Amerikanci možda jesu podeljeni oko pitanja treba li vratiti malog Elijana Kubi, ali Kastro nema nedoumica

      Čuvenu promenadu Malekon u samom centru Havane, na kojoj poneki turista, privučen melodijama Buena vista social club, setno mašta o slavnim prošlim vremenima zagledan u oronule zgrade, nekad velelepna zdanja iz kojih se pre četrdeset godina iselila kubanska elita, bežeći pred Kastrom, ispunilo je prošlog petka na hiljade demonstranata. Povod je slučaj koji je već dva meseca u udarnim vestima kubanske televizije, ali i u svim američkim medijima. Glavni akter međunarodne afere u koju su uključene ove dve susedne zemlje, koje su diplomatske odnose prekinule još 61. godine, jeste šestogodišnji Elijan Gonzales, koga je 25. novembra pronašla obalska straža blizu obale južne Floride, kako pluta pripijen za gumu, jedini ostatak splava na koji se ukrcao na Kubi sa majkom, očuhom i još desetak ljudi. Pokušaj Elijanove majke da se dokopa Floride i pronađe sestru koja tamo živi završio se tragično i mali Elijan je jedini koji je izbegao smrt u vodama Atlantskog okeana.
      
       Tetka s vučijom glavom
       Od tog trenutka njegova sudbina postaje predmet kampanje kubanskih vlasti, na čelu sa Kastrom, da se Elijan vrati na Kubu. U nama ova kampanja budi sećanje na našu antiimperijalističku istoriju, ali i na skorašnju istrajnost u odupiranju.
       Na kubanskoj televiziji koju (treba li to reći) u potpunosti kontroliše država, tj. Kastro, svaki dnevnik počinje dvadesetominutnim izveštajem o tome kako su toga dana protekle demonstracije za oslobađanje Elijana; vojnici, radnici, seljaci, školarci sa pionirskim maramama nose majice i transparente sa Elijanovim likom, a govornici se smenjuju na improvizovanim binama. Pre izveštaja emituje se fotografija nove Elijanove porodice, tj. porodice njegove tetke u Majamiju, na kojoj je primitivnom kompjuterskom animacijom tetkina glava zamenjena vučijom. U centru kampanje je Elijanov otac Huan Migel Gonzales, koji tvrdi da je Elijanova majka, sa kojom nije živeo u vreme kada je odlučila da ilegalno napusti Kubu ( a stanovnici ostrva koji ne učestvuju u demonstracijama šapuću da ni sina nije baš često posećivao), kidnapovala njihovog sina, i zahteva da mu se Elijan smesta vrati.
       Demonstracije na ulicama Havane eskalirale su proteklih dana nakon što su američka služba za emigraciju i naturalizaciju i državni tužilac Dženet Reno odložili da donesu odluku hoće li da pošalju dečaka nazad. U pokušaju da doskoče Kastru, Amerikanci su od kubanske vlade tražili da dopusti Elijanovom ocu da dođe u Majami po sina, što su ovi, međutim, odbili (verovatno neopravdano strahujući da bi otac kojim slučajem mogao da se predomisli kročivši na tlo Amerike i odustane od svojih patriotskih i drugih pobuda). Na ulice Havane izašle su i majke i bake u odbranu porodičnih vrednosti u maršu koji su nazvale "marš majki-boraca".
      
       Podeljena Amerika
       Na kontinentalnoj obali, koja svojim najjužnijim pipkom skoro prodire u ovo nemirno ostrvo (dele ih nekih 90 milja i još dve-tri godine prema nekim procenama, koje, kao što nas skorašnja istorija uči, treba uzeti s rezervom) priča je začinjena američkim smislom za melodramu i večitom žudnjom za senzacionalizmom. I ovde su uključeni najviši američki zvaničnici, sve do predsednika i njegove žene. Amerikanci su sa svih strana bombardovani pitanjem da li vratiti ili prigrliti Elijana. Anketa koju je sproveo NBC Nenjs-Njall street journal pokazala je da je mišljenje podeljeno: 48 posto ispitanih smatra da američka vlada treba da vrati dečaka na Kubu, dok se 37 posto izjasnilo da bi trebalo da ostane u Americi. Do sličnog odnosa došlo se i u odgovorima na pitanje da li Vašington treba da normalizuje odnose sa Kubom: 46 posto je odgovorilo da treba, a 44 posto je protiv.
       Ako su Amerikanci podeljeni, Kastro nema nedoumica u Elijanovom slučaju. U ekskluzivnom razgovoru sa američkom novinarkom sa NBC-ja, prvom intervjuu koji je dao jednoj američkoj televiziji posle tri godine, Kastro je rekao da je zabrinut što se rešenje slučaja odlaže, iako veruje da predsednik Klinton želi da vrati dečaka njegovom ocu. "Zašto odlažu njegov povratak? Da bi uspeli da promene njegov mentalitet? Da unište njegov identitet Kubanca"- zapitao se Kastro, a televizija prenela - "Šta će ostati od njegove psihe i kako će se ponovo privići na Kubu?", dodao je, odbacujući optužbe da vrši pritisak na dečakovog oca, iako je američkoj novinarki poverio da ga lično savetuje u svakoj etapi njegove borbe da povrati sina.
      
       Majami protiv SAD
       Prvobitnu odluku koju je u Majamiju donela sudija Roza Rodrigez da dečak ostane u porodici svojih rođaka, koji su odmah pokrenuli postupak za dobijanje starateljskog prava, osporila je državni tužilac Reno, tvrdeći da je sudija Rodrigez prekoračila ovlašćenja, jer je slučaj u nadležnosti federalnog suda. Roza, za koju se u međuvremenu ustanovilo da je imala neke odnose finansijske prirode sa zastupnikom porodice Gonzales u Majamiju u vreme njene izborne kampanje, uzvratila je da neće odustati od slučaja i da Elijan ostaje sa rođacima njegove majke do marta, kada je zakazala suđenje. Ovu odluku će, po svemu sudeći, ipak morati da brani na federalnom sudu.
       Kubanski iseljenici u Majamiju takođe protestuju. Ulice Male Havane od prošlog utorka, kada je obelodanjena odluka da se dečak vrati na Kubu, nekoliko puta bile su zakrčene demonstrantima, koji su probili policijske barikade i preplavili centar Majamija. U subotu se tradicionalna parada, kojom se u latinskim zemljama obeležava kraj Božića, pretvorila u politički reli. Kubanski emigranti tvrde da je Kastro u centru ove afere i da vrši pritisak na Elijanovog oca i zajedno sa novom Elijanovom porodicom poručuju da neće dozvoliti da dečaka vrate Kastru.
       U ekskluzivnom intervjuu američkoj mreži ABCNEWS očajni otac Huan nazvao je antikastro demonstrante "mafijom iz Majamija" i razgnevljeno izjavio da ga spopada želja da ode u Majami i pobije sve koji manipulišu njegovim sinom, počev od političara. Pozdravio je odluku federalnih vlasti da mu vrate sina i poručio im da se ne obaziru na "mafiju".
       U ovu borbu raznih interesa i strasti uključila se i Hilari Klinton, koja se nada da će od prve dame postati prva predsednica Amerike na predsedničkim izborima 2000. Ona je izjavila da treba brzo ali oprezno proceniti šta je u Elijanovom interesu, uzimajući u obzir navodnu dečakovu blisku vezu sa ocem!
      
       Nepoželjni "crvi"
       Status Kubanaca koji su od početka Kastrove vladavine u ogromnom broju uspevali da se domognu obala obećane zemlje, nije se menjao sve do 1995. U prve dve godine od zavođenja diktature, dok su granice još bile otvorene, pobeglo je oko 200 000 Kubanaca. Ti prvi emigranti bili su najbogatiji i najsposobniji stanovnici ostrva, koje je do tada bilo pod američkim protektoratom, tako da je Kuba ostala bez elite. Kasniji emigranti, uglavnom najsiromašniji stanovnici Kube, napuštali su zemlju u brodovima, čamcima i ručno sklepanim splavovima, ili plivajući do američke baze Gvantanamo na jugoistoku Kube. Od 1959. više od milion gusanosa, ili crva, kako ih Kastro zove, emigriralo je u Ameriku. Oni koji se na tom putu nisu udavili, umrli od žeđi, ili našli smrt u čeljustima ajkula, dospevši na američko tle automatski su dobijali azil.
       Predsednik Klinton je 1995. godine odlučio da prekine ovu tradiciju i doneo zakon kojim bi se sprečio novi priliv kubanskih izbeglica. Od tada oni imaju status ekonomskih emigranata, a ne političkih izbeglica i američke vlasti ih vraćaju natrag (u proseku jednog dnevno). Kubanski emigranti koji su dobili politički azil uglavnom su ostali da žive u Americi, u Nju Džersiju, Tampi, a pre svega u Majamiju, gde dominiraju u ekonomskoj, političkoj i kulturnoj sferi. Mala Havana je kubansko jezgro Majamija, gde se u restoranima služe kubanski specijaliteti, a u prodavnicama se mogu kupiti figurice iz afro-kubanskih religijskih obreda. Stanovnici Male Havane uglavnom su članovi raznih antikastro grupa, među kojima ima i paravojnih organizacija, kao što su Alfa 66 ili Brothers to the Rescue, koji su i glavni organizatori prošlonedeljnih demonstracija za Elijanov ostanak u Americi. S druge strane, američke vlasti su, izgleda, odlučne da sprovedu odluku o njegovom vraćanju na Kubu, a jedan bivši američki diplomata u Havani izjavio je da bi to moglo da poboljša odnose SAD i Kube.
       Odnos američke administracije prema Kubi svojevremeno je duhovito formulisao jedan drugi američki diplomata u Havani Vejn Smit: "Kuba ima isti efekat na američku administraciju kakav je pun Mesec imao na vukodlake; oni jednostavno izgube smisao za racionalno na svaki pomen Kastra i Kube". Zato će biti interesantno videti šta će u ovom slučaju prevagnuti - interes ili strasti.
      
       ANA OTAŠEVIĆ