačilo i zakidalo koliko god se moglo, da bi se u decembru odrešila kesa: naglo su pred novu godinu korisnicima budžeta isplaćene prinadležnosti čija se zakašnjenja prenose i produžavaju iz godine u godinu. Razlog je, logično, činjenica da u budžetu nikako ne može da se sakupi dovoljno para za redovne isplate svim korisnicima, tako da se prosečna kašnjenja kreću oko dva, tri meseca, pa do neverovatne dve godine za dečije dodatke. Jedini budžetski korisnik koji svoje prinadležnosti prima na vreme, tako da godišnje dobije svih dvanaest isplata, jeste policija. Sada se, doduše, prvi put dogodilo da i njima redovne isplate desetog i 25. u mesecu, zakasne dve nedelje, kako nam je nezvanično rekao jedan inspektor.
       Zvanične podatke o tome kad je koji budžetski korisnik primio poslednju isplatu u protekloj godini i za koji mesec nije bilo moguće dobiti u Ministarstvu finansija Vlade SR Srbije, pošto su, kako nam je rečeno, pred praznik nadležni "bili u gužvi". Pokušaj da u MUP-u Srbije dobijemo informacije da li ova služba redovno prima plate završila se obaveštenjem da niko nije nadležan da daje "takve informacije". Jedan od službenika u Upravi za zajedničke poslove ljubazno nam je rekao da shvata našu primedbu kako plate nisu državna tajna, ali da shvatimo i mi njega: "Da me sad pitate koliko je sati, ja ne mogu da vam kažem. Nisam ovlašćen."
      
       Krediti
       Sva je prilika da vlast ipak ima šta da krije. Iako se cele godine tvrdilo da se budžet finansira iz realnih izvora, pred sam kraj godine savezni parlament usvojio je po hitnom postupku zakon o pretvaranju četiri milijarde i 38 miliona dinara kratkoročnih kredita koje je Narodna banka Jugoslavije dala saveznoj državi, republikama i penzionom fondu, u dugoročni kredit. Tako će, umesto do kraja 1999. godine ovaj novac, posle dvogodišnjeg mirovanja, biti vraćan tokom narednih pet godina u deset polugodišnjih rata. Taman kad ga inflacija sasvim obezvredi.
       Uz napomenu da u normalnim državama centralna banka ne uliva novac direktno u državnu kasu, ekonomisti tvrde da je to ovde redovna pojava, odnosno najstabilniji način finansiranja budžeta. Prema rečima dr Mlađana Dinkića iz G 17, tokom decembra u budžet se naglo slila velika količina novca iz primarne emisije, kako bi država uprkos praznoj kasi, pred novu godinu ubrzala isplate i obradovala široku lepezu korisnika, od zdravstva, preko prosvete, do pozorišta, od kojih su neka pred novu godinu primila čak i akontaciju za decembar. Potom je stigao kineski kredit - poklon od 300 miliona dolara da ove izdatke delimično pokrije.
       Zato će, upozorava Dinkić, već u januaru početi nova odugovlačenja i kašnjenja. To znači da će se već do proleća ove ubrzane isplate praktično poništiti i vratiti na ustaljeni nivo kašnjenja, osim, naravno, ukoliko ne bude izbora, kad se, prema ustanovljenoj praksi, isplate naglo ubrzavaju. Time je, bar do sada, vlast uvek popravljala svoje izborne šanse.
       Da li će biti prigodnog podmazivanja birača, videćemo, ali je, za svaki slučaj, za 2000. godinu predviđen praktično dvostruko veći budžet nego prošle godine. Srbija, u stvari, ima dva budžeta - jedan republički i jedan savezni, u kome druga federalna jedinica ne učestvuje, pošto je uvela sopstveni carinski i poreski sistem. Dakle, planirani savezni budžet od 25,5 milijardi dinara nominalno je veći za 42,1 odsto od prošlogodišnjeg, ali je realno duplo veći od stvarno naplaćenog u prošloj godini. Isti je slučaj i sa republičkim budžetom - sa povećanjem od 34,8 odsto iznosiće 28,9 milijardi dinara, ali ako se ima u vidu da prošle godine nije naplaćeno ni 15 milijardi dinara, plan je i u republičkom budžetu za ovu godinu gotovo udvostručen.
       Pitanje je odakle će se ova razlika finansirati, ako ne opet iz primarne emisije. A to bi moralo da proizvede inflaciju. Tako bar tvrdi ekonomska teorija i praksa normalnih ekonomija. Kod nas, izgleda, ni ova ekonomska zakonitost ne važi. Prvo, i savezna i republička vlada predviđaju da ove godine inflacije uopšte neće biti. Drugo, u mesecu decembru, kad je iz primarne emisije u budžete, prema procenama ekonomista, uliveno blizu milijardu dinara i pojačane isplate plata, ne samo da nisu porasli cene i inflacija nego su oni, prema računici Saveznog zavoda za statistiku, čak i smanjeni u odnosu na novembar, pa je u decembru zabeležena deflacija od 0,7 odsto, što je u našem narodu gotovo nepoznata pojava.
      
