Odluka o dobitniku najvrednijeg priznanja za roman doneta je većinom glasova (3:2)

      Na zaključnom sastanku, članovi Žirija (Aleksandar Ilić, predsednik, Svetozar Koljević, Đorđije Vuković, Boško Ivkov i Teofil Pančić) ovako su, u uprošćenoj novinskoj interpretaciji, videli pisce i dela iz užeg izbora za NIN-ovu nagradu.
       Aleksandar Ilić: U minuloj književnoj sezoni nije se pojavilo remek-delo; međutim, ima odličnih knjiga, najpre ovih osam u užem izboru i još Savićević ("Georgike: srpski plug") i Josić-Višnjić ("Pristup u počinak").
       O Milovanu Danojliću ("Balada o siromaštvu"): dok jedni pišu o onostranom, Danojlićev tekst je evokacija svakog detalja ljudske egzistencije. To, opet, nije njegova najbolja knjiga.
       Vojislav Despotov ("Drvodelja iz Nabisala") razvija specifičnu grotesku, ali sam roman nije potpuno razvijen. Roman Zorana Ćirića ("Prisluškivanje") odgovara mladoj generaciji, ima nešto od Bukovskog, američka škola i izraz; knjiga pozitivne pornografije, cinična... Gombrovičevski ton, groteska, ali roman u celini ima slabosti.
       "Sančova verzija" Ratomira Damjanovića razrađuje staru ideju o odnosu idealnog i realnog, u modernom kontekstu. Roman Nikole Miloševića "Nit miholjskog leta" odražava nostalgiju za apsolutnim, traga za onostranim - ima li života posle smrti. Velika veština fabulacije. Knjiga Milorada Pavića "Kutija za pisanje" blistavo je napisana, priča o ovdašnjoj sudbini i ovom ratu, sa borhesovskom fantastikom, no značenjski je oskudna.
       Đorđije Vuković: Pavić - stilsko savršenstvo, nema opštih mesta; konačno, to je prvi srpski roman o mirisima. Milošević - roman filozofske provenijencije, narativno uobličava određene filozofske probleme. Danojlić - posmatrač stvarnog sveta, izuzetan stilist.
       Teofil Pančić je posebno istakao karakteristike romana "Prisluškivanje" Zorana Ćirića: Kontrateža Momi Kaporu. Ćirić ima neideologizovan pristup ratu. Tu je egzistencijalni strah, strah od učešća u nečemu što junaci ne doživljavaju kao svoje. Nije to knjiga visokog stila; međutim, pisac piše onako kako njegovi junaci jedino i mogu da govore.
       Boško Ivkov je rekao da je Pavićeva "Kutija za pisanje" roman utrnulog moralnog nerva, samo igra; artistična i narcistična knjiga, kula od slonovače... Izuzetan je roman "Nit miholjskog leta" Nikole Miloševića zato što promišlja suštinu ljudskog bića, zato što je filozofski roman-esej, roman teze i tendencije, kakvi su kod nas retki. Zamerka: ponegde se operiše stereotipima (jahanje popa, transparentni antikomunizam)...
       Zatim se glasalo.
       Aleksandar Ilić: 1. Momo Kapor ("Lep dan za umiranje"), 2. Maksimilijan Erenrajh Ostojić ("Karakteristika"), 3. Milorad Pavić ("Kutija za pisanje").
       Svetozar Koljević: 1. Erenrajh Ostojić, 2. Kapor, 3. Danojlić ("Balada o siromaštvu").
       Đorđije Vuković: 1. Kapor, 2. Erenrajh Ostojić, 3. Danojlić.
       Boško Ivkov: 1. Erenrajh Ostojić, 2. Danojlić, 3. Milošević.
       Teofil Pančić: 1. Erenrajh Ostojić, 2. Ćirić, 3. Despotov.
       Kad se sve sabralo, uz temeljna obrazloženja, u konkurenciji za NIN-ovu nagradu ostali su romani "Karakteristika" Maksimilijana Erenrajha Ostojića i "Lep dan za umiranje" Mome Kapora.
       U daljoj raspravi Aleksandar Ilić se zalagao za Kapora, ali je i za Erenrajhov roman rekao da je izvanredan, sa odlično oblikovanim autoironičnim glavnim junakom, da je to što govori antropološki tačno, da pisac ume da pripoveda...
       Đorđije Vuković: Kapor - roman svođenja računa, drži se na odstojanju od ratne i antiratne propagande. U romanu se vidi piščeva veština, roman je dobro vođen, što je rezultat novelističkog iskustva. Čita se sa zanimanjem.
       Kod Erenrajha je dobro sklopljena priča, njegova kompozicija u izvesnoj meri je andrićevska, roman je posvećen problemu krivice; vidi se književna kultura.
       Boško Ivkov je, međutim, naglasio da je "Lep dan za umiranje" Mome Kapora "jako opasna knjiga, upravo zbog nesumnjivog majstorstva". Pisac ne želi da stvarno otvori nijedan problem. Ivkov još primećuje "preterivanje u šminkanju stvarnosti", kaže da je to "primer ružičaste literature", i zaključuje da je to "pitanje etike i pitanje estetike".
       "Karakteristika" Erenrajha Ostojića, s druge strane, psihološki je nijansiran roman preispitivanja savesti i moralne hrabrosti.
       Posle iscrpne rasprave, pristupilo se glasanju i Erenrajh Ostojić bio je ispred Kapora sa 3(Koljević, Ivkov, Pančić):2(Ilić, Vuković).
       Poslednji sastanak Žirija, do odluke, trajao je tri sata i 15 minuta.
       Ostalo piše u završ.
      
       M. GLIŠIĆ
      
      

      
      

NIN-ov ŽIRI ZA IZBOR ROMANA GODINE        - Završno saopštenje -        Žiri u sastavu: Aleksandar Ilić, predsednik, Đorđije Vuković, Boško Ivkov, Svetozar Koljević i Teofil Pančić na svojoj završnoj sednici, 17. januara 2000. ODLUČIO JE da se NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 1999. godini dodeli MAKSIMILIJANU ERENRAJHU OSTOJIĆU za roman KARAKTERISTIKA, u izdanju "Rada" iz Beograda. Žiri je odluku doneo većinom glasova.        Roman Maksimilijana Erenrajha Ostojića KARAKTERISTIKA na sveden, zgusnut, nesentimentalan a potresan način kazuje množinu tragičnih ljudskih sudbina u Beogradu pod nemačkom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata. Dubinski psihološki i moralno sondiran, neposredan i precizan u iskazu, autobiografski intoniran, KARAKTERISTIKA je roman savesti. Narator bespoštedno razmatra problem vlastite moralne krivice i odgovornosti u ratnom vremenu, i pleni hrabrošću samopreispitivanja.        Roman KARAKTERISTIKA prožet je mudrošću govora o sudbinama ljudi u najtežim vremenima.        Beograd,        17. januar 2000.