U mom "Novom rečniku novih reči" iz 1991. godine reč karakteristika sam ovako objasnio: "Pismeni opis političkih osobina jedne ličnosti, uz često navođenje ostalih karakternih osobina relevantnih za politički profil. Uobičajeni sistem karakterisanja ličnosti posle Drugog svetskog rata u političkom, a pre svega partijskom i skojevskom životu (1945-1950). Karakteristike su bile potrebne i za zapošljavanje po ustanovama i preduzećima. Pojava smatrana oblikom diktature proletarijata."
       Roman, najnovijeg dobitnik NIN-ove nagrade nosi upravo taj naziv "Karakteristika". Pisac Maksimilijan Erenrajh Ostojić počinje svoj ispovedni Ich-roman od šoka koji je doživeo posle oslobođenja kada mu je do ruku dospela tajna karakteristika o sopstvenoj ličnosti. Ona je bila potrebna da bi ostao kao magacioner u Vajfertovoj pivari u Beogradu gde je radio i za vreme nemačke okupacije.
       Mladi Maks je taj susret sa tajnim opisom svoje ličnosti doživeo sudbinski kao da su ga ovoga puta "umesto sa neba posmatrale oči iz ljudskog pakla". I meni je nekako u to vreme dospela slična odvratna karakteristika o meni iz gimnazijskih dana, ali nisam joj davao takvo fatalno značenje.
       Erenrajh Ostojić tim povodom razmišlja i dolazi do dubljih saznanja: "Svi tvoji gresi nerazdvojni su od tebe, trajniji čak i od tvojih ogolelih kostiju i tvog pepela. Oni su tvoja jedina verodostojna karakteristika, sama tvoja sudbina." To osećanje odgovornosti su "niti koje nas umesto za ništavilo, vezuju za biće".
       Ovi redovi iz prvog poglavlja su početni impuls da Maks Erenrajh Ostojić napiše roman-kolaž o svojoj sudbini i sudbini ličnosti koje je sretao u okupacijskim danima na radnom mestu u pivari. Život mu je visio o koncu, polujevrejinu, ali je spadao među one koji su na kraju izvukli živu glavu. Svako poglavlje romana posvećeno je jednoj ličnosti, pre svega ženama.
       Reč karakteristika potiče od grčke reči karakter, koja je značila graver i crtu čovekove ličnosti. Potiče od glagola zabeležiti, urezati.
       Prezime Erenrajh nosi po ocu Josifu, bečkom Jevrejinu, i znači "bogat častima" (Ehren - čast, reich - bogat). Ime Maksimilijan (maximus - najveći) dao mu je očigledno otac, jer je ime bilo popularno u Austriji i Bavarskoj, po caru Maksimilijanu Prvom iz 16. veka, koje se u 19. veku počelo upotrebljavati skraćeno kao Maks. Ostojić je prezime njegove majke Ljubice iz Mostara.