Svet još nije svestan invazije: Milošević već godinama objavljuje u američkom "Hevi metalu", Lazarević sarađuje sa Francuzima, a Zograf ima svoju ličnu mrežu širom sveta: od Eskima sa Arktika do aboridžina iz Australije

      Da li će se laskave ocene inostranih autoriteta kojima od 1966. godine zasipaju srpski strip potvrditi, videće se već naredne nedelje. Od 25. do 30. januara, na najznačajnijem svetskom festivalu u francuskom gradu Angulemu, prvi put u inostranstvu zvanično će biti izložena jedna selekcija srpskih autora. Naravno, u srpskoj selekciji nisu svi rođeni u Srbiji, niti su svi Srbi, no zajedničko im je svima da ovde žive i rade.
       Prve pohvale počele su da stižu posle prvog improvizovanog nastupa autora iz Srbije u inostranstvu koji je izazvao šok međunarodne stručne javnosti.
       Te 1996. godine, koja je širom sveta obeležena kao stogodišnjica ustanovljenja definitivnog oblika savremenog stripa (Amerikanac Ričard Autkolt je 1896. svojim redovnim novinskim karikaturama sa nosećim likom "Žutim dečakom" dao formu stripa), u Londonu je održana jedna od najznačajnijih evropskih i svetskih tradicionalnih stripskih konvencija UKCAC 96 (United Kingdom Comic Art Convention). Zahvaljujući tome što je jedan od najangažovanijih aktivista manifestacije bio Beograđanin Bojan Đukić, poznati srpski stripar i jedan od osnivača strip grupe "Beogradski krug 2" krajem sedamdesetih a koji sa porodicom od kraja 1991. živi u Engleskoj, direktor konvencije Frenk Plurajt je uputio zvanični poziv srpskim autorima stripa da predstave svoja dostignuća.
      

Četvoro najupornijih su uzeli originalne table stripova, stavili fascikle sa njima pod miške i otputovali na lice mesta. To su bili autori Zoran Stefanović, Rade Tovladijac i Vladimir Vesović, te istoričar umetnosti Anica Tucakov. U Londonu su za vreme smotre spavali i hranili se ko se već gde i kako snašao, ali najvažnije je da su se izborili za svoje zasebno predavanje o srpskom stripu.        Brajen Boland, tvorac "Betmena" i "Sudije Dreda" izjavio je: "Mogu da kažem da posle Engleza, u svetski strip na velika vrata ulaze i Srbi", Filip Svini, recenzent inostrane umetnosti u dnevniku "Indipendent": "Izgleda da su Srbi sledeća velika priča u evropskom stripu", a Arči Gudvin, tvorac kod nas popularnog "Tajnog agenta Korigana" i grup editor u kompaniji DC, prelistavši album "Treći argument" scenariste Stefanovića i crtača Zorana Tucića rađen po motivima proze Milorada Pavića, uzviknuo je: "Zbilja vizuelno briljantna novela!"        Uzgred, godinu dana pre toga, "Treći argument" je u godišnjoj listi "NIN-ovi kritičari biraju" zauzeo status projekta godine u Srbiji, da bi se tokom 1998. i 1999. ovaj album sa velikim uspehom u nastavcima štampao u najpoznatijem svetskom strip magazinu "Hevi metal".        Kuriozitet koji govori o uvažavanju, ali i o probojnosti naših autora u svetu jeste da je u to vreme Đukić posle svega godinu dana života u Londonu (tamo je stigao krajem 1991) postao JEDINI član britanske asocijacije koji nije posedovao englesko državljanstvo.        Štaviše, Đukić se prihvatio "vrućeg krompira", delikatne obaveze od koje su i Englezi zazirali: ne samo da tokom kongresa bude domaćin njihovom specijalnom gostu, možda najznačajnijem živom savremenom svetskom autoru stripa, a sigurno jednom od najznačajnijih stripara dvadesetog veka, Francuzu Mebijusu, već i da vodi jedan od njegovih retkih masovnih kontakata, razgovor sa gostima i publikom.        "Nema problema", rekao je Englezima Đukić i, prema opštoj oceni, napravio jednu od najuspelijih, najzanimljivijih i najveselijih manifestacija na Kongresu.        