NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Moderne srpske tate

"Porođaj uz prisustvo oca traje kraće, procenat carskih rezova je znatno manji, druge hirurške intervencije su gotovo zanemarljive, a bebe dobijaju vrlo visoke ocene na rođenju", kaže dr Gordana Gregorić, načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo KBC "Zvezdara"

      Zoran Andrić, građevinski inženjer iz Beograda, jedan je od modernih očeva koji su "skupili" hrabrost da budu na porođaju pored svojih supruga. "Iako ranije nisam razmišljao o tome, posle razgovora sa mojom ženom Gordanom, osetio sam potrebu da budem pored nje u tim trenucima. Video sam koliko je značilo moje prisustvo: pridržavao sam je za ruku kad je imala bolove, brisao usne vlažnom maramicom, bodrio je", kaže tata Zoran. I mama to potvrđuje i, kako kaže, "tih nekoliko sati koliko je Zoran bio pored mene osetila sam neku unutrašnju opuštenost i sigurnost i nisam razmišljala o bolovima".
      
       Naša sredina
       U našoj sredini, prisustvo očeva porođaju počelo je da se uvodi 1986. godine. Odziv očeva, prema rečima primarijusa dr Gordane Gregorić, načelnika Centra za ginekologiju i akušerstvo KBC "Zvezdara", godišnje se kreće između deset i petnaest procenata. "Sve je počelo mojim povratkom iz SAD, kada sam poželela da to počne i kod nas. Kod Amerikanaca je normalno da i čitava porodica bude na porođaju, a soba u kojoj se žena porađa podseća na ambijent u domu. I pored početnih otpora prema ovakvoj ideji, sada je to kod nas potpuno normalna stvar", kaže dr Gregorić.
       Pre konačne odluke i dozvole da otac prisustvuje porođaju, sa bračnim parom se obavlja razgovor i posle toga očevima se vadi bris iz grla i nosa.
       Anketa je pokazala da se na očevo prisustvo porođaju odlučuju mlađi ljudi, između 25 i 35 godina, koji imaju višu i visoku stručnu spremu i čekaju prvo dete. Među tatama je najviše inženjera. "I ono što je posebno važno i što uvek ističem: porođaj uz prisustvo oca traje kraće, procenat carskih rezova je znatno manji, druge hirurške intervencije su gotovo zanemarljive i bebe dobijaju vrlo visoke ocene na rođenju", naglašava dr Gregorić.
       Bilo je i "zanimljivih" situacija. Žena pilota mlaznog aviona, koji ima veliki broj skokova padobranom, plašila se da njen muž prisustvuje porođaju jer, kako je rekla, to bi mogla biti stresna situacija za njega. Jedan tata je "izdržao" osam sati a onda mu se prispavalo. "Bilo je i očeva koji su dolazili sa foto-aparatima i video-kamerama, mada to može da pobudi i negativne reakcije prema učešću očeva na porođaju." Rađanju svog deteta prisustvovao je i poznati glumac Rade Šerbedžija.
      
       I jedni i drugi
       Za ženu je bitno da porođaj ne bude stereotipan, ističe dr Gregorić, da odabere da li će da bude sa mužem, da bude odmah sa bebom i to sve u funkciji razbijanja treme, da se oseća lepše, da ne bude broj. Za očeve je važno da razbiju strah od nepoznatog.
       Do nove uloge oca novorođenčeta kojim je razbijena ustaljena šema - žena je tokom porođaja sama, a otac deteta nervozno očekuje vesti iz porodilišta - došla je, prema dr Vuku Stamboloviću, lekaru i autoru knjige "Porođaj", iz dva pravca: "Radikalne feministkinje, koje su dovele u pitanje odnos moći i potpuno ogolile celu manipulaciju i interese, zbog kojih se porođaj transformiše u bolest i patološko stanje i, sa druge strane, tradicionalisti, ljudi ispunjeni vrednošću o svetosti porodice. Oni su tražili da porodica preuzme kontrolu porođaja i da porodici dete daje smisao. Da to bude porodična stvar, a ne tehnološki proces - žena dođe sa ispupčenjem i izađe sa detetom."
       Tradicionalisti žele da se uključe svi članovi porodice i ljudi kojima je stalo do te žene i deteta, i to ne u bezličnim prostorijama, kroz odnos manipulacije i tretiranje porodilje kao objekta i stvari.
       Za dr Stambolovića, i jedni i drugi zajednički su počeli da stvaraju atmosferu gde porođaj treba da bude drugačiji, da bude lepo iskustvo - i za ženu i za porodicu. "To je bitno zbog iskustva, danas kada u porodici nema mnogo dece. U optimalnim uslovima, porođaj je orgastičko iskustvo a medicina je napravila patološko stanje. I muškarac beži od te seksualne komponente jer je to seksualna manifestacija koju oni ne drže pod kontrolom, u muškom agresivnom smislu. Oni su tu zbog negujućeg dela svoje prirode, važni i potrebni." Takođe, dr Stambolović smatra da mnogi očevi neće da prisustvuju porođaju zato što beže iz situacije u kojoj nisu seksualni akteri.
       Međutim, oni koji "ne beže", prema istraživanjima, tokom porođaja dodiruju žene pet puta češće nego što to čine babice, a žene su to doživljavale kao pozitivno iskustvo. Pokazalo se i da očevi na tek rođeno dete reaguju slično majkama. Kad im se preda novorođenče, oni mu oprezno dodiruju ruke i noge, onda ga obgrle celim dlanovima, gledaju u oči i odgovaraju na detinju vokalizaciju.
      
       Nežan otac
       Kada im se pruži prilika da budu sami sa detetom, očevi provode sa njime gotovo isto toliko vremena koliko i majke - držeći ga, gledajući ga i dodirujući ga. I kako kaže dr Stambolović: "Prisustvovanje porođaju stimuliše muškarca da na potrebe svoga tek rođenog deteta odgovara u mnogo većoj meri nego što to nalaže vladajući kulturni stereotip. A kada je reč o razvoju privrženosti, ugodnost dodira kao izravni vid izražavanja i doživljavanja ljubavi, pokazala se važnijom od hranjenja. To znači da majka ne mora da bude jedina centralna osoba u životu novorođenčeta."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu