(NIN br. 2557)

      Kao i obično, pažljivo sam pročitao i novogodišnji NIN, naročito liste važnih datuma i ličnosti iz raznih oblasti, a značajnih za protekli vek. I evo šta sam ustanovio: na listi arhitekture našlo se i sedam srpskih predstavnika, iz filma pet, književnosti 21, slikarstva 26! Iz muzike NIJEDAN. U rubrici "Ljudi za 21. vek" među 14 mladih ljudi od budućnosti našla su se i dva muzičara: jedan roker i jedna folk pevačica. A gde su: S. Milenković, M. Kitić, A. Madžar, N. Veljković, A. Serdar?
       Rubrika Vox populi: predstavnik muzike - opet roker. I, najzad, jedan od velikih intervjua - sa autorom filmske muzike (ako se ne varam ne prvi put).
       Zar nijedan naš kompozitor nije zaslužio tu pažnju? I kad se sve sabere, muzika ("ozbiljna", "klasična", "umetnička" - koji nakaradni nazivi) je u svečanom broju našeg uglednog nedeljnika "izbrisana iz spiska živih". Zašto? Sa kojim pravom? Po čijem ukusu?
       Uzgred, ovaj mali dopis je u neku ruku i odgovor i nastavak na ono što je pre izvesnog vremena u svojoj kolumni g. I. Klajn pisao o zapostavljenosti muzike u našim medijima, a na šta niko nije reagovao. Hoće li i ovoga puta sve ostati u apatičnoj tišini? Hiljade ljubitelja muzike (još postojećih), onoliki mladi talenti, za koje se tako zdušno zauzimamo i brinemo (za njih, ali ne i za muziku), a i mi "dejstvujući" muzičari imamo pravo na jasne odgovore i drugačiji tretman umetnosti kojoj pripadamo.
       Dušan Trbojević,
       pijanista