NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

"Slobo horo"

Kada se 1992. pojavio naš prvi album, neke posebno osetljive radio i TV stanice nisu želele da emituju naše pesme jer su nas povezivali s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem

      "Neću, neću dijamante,
       žuto zlato, brilijante,
       ni safire, nit rubine,
       samo ona da ljubi me...".

      
       Slušaoci su oduševljeno poskakali sa svojih mesta i zaigrali mešavinu grčkih i srpskih igara. Još su probali i da pevaju. Ništa u ovome ne bi bilo tako čudno da su učesnici u ovom veselju negde na svadbi u Srbiji ili na ispraćaju u vojsku. Radnja se dešava u Finskoj, a njeni akteri, svi odreda, čisti su Finci koji su se okupili na zimskom koncertu grupe "Slobo horo" u Tampereu, jedne od najpoznatijih "etno-rok" grupa. Autora ovih redova na koncert je dovela čista dedukcija: ako se grupa zove "Slobo horo", onda to mora da ima veze sa onim što naši ljudi najčešće pomisle - da se na neki način odnosi na Slobu koji je nama najpoznatiji. Ispostavilo se da je ova pretpostavka delimično tačna.
       Grupa "Slobo horo" doista izvodi cigansku muziku s Balkana i iz Srbije, što je već za ove hladne, severne krajeve dovoljno iznenađenje. Na poslednjem albumu pod imenom "Esma" nalaze se pesme Muharema Serbezovskog, Halida Bešlića, Sinana Sakića. Tu su još makedonske, bugarske, turske i albanske pesme. Na prethodnom, "Mastika", koji je izdat 1992, bilo je više pesama iz južne Srbije. Vođa grupe i praktično njen osnivač je etnomuzikolog Jarko Niemi. On radi na Institutu za folklor Univerziteta u Tampereu i svojim putovanjima po Balkanu zainteresovao je i druge tako da sada grupa ima 10 članova.
      
       Junak
       "Grupa ja osnovana 1986. posle nekoliko mojih putovanja sa suprugom po Jugoslaviji. Najviše vremena proveli smo u Makedoniji i Srbiji. Ja sam posebno dosta vremena provodio u Skoplju. Dok je cela istočna Evropa u to vreme bila gotovo pod ključem, mene je fasciniralo srpsko kolo koje su ljudi igrali tako često u svakodnevnom životu. Zato sam počeo da se interesujem za muziku Balkana. To je jedinstvena mešavina muzike iz centralne i istočne Evrope i Orijenta. Bilo je nečeg jedinstvenog u "nema problema" atmosferi u Srbiji. Tada nikako nisam mogao da naslutim da će Balkan biti još jednom mesto ponovljene istorije, sukoba, žrtava i ponavljanja istorijskih fascinacija", kaže za NIN Jarko Niemi.
       Ime grupe je jedna od najčudnijih dvosmislenih koincidencija koja je grupu suočila s predrasudama i unapred skrojenim predstavama o Balkanu. Čovek iz naših krajeva bi pomislio da ja ime grupe neki odgovor na događaje i ličnosti iz skorijeg vremena, da je "Slobo" već poznati "Slobo", a da "horo" kao varijacija "horora" na Zapadu ide uz to ime. Za uši zapadnog slušaoca, to je bio povod za sasvim drugu percepciju. "Horo" se učinilo kao mogućna varijacija od "hero" (heroj) što je daleko od svakog prihvatljivog i rasprostranjenog mišljenja o "Slobi", tako da je grupa morala da objašnjava otkuda joj dolazi ime, ali ga nisu promenili iako su bili pod pritiskom bliskih događaja. "Kada se 1992. pojavio naš prvi album, neke posebno osetljive radio i TV stanice nisu želele da emituju naše pesme jer su nas povezivali s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem."
       Ime grupe prethodilo je svemu što se događalo u prethodnoj Jugoslaviji. Sredinom osamdesetih u Finskoj se prikazivala TV serija u kojoj se jedan od junaka iz istočne Evrope zvao Slobo. "Horo" je uzeto iz grčkog, tako da je originalna intencija bila da se pokaže kako izgledaju kolo i narodni ples omiljene ličnosti finskog TV auditorijuma. Kasnije su članovi grupe saznali da je "Slobo" povezano i sa "slobodom" pa su dodali da se njihovo ime može prevesti i kao "igra slobodnog čoveka".
      
       Popularnost
       "Muzika s Balkana me je privukla jer je ona strasna i puna energije. Pesme s našeg CD "Mastika" mešavina su raspoloženja - od osvetničke snage do bolnih ljubavnih tonova, iz sveta švercera 'marlboroa', snažne šljivovice i strasne igre", objašnjava Niemi. Ponekad je teško zamisliti otkuda da u jednom takvom društvu, kao što je finsko, ciganska muzika dobije popularno mesto. To su po svemu udaljene kulture, udaljene geografske tačke, različita podneblja. I fizički izgled je sasvim drugačiji. Teško da se može naći tako "beo" narod kao što su Finci.
       Filmovi Emira Kusturice i muzika Gorana Bregovića učinili su cigansku muziku Balkana prihvatljivijom i poznatijom za uho evropskog slušaoca. U "Slobo horu" najomiljenija Bregovićeva pesma je "Ederlezi". Grupa peva na originalnim jezicima a nikada nisu upoznali originalne izvođače pesama - Sinana Sakića, Halida Bešlića ili Muharema Serbezovskog. Znaju ih samo preko kaseta, ali je na CD "Esma" svaki od njih predstavljen kao "genijalan", "originalan", "veličanstven". Tu je i nepoznati Sulejman Ramadan Ramče. Grupa je nastupala u Makedoniji jedini put 1992, ali kasniji događaji su sprečili da ona postane poznata i na prostoru odakle crpe svoju muziku. U međuvremenu, često nastupaju na festivalima u Evropi i u svetu. "Voleli bismo da dođemo i u Beograd. Za to nemamo razumevanja jer su mediji od Beograda napravili đavolje mesto. I pored toga, verujem da ćemo ubrzo moći da sviramo u Beogradu", kaže Jarko Niemi.
      
       DRAGAN BISENIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu