Neka opozicija obeća: kad dođe na vlast, niko neće biti progonjen zato što je grešio tako što je prethodnu vlast podržavao

      Srbija je pod dvostrukim pritiskom gubitnika. Prvi pritisak dolazi od vlasti. Drugi pritisak od Zapada. Vlast, u paničnom strahu od suočavanja sa katastrofalnim posledicama svoje 12 godina duge vladavine, misli da samo dalje držanje vlasti vlastodršce može spasiti od odgovornosti za sva zlodela. Zapad ima problem da se suoči sa sopstvenom odgovornošću za izuzetno glupu politiku koju je vodio poslednjih 12 godina na Balkanu, pri čemu je bombardovanje Jugoslavije bilo vrhunac te gluposti. Protagonisti te politike plaše se samooslobođenja Srbije jer bi se tek onda u punom svetlu pokazalo koliko je politika kažnjavanja celog naroda za zlodela njegovog bezumnog rukovodstva bila pogrešna i u svakom pogledu kontraproduktivna. Tako obe ove grupe gubitnika, u stvari daju podršku jedna drugoj u sprovođenju iste politike - sprečiti promene, sprečiti samooslobođenje.
      
       Čini mi se da je izlaz iz ove dvostruke stupice u nuđenju i sprovođenju pomirenja. Obećajmo pomirenje. I učinimo to. Pomirimo četnike i partizane, monarhiste i republikance, socijaliste i kapitaliste. Neka opozicija obeća: kad dođe na vlast, niko neće biti progonjen zato što je grešio tako što je prethodnu vlast podržavao.
      
       Treba im reći: idite, prosto vam bilo, samo idite. Istina, kao što je govorom mržnje inicirala i dobila građanski rat sa Hrvatima i Muslimanima, sadašnja srpska vlast inicira građanski rat u Srbiji. Zaista je nedopustivo što, sada već više od 70 odsto, narod koji je za opoziciju naziva špijunima, fašistima i izdajnicima. Ali, opozicija će napraviti veliku grešku ako na govor mržnje uzvrati govorom mržnje.
      
       Treba da se pomirimo i sa našim susedima, pre svega sa Albancima a potom i sa Hrvatima i Muslimanima i ostalima. Neko će reći: nismo mi prvi počinjali, zašto bismo mi nudili pomirenje. Ponudimo pomirenje jer nam je to u interesu a ne zato što smo u pravu. Ako kod njih bude razuma, a treba verovati da ga ima, prihvatiće ponuđeno pomirenje jer je ono i njima u interesu. Pozovimo sve da pitanje ko je u pravu i ko je više odgovoran razreši istorija.
      
       Najzad, ponudimo pomirenje i Evropi i Americi, i Istoku i Zapadu. Recimo Zapadu: ponašali ste se kao otac alkoholičar koji ne zna kako da smiri svoje neposlušno dete pa ga je prebio dok umalo nije skončalo od povreda. Nemojte se ponašati ni kao otac ni kao maćeha već kao ravnopravni brat i sestra. Još nas boli kako ste se glupo ponašali ali, evo, pomirili smo se iznutra, bolest i depresija su nas napustili. Jasno nam je da vam je sada teško da priznate kako vam je politika glupa i štetna, po viziju ujedinjene Evrope samoubilačka, ali očekujemo da se i vi očistite od besa i arogancije prema nama i da prihvatite ruku pomirenja koju vam nudimo. Prepustimo pitanje odgovornosti istoriji, počnimo sada i odmah da gradimo zajedničku bolju kuću.
      
       Tu je, naravno i Hag. Strah od Haga tera Miloševića i njegovu svitu da se ušanče i da veruju da samo držanjem vlasti po svaku cenu mogu da se spasu od Haga. Treba da iniciramo amnestiju i na međunarodnom planu. Može nam se desiti da nam oni sa Zapada, koji hoće da nas spreče u samooslobođenju i da nas oslobode po svaku cenu, pa i po cenu ogromnih ljudskih žrtava i destrukcije ekonomije, prebace: pa vi hoćete pomirenje sa ratnim zločincima. Treba im odgovoriti da smo ideju pomirenja naučili kao tekovinu Zapada. Reći će nam: ali žrtve zločina neće dobiti pravdu. To je, nažalost, tačno, ali da li treba da žrtvujemo ceo jedan narod, da imamo još desetine hiljada ubijenih i još milione unesrećenih ljudi, da bi žrtve zločina dobile pravdu. Cena takve pravde je nepodnošljivo visoka. Ni žrtve terora u Britaniji i u Izraelu neće dobiti pravdu.
      
       U pravu su oni koji kažu da je Milošević prošlost. Samo je pitanje kako verifikovati tu neumitnu činjenicu sa što manje žrtava po Srbiju. Srbiji treba liberalan ekonomski i politički sistem. Srbiji treba nezavisno sudstvo koje garantuje ne samo ljudska prava već i sve vrste ulaganja, i domaća i strana. Srbiji treba i Istok i Zapad. Srbiji treba stabilna valuta. Srbiji trebaju političari koji poštuju parlament i sudije koje se ne plaše političara. Srbija ima ljude koji znaju kako sve to postići. Kad spadnu okovi mafijaškog sistema koji je uvela sadašnja vlast, ovaj potencijal će odmah biti stavljen u pogon i brže dovesti do promena nego u ostalim zemljama. Srbija će se opet naći u zajednici prosvećenih naroda, gde joj je i mesto.
       (Autor je advokat iz Beograda)