Dragoljub Milanović, generalni direktor RTS-a, uzima vidno učešće u pretkongresnim aktivnostima SPS-a

      Mali smo, ali veliki! Svako kome nešto padne na pamet, on to i kaže. Svi uče od profesorke Marković.
       Jugoslavijo, zemljo državnog nadrealizma!
       Generalni sekretar Savezne skupštine, šef SPS-a za Požarevac sa okolinom i lirski pesnik iz Kulturno-prosvetne zajednice Milisav Milenković predložio je da se ukine arheologija jer pripada prošlosti, a nas, pre svega, zanima budućnost!
       - Trebalo bi prekinuti - rekao je pesnik - sa raznim zaštitama... da se ne bismo bavili prošlostima... jer ako se budemo bavili prošlostima, šta ćemo ostaviti budućim generacijama!
       Čemu, dakle, iskopavanja?
       Može se desiti da Milutin Mrkonjić izgradi, pre roka, još bolji i lepši Lepenski vir! S tim u vezi, visoka delegacija kineske Asocijacije za međunarodno razumevanje posetila je Mrkonjića sa izrazima divljenja, u prisustvu kompletnog obezbeđenja hotela "Interkontinental". Asocijaciju je primila i permanentna plavuša Gorica Gajević.
       Generalna sekretarica KUL-a (Komitet univerzitetske levice) Aleksandra Joksimović optužila je studentsku organizaciju "Otpor" za najsramniji čin na Univerzitetu, finansiran sa Zapada, to jest, za političko delovanje, dok KUL, s druge strane, ne deluje politički: "Mi jesmo članovi Jugoslovenske levice, ali se bavimo studentskim pitanjima, ne okupljamo se i ne delujemo na Univerzitetu". Drugim rečima, to što vidimo, nije tačno! KUL je levo od Univerziteta...
       Po lepoti življenja, Beograd je na 205. mestu u svetu, od 216 mogućih, znatno iznad Brazavila, šest bodova ispred Kartuma. Statističari su merili političku stabilnost, standard, kulturu, obrazovanje i higijenu, pa su nas izmerili.
       U nadrealističkom folkloru sve značajnije mesto zauzima i generalni direktor RTS Dragoljub Milanović, čovek koji bi na svojim plećima trebalo da iznese propagandni teret predstojećeg kongresa Socijalističke partije; Milanović se učestalo slika na svojoj Televiziji u živim pretkongresnim aktivnostima. U skladu s tezom pesnika Milisava Milenkovića čemu iskopavanja, Milanovićeva Televizija u udarnim informativnim emisijama ni rečju nije pomenula ovogodišnju NIN-ovu nagradu, niti njenog dobitnika. Prema nesumnjivim Milanovićevim estetskim i ostalim kriterijumima, to nije bila ni kulturna vest godine, ni meseca, ni dana! Druge misli muče Milanovića: sačuvati jedinstvo! Naša vlast je jedinstvena, naročito se ističe jedinstvo s narodom, ali sve bi to trebalo da bude dublje, kako bismo se, spremni, konačno obračunali sa olbrajtovcima!
       Izraz olbrajtovac novo je dostignuće jezičkog genija našeg naroda...
       Milanovićeva kamera stiže svuda, od Žitorađe (sa Ivicom Dačićem), do obdaništa (sa Bubom Morinom). Milanovićeva kamera kaže: ko nije s nama, taj je s NATO agresorom!
       Svesno je Milanović ušao u vizuelnu bitku za obnovu i razvoj.
       Dragoljub Milanović se kalio na Osmoj sednici i posle nje. Radio je u "Ekspresu" i rentirao svoj autorski potpis višim instancama. U jednom komentaru pravilno je diskutovao, što mu je otvorilo put, i njemu i njegovoj ženi, ka zvezdanim visinama. I danas, po novom srpskom običaju, radi sa ženom; Srbija postaje zemlja profesionalnih bračnih drugova...
       Primera radi, evo kako diskutuje Milanović (diskusija je preuzeta sa Konferencije balkanskih zemalja o ulozi medija): "Kako je nerealno očekivati da će se u dogledno vreme interes za preraspodelu strateških i interesnih sfera u ovom delu sveta svesti na pomoć međunarodne zajednice koja ne podrazumeva i diktat velikih sila, naročito pri rešavanju spornih pitanja, ne treba očekivati da će oni čiji je interes destabilizacija Balkana učiniti bilo šta što bi sudbinu ovog regiona vezalo za prave interese balkanskih naroda u okviru evropske integracije. Saradnja između balkanskih zemalja je neophodna i predstavlja prirodni proces. U tom smislu trebalo bi razmišljati i o stvaranju neke vrste ekonomske unije balkanskih zemalja kao etape koja bi vodila čvršćoj političkoj integraciji."
       Kratko, jasno, sadržajno.
      
       Kasnije, posle bombardovanja zgrade RTS, Milanović je primetio da "sadističke NATO ubice u krstaškom ratu za svoju navodnu demokratiju i dominaciju u svetu ne prezaju ni od atentata na predsednika suverene države i njegovu porodicu".
       Za sve to, za misli i delovanje, Upravni odbor Zajednice radio-stanica Srbije dodelio je generalnom direktoru RTS Dragoljubu Milanoviću Zlatnu zahvalnicu. Milanović je, kaže se u obrazloženju Zlatne zahvalnice, u uslovima agresije NATO-a na našu zemlju patriotskim i profesionalnim doprinosom učestvovao u neprekidnom i uspešnom radu ove zajednice.
       O razvojnom putu Dragoljuba Milanovića svojevremeno sam zapisao: neko napiše komentar kako treba, a on potpiše gde treba. Dodao sam: poznavaoci Milanovićevog lika kažu da na usponu ka vlasti nije bio zlobiv, niti zlopamtilo. Nije imao tu moć. I, začudo, nije spopadao novinarke, što je legitimno pravo rukovodećih ljudi u sredstvima informisanja, naročito onih s političkim ambicijama.
       Ostajem pri tome.
       Milanovića krasi vizuelna skromnost; iako na raspolaganju ima celokupnu državnu televiziju, na toj istoj televiziji više se slika Hadži Dragan Antić iz "Politike"! Voli ga ekran...
       To bi bila okvirna skica za portret Dragoljuba Milanovića, glavnog nosioca elektronske javne reči u nas, vrsnog profesionalca i direktora.
       Po Frojdu, čovek je biološki kratkotrajan dodatak protoplazmi...