Ostaće zabeleženo da nas je i narednih godina britanski UKCAC zapamtio po kreativnosti. Već na sledećem UKCAC-u valjalo je komponovati himnu internacionalnog Kongresa, pa se gospodin Đukić i toga prihvatio. Besplatno. Krajem sedamdesetih on je zaista svirao gitaru u jednoj od tada angažovanijih beogradskih ska i pank grupa "Telegram", no ljubav prema stripu ga je jedno vreme odvojila od muzike.        Kada je bila gotova ta, u najnovijem trendu komponovana "spid-metal" himna nazvana "Colossal Maihem", svima se, na prvo slušanje, svidela. Nesumnjivo, zvučala je veoma živahno i poletno. Muzika je neprestano tokom manifestacije puštana i u holu londonskog hotela "Rasel", a i na svečanom banketu na kojem su, u stilu događanja oko filmskog "Oskara", dodeljivane nagrade u raznim kategorijama (najbolji magazin, pojedinačni strip, epizoda, serija, olovkar, tušer, scenarista, kolorista, urednik, životno delo...) Voditelj, jedan od najpopularnijih engleskih TV voditelja i strip-fanatik Džonatan Ros, himnu, koja je puštana na radiju, TV, čak i na satelitskom SF Channel-u podržavao je muški udarajući zarazni ritam. Đukić je kao svestrani umetnik, nesporno afirmisan na različitim poljima, intervjuisan za svetsku mrežu zajedno sa legendarnim Džoom Kjubertom ("Tor", "Tarzan", "Supermen"...), a da sve ispadne još lepše, postarali su se organizatori.        Čitava stripska i deo ostale engleske javnosti su uz hit "Colossal Maihem", nešto slično zaraznoj "Makareni" na Olimpijadi u Atlanti, živahno đuskali nedelju dana UKCAC-a 97, jer je te sezone odlučeno da se na britanskim ostrvima po prvi put u istoriji Imperije ustanovi i održi NEDELjA STRIPA.        Spid-metal rok kompozicija "Colossal Maihem" je u stvari bila skoro doslovna obrada "Žikinog kola".               Razlozi        I pored svih nabrojanih uspeha i dostignuća u inostranstvu, kod nas će se od toga malo šta videti. Zalud Zografu mnoštvo svezaka i albuma na stranim jezicima. Ovde mu nikada nije štampan nijedan. I ono malo stripova objavljenih u nastavcima pre 4 godine u 2-3 broja zabavnog magazina "Ukus nestašnih", obustavljeno je sa njegovim gašenjem. Nijedan Lazarevićev strip nastao u poslednjih 10 godina ovde nije objavljen. I osam Janjetovljevih albuma o "Inkalu" i "Tehnoočevima" sigurno nećemo skoro čitati na srpskom jeziku. Štaviše, ni originali jedinog stripa koji mu je u Beogradu duže objavljivan u "Vremenu zabave", po rečima autora, nikada nisu vraćeni...        Kako sada stvari stoje, u ovom pogledu boljitka neće biti. Broj magazina i tiraži nikada nisu bili manji, a upravo im je srazmerno i interesovanje publike koja je 10 godina bila sistematski odvikavana od stripa kao dela svakodnevice i oblika zabave, publike u kojoj su stasale čitave generacije koje nisu stekle naviku da, kada prolaze kraj kioska, bar bace pogled ne bi li videle šta se na njihovim pultovima i izlozima od novih stripova pojavilo.        Prvo, prostor koji se odvaja za domaći strip, i u dnevnim novinama i u časopisima, potpuno je zanemarljiv. Moderni strip je, kao što znamo, začet i još postoji u skoro svim zapadnjačkim dnevnim novinama. U jednom trenutku, tu na početku druge polovine devedesetih, po izveštaju Udruženja novinskih izdavača, u Srbiji je svakodnevno izlazilo čak 17 dnevnih listova. Nijedan se strip, osim skromnog kaiša serije "Novo" karikaturiste Toše Borkovića, u njima nije redovno pojavljivao. Danas izlaze dva kaiša. Možda je to dobar znak. Postoji samo specijalizovani časopis! Magazina nespecijalizovanih za strip nešto je više. Na primer, ostavimo na stranu ostala izdanja "Politike", tokom 1999. izašlo je 52 "Politikina Zabavnika". Ako svaki u proseku ima 56 stranica, dobijamo ih oko 3 000. Od njih, skoro pola su stripovi. Neka je i samo 1 200 stripskih stranica. Od toga tokom 1999. ni jedna jedina stranica nije posvećena domaćem stripu!!! Pre tri meseca je, posle skoro decenije, obnovljena legendarna "Stripoteka".Na drugoj stranici decembarskog broja, da ne bi možda bilo nekog nesporazuma ili lažnih nada, stoji: "Radove domaćih autora nećemo za sada objavljivati u STRIPOTECI".        Uređivačka politika naših redakcija za strip je više nego konzervativna. Iako tvrde suprotno, prvenstveno su urednici ti koji kreiraju tražnju i tržišni ukus. Ne dajući publici informacije o novim trendovima - ne ostavljaju joj skoro nikakav izbor. Neverovatno, ali rezultati ankete o popularnosti prevedenih stripova sprovedenoj u "Mika Mišu" iz tridesetih godina potpuno su podudarni sa anketom "Politikinog Zabavnika" iz sedamdesetih. "Fantom", "Mandrak" i ostali su na svojim mestima, osim što se, umesto "Džima iz džungle", tu sada nalazi "Rip Kirbi". Nije ni čudo: Aleks Rejmond je napustio svog "Džima..." i posle rata osmislio "Ripa..." I izveštaji o tiražima i prodaji iz devedesetih vele da izlazak "Fantoma" u nekom magazinu izuzetno povećava prodaju. E, da, ima još jedna sitna razlika: u ono vreme, domaći stripovi su povremeno na listama popularnosti, kod domaćih čitalaca prevazilazili inostrane naslove. Ko zna, možda zato što su tada domaći stripovi i objavljivani u "Mika Mišu"...        Stravično za poznavaoce stripa, ali što se trendova tiče, ovde se još nije stiglo ni do Frenka Milera sa početka osamdesetih, dok se na Sajmona Bislija, u svetu već klasika sa početka devedesetih, kod nas gleda kao na krajnje anarhističnu, daleku i nedostižnu avangardu. Ovdašnji fenomen je da nam jedino "pirati", koji su se neverovatno umnožili na unosnom, a neiskorišćenom tržištu stripa, daju koliko-toliko sveže informacije sa svetske scene.        Naši specijalizovani izdavači ne ulažu u kreiranje, popularisanje i održavanje nekog lika, kao ni u razvijanje "infrastrukture" koja bi mogla da ga prati (likovi na torbama, majicama i školskim sveskama, igračkama, posterima...), a što u svetu donosi neverovatne pare ("Moćni rendžeri", "Nindža kornjače", "Park iz doba jure"...). Ništa se novo u tom smislu, posle dominacije "Mirka i Slavka" Desimira Žižovića Buina (kraj šezdesetih-početak sedamdesetih) i "Kobre" Svetozara Obradovića i Baneta Kerca (kraj sedamdesetih-sredina osamdesetih) nije dogodilo. Oba velika biznisa su kreirale i održavale gornjomilanovačke "Dečje novine". "Zabavnik" je početkom devedesetih obnovio kultnog Starog Slovena "Dikana", ali je posle dve epizode entuzijazam splasnuo. I za to kratko vreme od njega je načinjena jedna igrica slična onoj "ne ljuti se čoveče"; planirana je serija animiranih filmova (1-2 su urađena), on je postao maskota "Beogradskog maratona" (bio je odštampan na majicama svih učesnika) ...               SLOBODAN IVKOV

      

BRANISLAV KERAC BANE Novi Sad, 1952.        Završio je zubotehničku školu, ali se potpuno posvetio stripu. I pored toga što radi za mnoge inostrane izdavače, stalno boravi u Novom Sadu. Sa scenaristom Svetozarom Obradovićem 1975. započinje crtanje serije "Poručnik Tara" i nešto kasnije "Olivera", "Nindžu", "Troje nesalomljivih" i "Kobru"... Samostalno, ili uz pomoć saradnika, iz njegovog crtačkog pera nastali su "Cat Clanj" (koji se danas objavljuje u Evropi i SAD). "Bili the Pljuc", tri vestern-stripa i nekoliko eksperimentalnih stripova. Jedno vreme bio je zaposlen u kući "Dnevnik" u kojoj je crtao licencnog "Velikog Bleka", a zatim je prešao u "Forum - Marketprint" u kome je radio takođe licencnog "Tarzana". Sve u svemu, potpisao je blizu 3 000 tabli stripova. Na prvom Salonu jugoslovenskog stripa u Vinkovcima 1984. pripala mu je nagrada za najbolji avanturistički strip, a još 1979. pobedio je na konkursu za strip "DžU stripa". Smatraju ga najkomercijalnijim i najproduktivnijim crtačem u Srbiji. U SAD mu je do početka rata u SFR Jugoslaviji objavljeno devet svezaka originalnog stripa "Mačja kandža", a širom sveta mnoštvo epizoda licenciranih stripova (uglavnom "Tarzana" i "Velikog Bleka"), nekoliko albuma serije "Kobra" u kojoj je glavni lik jedan Jugosloven, te drugih ostvarenja. Stripovi ovog autora, štampani u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, nekoliko puta u anketama čitalaca sa kraja osamdesetih proglašavani su najpopularnijim u sezoni.               RAJKO MILOŠEVIĆ GERA Beograd, 24. novembar 1959.        Odrastao u Beogradu. Završio Srednju dizajnersku školu (grafički smer). Od septembra 1991. uglavnom živi i radi u Španiji (Barselona). U Beogradu svirao u "Strip bluz bendu", a u Španiji u "Custom blend"-u. Pre odlaska u Španiju bio je orijentisan uglavnom na vestern stripove. "Elmer Džounsa" je 1982. objavio u "DžU stripu", "Čak Lorimera" 1983. u "DžU strip godišnjaku", "Živ ili mrtav" u "Našem stripu" 1984, a "Teksaške jahače" u "Forumu Marketprintu". Za ovaj poslednji rad pripala mu je nagrada koja se 1986. dodeljivala na trećem vinkovačkom Salonu jugoslovenskog stripa najboljem realističkom domaćem ostvarenju. Ilustrovao je brojne plakate za Jazz&Blues festivale u Jugoslaviji (za Sava centar i Dom omladine). Po odlasku u Španiju, okrenuo se crnohumornim, grotesknim urbanim temama. U inostranim strip časopisima objavljuje od 1992. Tek posle štampanih kratkih storija van naših granica, imali smo priliku da ih vidimo i u ovdašnjim specijalizovanim časopisima "Tron" i "Stripmanija". Većinu vesterna iz osamdesetih godina izveo je po scenarijima Dragana Savića. Sarađivao je i sa Darkom Perovićem koji je u slučaju zajedničkog stripa "Kendo i Baba" imao ulogu scenariste. Crtao je i po scenarijima Španca Oskaribara. Projekti u inostranstvu: Američki magazin "Heavi metal" (u ovom časopisu objavljuje od 1994. ili 1995 - svi radovi posle publikovani i u brazilskom i meksičkom izdanju Heavi metal-a: Četiri epizode serije "Killers... the other ones" po scenariju. Oskaribara; Strip "Aftermath" po sopstvenom scenariju; Objavio mnoštvo kratkih stripova i ilustracija u španskim strip revijama, kao i magazinima svih profila ("Zona 84". "Comidž international", "Co & Co", "Ajo blanco"...); Naručen mu je i realizovan projekat kompletne strip revije u reklamne svrhe "Els murri" za špansku banku "Caidža penedes". Objavljeno je pet brojeva koji se pojavljuju jednom do dva puta godišnje, dizajnirao je zaštitni znak banke i simpatični lik Murri-a, koji je akter reklamnih stripova crtanih po scenarijima Rajmona Kervera.               ŽELjKO PAHEK Županja, 1954.        U Beogradu se stalno nastanio 1978. godine, gde je završio Višu pedagošku školu, odsek za nastavnike likovnog vaspitanja i gde i danas živi. Prvi rad objavio je u "Studentu" br. 10/1979, a zatim u "Vidicima" br. 2/1979, posle čega je nastavio uspešnu seriju u "Politikinom Zabavniku" ("Svemironičari"), "DžU stripu" ("Astroiđani"), "Našem stripu" ("Robeo i Rulijeta"), "Stripoteci" (serija kratkih stripova), "Spunku", "Profilu" i mnogim drugim jugoslovenskim časopisima.        Preokupacija su mu naučnofantastični sadržaji. Pored crtanja, bavi se i pisanjem scenarija (Dragan Bosnić, Dragan Savić...). Bio je dugogodišnji ilustrator "Politikinog Zabavnika". Član je ULUPUDS-a. U Srbiji su mu objavljena dva albuma ("Astroiđani" i "Legija nepromočivih"), te jedna knjiga stripa i karikature ("Depilacija mozga"). Od 1984. objavljuje i u inostranim časopisima ("Fluid Glasial", Pariz). Od 1986. do danas objavljuje i u "Hevi metalu" (SAD), "Zoni 84" (Španija), "Eternauti" (Italija), "Ten Tenu" (Francuska)... Najnoviji rad mu je objavljen 1999. u julskom broju, pri čemu je najavljen i na naslovnoj stranici (videti priloženu kopiju). Za vreme delovanja strip-grupe "Beogradski krug 2" bio je jedan od najaktivnijih članova. U inostranstvu mu je 1993. štampan album "Bilo jednom u budućnosti" (SAD, Nemačka, Holandija), a učestvovao je i 1989. u internacionalnom projektu "Durchbruch", kada je povodom rušenja Berlinskog zida 27 evropskih majstora, među kojima i dva naša - Kerac i Pahek - crtalo stripove na tu zadatu temu.               SAŠA RAKEZIĆ (pseudonim: Aleksandar Zograf) Pančevo, 1963.        Živi u Pančevu. U beogradskoj Srednjoj dizajnerskoj školi maturirao je 1982. Veoma rano je, osim toga što je neposredno kreirao stripove, u svom aranžmanu počeo da uređuje i objavljuje fanzine: 1979. i 1980. izdanja "Iznad" i "Kreten", a od 1991. do danas mu je glavna publikacija "Alas! Comics!" (prevod sa engleskog: "Teško meni! Strip!" ili "Avaj! Strip!"): od 1991. do 1997. izašlo je pet brojeva. U procesu umnožavanja uglavnom koristi tehniku fotokopiranja (kseroks). Od 1986. do danas svoje stripove, najčešće pod pseudonimom Aleksandar Zograf, ovaj umetnik je u Srbiji objavljivao u sledećim novinama i časopisima: NON, "Ritam", "Mladost", "Rock", "Aletea", "Petica", "Borba", "Naša Borba", "Dnevnik", "Književna reč", "Ukus nestašnih", "Nenj Moment", "Striper", "Stripmanija", "Patagonija"... Jedno vreme, u periodu između 1988. i 1990, bio je animator u Studiju Bikić.        Stripovi su mu objavljeni u američkim ("The Comics Journal", "Buzzard", "Tantalizing Stories", "Njeirdo", "Ruh-Roh", "Refledž", "Zero Zero", "Rare Bit Fiends", "Conj", "Destroi All Comice"...), kanadskim ("Comics Compendium"), francuskim ("Le Pieuvre"), italijanskim ("Germinal" i "Mano"), holandskim ("Zone 5300") i engleskim ("Underground") časopisima. Ugledni američki izdavač iz Sijetla "Fantagraphics Books" štampao mu je 1994. autorsku svesku stripova od nazivom "Život pod sankcijama" ("Life Under Sanctions"). Predgovor je napisao Džim Vudring, jedan od najznačajnijih svetskih autora stripa novog talasa (pored svojih samostalno kreiranih stripova. Vudring je koautor edicije "Tantalizing Stories"). Veliki uspeh na tržištu i kod stručne javnosti Rakezićevog "Života pod sankcijama" naveo je ovu izdavačku kuću da srpskom autoru publikuje još dve sveske: "Psihonaut 1" ("Psichonaut", april 1996) i "Psihonaut 2" ("Psichonaut 2", avgust 1996). I odjek njihovog pojavljivanja u američkoj, a time i u svjetskoj javnosti bio je iznad svakog očekivanja, pa je Zograf, posle samo dve godine prisustva na svetskoj sceni, pozvan da zajedno sa Bobom Ketmenom bude autor i urednik međunarodne antologije stripova inspirisanih snovima, teme kojom je on preokupiran još od početka svog bavljenja "devetom umetnošću". U SAD je 1998. promovisano to, u svetskoj stručnoj javnosti sa velikim nestrpljenjem očekivano delo u izdanju kuće "Kičen Sink Pres". O kakvoj knjizi se tu radi, najbolje govore imena autora koji su u njoj zastupljeni: Robert Crumb, Jim Njoodring, Francesca Ghermandi, Massimo Semerano, Rick Vettch, Danijel Žeželj, Lee Kennedi, Tuierri Guitard... U međuvremenu, jedan francuski izdavač ("Le Pieuvre", Pariz) Rakeziću je 1995. objavio malu svesku stripova "Visions Hipnagogiljues", tokom 1998. njegove grafičke novele pojavile su se na tržištima Engleske, Nemačke ("Psihonaut") i 1999. Italije ("Pisma iz Srbije"). Njegovi radovi bili su zastupljeni na mnogim manifestacijama. Naročito je bio aktivan tokom 1994, kad je izlagao u Italiji ("Edžpocomics 94", Bari, mart), u Španiji ("Salon International del Comic", Barselona, maj) i u Velikoj Britaniji ("Caption 94", Oksford, jul).