NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Propast "Bonske republike"

Evropska politika Miterana i Kola raskrinkava se u Nemačkoj kao vreme prljavog novca

      Prvo je pomenuto koferče sa milion maraka koje je čovek od poverenja Hrišćansko-demokratske unije primio na parkingu jednog švajcarskog supermarketa kao donaciju za stranku i preneo ga u Nemačku - sve uz znanje i blagoslov tadašnjeg predsednika CDU i kancelara Helmuta Kola. Kol je to javno i priznao pre više od mesec dana u jednom televizijskom intervjuu. U međuvremenu, "tajni milion" je narastao na dva miliona, pa na nekoliko desetina miliona, pokazalo se da crnim fondovima nije baratala samo bonska centrala, odnosno prvi čovek stranke, nego i hesenska CDU, i to pod rukovodstvom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Manfreda Kantera. Novac je primao (ne prijavljujući ga) i novi, navodno "čist", predsednik CDU Volfgang Šojble, a ono što je izgledalo kao kriza jedne stranke preraslo je u skandal državnih razmera.
       Pri tome, nije reč samo o empirijski dokazanom gubljenju poverenja birača u stranke i o sumnjama u funkcionisanje demokratskih institucija (više komentatora osetilo je potrebu da napiše kako se o Nemačkoj neće valjda govoriti kao o "banana republici"), nego skandal poprima i evropske razmere. Sve su glasnije tvrdnje da je navodno francuski novac, uz blagoslov pokojnog predsednika Fransoa Miterana, zamršenim švajcarsko-lihtenštajnskim kanalima stizao na račun njegovog prijatelja Helmuta Kola. Sve u cilju "evropske politike" i jačanja evropskog jedinstva.
       Trenutno, u toku je sudska istraga u Nemačkoj i Švajcarskoj, novinarska u Francuskoj, a Lihtenštajn je prošle sedmice, na molbu ženevskog tužilaštva, zatvorio bankovne račune tri kompanije na koje se sumnja da su korišćene za pranje i transfer novca za CDU. Kneževina, čuvena po fantomskim firmama i milionima koji se "peru" ili koji se tu promeću kako bi im se izgubio trag, u zaista retkim slučajevima donosi takve odluke.
      
       Blek-aut
       U međuvremenu, Helmut Kol, koji izgleda jedini u tančine zna sve izvore i puteve novca, uporno tvrdi da postoje donatori koji su usrećili stranku sa dva miliona maraka, koji su "časni ljudi" i imaju svoje razloge što ne žele da im se znaju imena. On, Kol, dao im je "časnu reč" da imena neće odati i kao častan čovek održaće reč. I tako, birajući između "časne reči" i položaja počasnog predsednika CDU, Kol je odlučio da žrtvuje Predsedništvo.
       Problem je jedino u tome što je sve manje onih, čak i među Kolovim najvernijim sledbenicima, koji su spremni da poveruju da donatori uopšte postoje. Predsednik CDU u Hamburgu Ole fon Bojst tako je rekao da se "časna reč daje samo časnim ljudima, inače nije nikakva časna reč". A da su to časni ljudi, nastavlja Fon Bojst, već bi se sami javili i pomogli Kolu (i stranci) da se izvuku iz blata u kojem su do guše.
       I dok Kol na jednom skupu u Hamburgu tvrdi "donatori postoje", ti "donatori" i dalje uporno ćute, ali zato rastu sume čiji su izvori nepoznati - samo u Hesenu, CDU je raspolagala sa 30 miliona maraka. Novac je na razne (nelegalne) načine stigao iz inostranstva, pri čemu su usput "iščezla" četiri miliona. Kontrolori nisu u stanju da utvrde odakle je u kasu savezne CDU, između 1989. i 1992. godine, stiglo deset miliona maraka, a traga se za poreklom još dva miliona iz kasnijeg perioda.
       Oni koji slabo veruju u "časnu reč" i priče o donatorima, "časnim ljudima", pretpostavljaju da milioni potiču iz dva izvora. Jedan izvor predstavljaju stari javni i nešto manje javni računi preko kojih je CDU obezbeđivala novac i koji su zatvoreni osamdesetih godina posle "afere Flik" koja je tada potresla zemlju i koja je takođe bila u vezi sa nelegalnim finansiranjem CDU. Prema proceni tužilaštva u Bonu, između 1969. i 1980. preko Udruženja građana koje je, prema statutu, prikupljalo novac za "političko obrazovanje mladih", te zahvaljujući tome niti je plaćalo porez niti moralo da prijavi izvore donacija, prikupljeno je 203 miliona maraka - 182 miliona prenesena su na firme u Lihtenštajnu, koje su imale račune u jednoj švajcarskoj banci. Logično je, naravno, pitanje šta će novac za "političko obrazovanje mladih" (Nemaca) na švajcarskim računima lihtenštajnskih firmi, ali kad se imaju u vidu napred pomenuti milioni nerazjašnjenog porekla, možda to postaje malo jasnije. U svakom slučaju, onaj ko je posle "afere Flik" zatvarao račune znao je po svemu sudeći, kako da "parkira" bar deo novca na neki drugi lihtenštajnsko-švajcarski konto.
       Tada, Helmut Kol nije imao problema sa "časnom reči", ali se mučio sa činjenicama i sećanjem, te je u istrazi izjavio da ne zna čemu je služilo Udruženje građana. Oto Šili, danas socijaldemokratski ministar unutrašnjih poslova, a tada Zeleni, tužio je Kola zbog "davanja lažne izjave pod zakletvom". Samo zahvaljujući veštini advokata, Kol se izvukao, a tadašnji generalni sekretar CDU i kasniji kancelarov protivnik Hajnrih Gajsler dao je čuvenu izjavu o kancelarovom "privremenom gubitku sećanja" (blek-aut). Cela ova priča iz starih vremena ne ukazuje samo na jedan od mogućih izvora miliona o kojima se sada vodi istraga, nego i na činjenicu da CDU ni ranije nije zazirala od različitih puteva da obezbedi novac.
       Drugi izvor "mračnih miliona" mogla bi biti privatizacija finansijski i tehnološki propale istočnonemačke rafinerije "Lojna" koju je posle velikih natezanja kupila francuska kompanija "Elfakiten", ali uz silne državne subvencije i uz asistenciju ljudi od poverenja CDU i agenata neke od francuskih tajnih službi.
      
       Miteranova uloga
       U ovom slučaju nemački mediji pozivaju se na istraživanja francuskih kolega koji tvrde da je predsednik Fransoa Miteran po svaku cenu želeo da spreči poraz prijatelja na tadašnjim izborima. Miteran je navodno smatrao da bi porazom Helmuta Kola bila "ugrožena budućnost Evrope". Navodno, "Elfakiten" je preplatio "Lojnu", a u 85 miliona "korisnih izdataka" bilo je sadržano i tridesetak miliona na ime finansijske podrške predizbornoj kampanji "prijatelja Helmuta". Naravno, novac kompanija nije izvadila iz svog džepa, jer je dobila niz pogodnosti i celu mrežu benzinskih pumpi u istočnom delu Nemačke. Za sada, i zvaničnici CDU, i predstavnici francuskih vlasti demantuju priču o pomoći "nemačkom prijatelju", ali se istraga u vezi sa korupcijom prilikom kupoprodaje "Lojne" nastavlja.
       U oba slučaja sa nemačke strane pojavljuju se manje-više ista imena ljudi za koje, inače, javnost teško da je ikada čula, ali koji su očigledno za CDU i očuvanje vlasti bili izuzetno korisni, i to vrlo dobro umeli i da naplate. Ponovo se pojavljuje i niz lihtenštajnskih firmi zvučnih imena iza kojih ne stoji ništa osim bankovnog računa koji je služio da se zamete trag novcu koji su Helmut Kol & comp. vešto koristili u političkim poslovima.
       Kolova "časna reč" i milioni koji su stigli niotkuda izazvali su duboku krizu u CDU, prema nekim mišljenjima ugrozili su i sam opstanak stranke. Sve to ne može a da ne ostavi posledice po politički sistem Nemačke, jer CDU kao jedna od velikih "narodnih stranaka", čiji je cilj da parira levici, ali i pripazi da suviše birača ne ode previše udesno, predstavlja i jedan od stubova tog sistema. Istina, ove nedelje oglasio se kancelar Gerhard Šreder i rekao da je reč samo o krizi jedne stranke, da se ne može govoriti o krizi države ili nemačke demokratije i da demokratske institucije kao što su pravosuđe i oba doma parlamenta, funkcionišu te su netačne tvrdnje da je dovedeno u sumnju pola veka demokratije u Nemačkoj.
       Mora biti da postoje i takve strepnje čim Šreder oseća potrebu da kaže kako je sve u redu. Naime, na sve to za šta Šreder tvrdi da (još) nije u krizi bačena je duboka senka samom činjenicom da je bilo moguće da se jedna od najvećih stranaka i njen prvi čovek, koji je 16 godina bio predsednik vlade, bave takvim nepodopštinama, krše zakone i ustav zemlje i da čak i danas, kada je sve izašlo u javnost, bivši kancelar stavlja svoju "časnu reč" iznad zakona.
       Inače, u Hrišćansko demokratskoj uniji u toku je burna rasprava o krivcima i o tome šta bi trebalo preduzeti. Rascepu u stranci doprinosi i sam Kol koji je protekle sedmice, burno pozdravljen od 4 000 pristalica, izjavio da rukovodstvo preuveličava razmere skandala, da donatori postoje, da nikada nije primio mito, ali da mu nije bilo moguće ni da "bude svetac". Sa partijskog vrha (Šojble, generalni sekretar Angela Merkel, Gajsler) stizali su nagoveštaji da bi stranka mogla protiv bivšeg predsednika da pokrene građanski proces i traži nadoknadu štete, što je naišlo na žestok otpor dela rukovodstva. Članstvo je podeljeno - deo je krajnje razočaran, deo i dalje veruje Helmutu Kolu. Protiveći se pokretanju postupka protiv Kola, predsednik CDU Severne Rajne Vestfalije Jirgen Ritgers upozorio je da "CDU ne sme da se raspadne". Istovremeno, jedan od osvedočenih Kolovih prijatelja i dugogodišnji ministar rada Norbert Blim žali se da je "stranka zbog Kolovog ćutanja izložena najrazličitijim sumnjičenjima bez mogućnosti da se brani" i dodaje da je u stranci nestao osećaj zajedništva, "što je pogađa u srž".
       Prevagnulo je ipak mišljenje onih koji smatraju da ne treba biti preoštar prema čoveku koji je tako dugo bio simbol CDU, i na sednici Predsedništva stranke početkom sedmice odlučeno je da se ne traži nikakva odšteta od Helmuta Kola kako ne bi bilo ugroženo jedinstvo stranke. Istovremeno, biće pokrenuta široka akcija "glancanja ugleda" partije spolja, a kako bi se očuvalo jedinstvo u svim partijskim organizacijama otvoreno će se razgovarati o aferi.
      
       Sistem Kol
       Samo da ne bude kasno. Dvojica istaknutih političara CDU, bivši ministar privrede NDR Gerhard Pol i bivši savezni ministar saobraćaja Ginter Krauze, zatražili su da se osnuje posebna istočnonemačka CDU. U pismu Pol poziva partijske prijatelje da ne čekaju "propast CDU koja je pod dominacijom Rajnlanđana", nego da na regionalnom kongresu donesu odluku o "povratku u samostalnost" (pre ujedinjenja postojala je istočnonemačka CDU). Poslanik CDU iz Minstera Rupreht Polenc ima sasvim mračne vizije i kaže: "Ne može se isključiti mogućnost da na kraju krize više ne bude CDU."
       Što se glasa javnosti tiče, a mediji su nemilosrdni u razotkrivanju mahinacija i u upiranju prstom u krivce, upozorava se da nije problem toliko u onima koji daju donacije i koji imaju svoje (različite) interese, koliko u onima koji novac primaju (a ne prijavljuju, što bi po zakonu morali). Upozorava se i da političari svih stranaka normalnu konkurenciju između sebe odavno vide kao stanje rata. Kao ilustracija, citiraju se upravo reči Helmuta Kola o "suprotstavljenim vojskama" (stranačko-političarskim, valjda) pri čemu pobeda zavisi i od dobro napunjene "ratničke kase". Bivši kancelar se optužuje kao jedan od onih koji su stvarali tu vrstu duhovne smutnje kako bi posle pobede postigli - šta? "To je najgora karakteristika 'sistema Kol' - glavni krivac i njegovi sledbenici nisu tako žarko želeli vlast zato da bi modernizovali zemlju, nego zato što je, iznad svega, tako lepo biti na vlasti", napisao je komentator minhenskog lista "Ziddojče cajtung". On upozorava da su virusom "politike kao rata" zaražene sve stranke i da to već postaje opasno po politički sistem zemlje. Naime, s jedne strane, zahvaljujući uspešnoj kombinaciji državnog i privatnog novca nemačke stranke raspolažu sa najviše novca u (zapadnom) svetu a, s druge, veliko je pitanje da li su one u stanju u kome su danas i sa ljudima kojima raspolažu zaista dorasle da odgovore izazovima modernog "ubrzanog društva". Na kraju, komentator "Ziddojče cajtunga" ima i predlog: "O temi 'novac i politika' mora se razmišljati na nov način, a prvi cilj morao bi biti da se stranke stave na strogu dijetu. Ukoliko političari ne pokažu spremnost na tako nešto - a ovisnici su retko spremni na odricanja - onda bi im trebalo pomoći da shvate šta bi trebalo da učine."
      
       NENAD BRISKI


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu