Fuzijom Amerika onlajna i Tajm Vornera SAD učvršćuju stubove svoje kulturne hegemonije

      Dah prvo staje od brojki: najveća poslovna integracija u istoriji, spajanje dve firme čiji ukupan kapital (350 milijardi dolara), nadmašuje bruto nacionalne proizvode čak i razvijenijih ekonomija. Potom u oči skaču posledice, od kojih je najuočljivije redefinisanje medija i masovnih komunikacija; a još dugo će trajati rasprava o ukupnim dometima ovog "venčanja dede i tinejdžera", lidera "starog sveta" Tajm Vornera, čiji počeci sežu u 1922, kada je osnovan prvi američki njusmagazin ("Tajm") i perjanice novog, Amerika onlajna (AOL), koja jedva da ima 15 godina.
       Ono oko čega se, u drugoj nedelji od objavljivanja ove megafuzije (mada je, tehnički, AOL kupio 51 odsto akcija Tajm Vornera), pomalja konsenzus jeste procena kako taj dil predstavlja kraj početka Internet ere i prvi veliki dokaz da će novo stoleće biti vek Interneta. I dok berzanski i finansijski gurui i dalje gledaju u tabele s brojkama, nastojeći da proniknu u berzanski i profitni saldo, socijalni kritičari već podižu uzbunu zbog nove pretnje slobodi medija i demokratiji čiji su oni potporni stubovi.
      
       Veliki skok
       U svakom slučaju, stvoren je novi medijski džin, koji je objedinio oba aspekta danas neophodna da bi se na globalnoj skali opstalo i prosperiralo u sferi u kojoj su sadržaj i tehnologija za njegovo prenošenje sve isprepletaniji. Tajm Vorner je i dosad imao svoju kašiku u svakoj medijskoj čorbi: magazini (pored "Tajma" još i "Pipl" i "Sports ilustrejtid"), zatim knjige, muzička produkcija, filmovi (5 700 naslova Vorner Bradersa), televizija (Si-En-En) i štošta još. A AOL je pak najveći svetski Internet "provajder", sa 22 miliona pretplatnika, preko čijih vrata na globalnu kompjutersku mrežu izlazi danas gotovo svaki drugi Amerikanac.
       Reč je, dakle, o spajanju dva različita sveta (i dve poslovne kulture) da bi se stvorilo nešto treće, primerenije vremenu za koje se veruje da dolazi. To je dosad prva velika integracija tehnologije i sadržaja, sa potencijalom da definiše novi masovni medij i time postavi model koji će podražavati i drugi. Po londonskom "Ekonomistu", to je onaj "veliki skok" koji ima potencijal da poslovno okruženje promeni tako fundamentalno da više ništa neće biti isto.
       Sa stanovišta biznisa, ovo je donelo prvu potvrdu da bi Internet kapital mogao da bude realan, a u svakom slučaju je prvi veliki primer da se "magičnim novcem" kupuje nešto opipljivo. Naime, AOL je 51 odsto Tajm Vornera kupio "papirnim blagom", svojim akcijama čija je vrednost na berzi trenutno oko 50 puta veća od njegovih godišnjih prihoda. Tako se zapravo i moglo dogoditi da David proguta Golijata: Tajm Vorner ima oko 70 hiljada zaposlenih, dok AOL samo 12 000, promet kupljenog je čak pet puta veći od prometa kupca. Tajm Vornerovi proizvodi su opipljivi i materijalni, mahom sadžaji iz pre Internet ere. Amerika onlajn je pak jedan od lidera digitalnog carstva koje se sastoji od nematerijalnih bitova i bajtova: sve što poseduje stvoreno je veštim marketingom koji je Amerikance ubedio da preko njega najjednostavnije mogu da savladaju složenu tehnologiju kompjuterskih komunikacija, čija je ekspanzija u nesumnjivom zaletu.
       Šta bi novo trebalo da donese taj novi medij nastao spajanjem ove dve kompanije?
       Dil je prećutno priznanje da Internet kompanije ne mogu dalje bez "sadržaja" kojima bi ispunili svoje komunikacione kanale, kao i da nisu u stanju da ga same stvore (o čemu rečito svedoči odustajanje Majkrosofta da postane medijski proizvođač). S druge strane, novi je dokaz da stare medijske kompanije ne mogu bez Interneta koji masovnim komunikacijama daje novu dimenziju, onu koja podrazumeva "povratnu vezu" i mogućnost da se ponuda prilagođava interesu svakog pojedinačnog korisnika.
       To bi u stvari, trebalo da bude nova faza Interneta, koja podrazumeva postepeno napuštanje njegovog postojećeg koloseka sporih i često nepouzdanih telefonskih linija) i korišćenje "širokih kanala" koje obezbeđuju optička vlakna i druge kablovske tehnologije. U Americi, u toj oblasti dosad je najviše iskoračio upravo Tajm Vorner - i otuda podudarnost interesa, pa donekle i spajanje na prvi pogled nespojivog, što je slikovito ilustrovano upravo u "Ekonomistu": velikom i sporom naftnom tankeru Tajm Vornera pridodat je motor sa superbrzog glisera AOL-a.
      
       Pretnja slobodi i demokratiji
       To je povod i za kritičke analize o nekim drugim potencijalima te moći, pri čemu je karakteristično reagovanje Međunarodne federacije novinara (IFJ) koja je ovu fuziju okarakterisala kao "pretnju demokratiji i slobodi izražavanja". "Mi sada vidimo dominaciju nekoliko kompanija koje kontrolišu informacije i kanale za njihovu distribuciju", kaže se u saopštenju Federacije, koja poziva da se preduzme akcija za obezbeđivanje novinarske nezavisnosti, jer će u protivnom doći do suočavanja sa "opasnom pretnjom medijskoj raznolikosti".
       Drugi ovim povodom s izvesnom brigom gledaju i na budućnost Interneta, donedavno hvaljenog upravo zbog njegove demokratičnosti, činjenice da nema centralnu vlast i da ga "niko ne poseduje". U jednoj zanimljivoj analizi tekstova o Internetu u američkoj štampi tokom poslednjih pet godina, sajt američke liberalne inteligencije "Z-net", konstatuje da je u toku rapidno preuzimanje Mreže od strane komercijalnih interesa vođenih tržišnim uverenjem da Internet ima enorman potencijal u prodaji robe, oglašavanju i poslovnim transakcijama.
       I ovde je pomenuto da je u 75-godišnjoj istoriji američkih elektronskih medija osvedočeni trend evolucije u kojoj komercijalizacija stalno kruni ono što bi se moglo nazvati "sferom javnosti": analitičke vesti i dokumentarni materijal uzmiču pred zabavnim sadržajima, čak i vesti postaju zabava.
       S tim u vezi, moguća su i dva odgovora na pitanje da li Mreža preuzima svet, ili svet preuzima Mrežu. Svaki, naravno, zavisi od ugla iz kojeg se gleda. Internet u svakom slučaju izlazi iz faze svoje infantilnosti, medija za komuniciranje naučnika (kako je i začet), igračke za hakere i zabave za tinejdžere (mada će to i dalje biti). Amerika, u kojoj je nastao, i čije resurse uglavnom ona drži (75 odsto sadržaja je "mejd in Ju-Es-Ej"), još jednom je velikim korakom isprednjačila od Evrope i ostatka sveta učvršćujući ionako monumentalne stubove svoje kulturne hegemonije.
      
       MILAN MIŠIĆ