       Beda
       Kako se ova "visoka ekonomija" odrazila na ovozemaljski život građana? Prosečna plata u novembru iznosila je 1 654 dinara, a potrošačka korpa 3 638 dinara.Pošto se pomenuta korpa (sastavljena isključivo od najneophodnijih životnih namirnica, bez tragova bilo kakvog luksuza) puni od oktobarske plate, u najboljem slučaju, koja je prosečno iznosila 1 512 dinara, za nju su bile potrebne 2,4 plate. Prema proceni dr Vladane Hamović iz Instituta za tržišno istraživanje, u Srbiji svega pet do deset odsto stanovnika može sebi da priušti nešto više od prehranjivanja i plaćanja neophodnih troškova. Među njima su i ekstremno bogati, čak i prema svetskim merilima. Sa druge strane, sve veći broj stanovnika približava se granici teškog siromaštva, takođe prema svetskim merilima.
       Jugosloveni su, prema podacima Ujedinjenih nacija, skoro dvostruko siromašniji nego pre dve godine - jula 1998. godine 33 odsto ljudi živelo je sa mesečnom zaradom manjom od 60 dolara, a već septembra 1999. do ove granice spalo je 63 odsto stanovnika Srbije (bez Kosova). Jugoslavija se, prema istraživanju bečkog Instituta za međunarodna privredna poređenja, sa godišnjim bruto nacionalnim proizvodom od 1 232 dolara po stanovniku, opasno približila grupi najsiromašnijih zemalja sveta sa dohotkom ispod hiljadu dolara po stanovniku.
      
       Prioriteti
       Dobar deo stanovništva, upravo među onima koji primanja ostvaruju iz budžeta i koji su nekada činili takozvani srednji sloj, sada je prešao u kategoriju siromašnih. Primanja lekara, prosvetnih radnika, sudija, naučnika u institutima i na fakultetima obezvređena su i potcenjena preko svake mere, tako da se njihove zarade već mogu shvatiti kao teško poniženje. Prema rečima Branislava Pavlovića, predsednika samostalnog sindikata srednjeg obrazovanja, najteže je u osnovnim školama, sa 66 000 zaposlenih koje nemaju nikakvih vanrednih prihoda - prosečna plata je 1 300 dinara, s tim što učitelj zaradi jedva hiljadu dinara bez minulog rada. Profesor početnik u srednjoj školi dobija 1 250 dinara, a njegov kolega pred penzijom oko 1 800 dinara. I još dežurne državne patriote optužuju prosvetne radnike za manjak ovog osećanja, zbog namere da stupe u štrajk. Ništa bolja situacija nije ni na fakultetima: asistent ima prosečnu platu oko 1 700 dinara, a redovni profesor oko 2 900 dinara.
       Prema rečima predsednika Nezavisnog sindikata zdravstva i socijalne zaštite, lekar opšte prakse prima oko 1 800 dinara, a specijalista 2 270, plus minuli rad i dežurstva. Medicinska sestra ima oko 1 200 dinara. Pravosuđe ima neznatno bolji standard, ali zato primanja više kasne: sudija opštinskog suda, na primer, ima 3 400 dinara zajedno sa sudijskim dodatkom.
       Kad se sve ovo uporedi, penzioneri, tradicionalno ugrožena kategorija, i ne zaostaju mnogo sa prosečnom penzijom od 1 336 dinara. Upravo sve nabrojane grupe, nekad bolje stojeće, sad nisu u stanju ni da se prehrane.
       Ni policija, prema našim nezvaničnim saznanjima, nije baš zadovoljna: plate im jesu redovne, ali dve godine nisu povećavane. Inspektor Gradskog SUP-a kaže da on prima 4 200 dinara, a policajac oko 3 000 dinara mesečno. Ove godine bi se, prema usvojenom republičkom budžetu, materijalni status policije mogao i popraviti: od 45 korisnika budžeta iz sume od 28,9 milijardi dinara za policiju je odvojeno 6,539 milijardi dinara, dok je za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu i nauku, sve zajedno, planirano 8,874 milijardi dinara. Ovo rečito govori o listi prioriteta naše države.
       Primera radi, Ministarstvo za nauku obavestilo je korisnike iz svoje nadležnosti da im se isplate posle bombardovanja umanjuju za 30 do 40 odsto, jer je smanjen priliv za ove namene. "Nauka je jedina oblast gde se isplate i nominalno umanjuju, što znači da se budžet preusmerava na druge prioritete. Nauka ga najmanje pritiska", kaže nam direktor jednog ovdašnjeg instituta. Ne stoji bolje ni kultura - jedan glumac za angažman u svom pozorištu zaradi 1 700 dinara mesečno.
       Od saveznog budžeta za ovu godinu, koji je savezna skupština usvojila pred novu godinu, čak tri četvrtine, preciznije 72,74 odsto, ili 16,3 milijarde dinara predviđeno je za finansiranje vojske Jugoslavije. Kad se tome doda i policija, izdaci za ove dve državne službe jednaki su ukupnom planiranom saveznom budžetu. Za sve ostale, šta pretekne.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ
      

       Jaje

Računicu koliko se osnovnih namirnica može kupiti za prosečnu platu treba uzeti sa rezervom, jer su (izuzev mesa i jaja), preračunate zvanične, zamrznute cene, po kojima ovih artikala uglavnom nema u prodavnicama. Politika vlade da maksimalno proširenim spiskom kontrolisanih cena štiti standard siromašnog stanovništva dovela je do situacije da je sve jeftino, samo nigde nema da se kupi. Ekonomisti listom tvrde da će se u takvoj politici nestašice samo pojačavati, a čim vlada bude primorana da odmrzne cene, one će naglo porasti. Odraz pravog stanja na tržištu hrane mogu biti jaja, koja su od prošle godine poskupela za sto pedeset odsto, ili meso koje u privatnim mesarama košta oko 140 dinara za kilogram kvalitetne svinjetine.
       Za jedan dinar, zvaničnu nacionalnu valutu u Srbiji, ne može se kupiti apsolutno ništa. Najjeftinija žvaka, čija se cena slobodno formira, košta dinar i po.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu