Uprava Srpskog PEN centra odbacuje optužbe da je sa zakašnjenjem i neadekvatno uzela u zaštitu osuđenu albansku pesnikinju Floru Brovinu

      Od decembra prošle godine, pa sve do danas, zbog načina na koji je uzimao u zaštitu uhapšenu i osuđenu albansku pesnikinju i lekarku Floru Brovinu i sam Srpski PEN centar nalazi se na izvestan način na optuženičkoj klupi. Sumnjičenja za neadekvatno reagovanje nisu, istina, brojna ali su kontinuirana i uporna. Zamerke su takođe, sem u jednom slučaju, upućivane više implicitno nego javno. Sve su, međutim, nastojale da u delu javnosti stvore utisak kako se u slučaju Flore Brovine Srpski PEN ponaša uzdržanije nego što mu nalaže Povelja Međunarodnog PEN-a i da je u odnosu na neke druge svetske PEN centre manje učinio za ukidanje drakonske osude ove albanske spisateljice i humanitarne radnice.
       Pesnikinja Radmila Lazić, član Srpskog PEN-a i njegova predstavnica na suđenju Flori Brovini u Nišu, svojevremeno je oštro napala apel Uprave ovog PEN-a da se Brovina pusti na slobodu, a ovih dana javno izražava čuđenje i što je Srpski PEN nije primio u članstvo. Prozivka je usledila posle informacije da je Brovina već postala počasni član više svetskih PEN centara (francuskog, američkog, švedskog, austrijskog, kanadskog, poljskog, engleskog), koji u tome vide nastavak borbe za njenu dalju zaštitu i oslobađanje od izdržavanja zatvorske kazne od 12 godina.
       Zamoljena da za NIN ukratko iznese u čemu se ona i Srpski PEN razlikuju kada je u pitanju odbrana Flore Brovine, Radmila Lazić kaže da je to za nju stvar etike, principa i zaštite osnovnih ljudskih prava dok se PEN bavi nekakvim političkim procenama, uslovljavanjem i taktiziranjem. Pri tom, onda, odbrana ljudskih prava postaje, između ostalog, zavisna i od etničke pripadnosti. Zato je Srpskom PENU-u prigovorila i da pravi "politikantski balans" kada u istom apelu povodom suđenja Brovini podseća da je od Međunarodnog PEN-a više puta tražio da uzme u zaštitu i srpske pisce i intelektualce, knjige i svetinje koje stradaju na Kosovu. Razlikuje se od apela PEN-a i protest desetorice pisaca (Jovice Aćina, Vase Pavkovića, Svetislava Basare, Radoslava Petkovića, Ljiljane Šop i dr.), dodaje Lazićeva, da bi zaključila kako se, kad se sve uzme u obzir, ipak ne može reći da u Srbiji nije bilo reakcija na osudu Flore Brovine, ali da ih je najmanje bilo od onih od kojih su se očekivale (opozicione stranke, SANU, UKS...). U raspravu oko apela Srpskog PEN-a više se, kaže, ne bi upuštala.
       U Upravi Srpskog PEN-a ovakve optužbe ne izazivaju neko preterano uzbuđenje. Neki su čak skloni da ih protumače kao korišćenje ovog slučaja za individualne promocije. Predsednik ove asocijacije akademik Predrag Palavestra smatra, pak, da se oko angažovanja Srpskog PEN-a u ovoj stvari u javnosti nekako "denfovalo", iz razloga koje on ne zna. Netačno je, veli, i da ono što je preduzimao Srpski PEN nije nailazilo na međunarodni odjek i odobravanje. Da bi to potkrepio, Palavestra nam predočava ličnu poruku koju mu je prošlog meseca uputio sekretar Međunarodnog PEN-a Teri Karblom. U njoj se, između ostalog, kaže: "Izražavam svoju najdublju zahvalnost za korake koje je srpski PEN preduzeo u odbrani dr Flore Brovine. I ubuduće ćemo biti u vezi u tome i svim ostalim slučajevima koji zahtevaju zajedničku podršku u odbrani vrednosti za koje se PEN zalaže."
       Jedan važan dokument Srpskog PEN-a o ovom slučaju ostao je takođe nepoznat javnosti. Reč je o Zahtevu Vrhovnom sudu Srbije da se presuda Flori Brovini ukine. Zahtev je poslat još 21. decembra prošle godine i u njemu, između ostalog, piše:
       "Srpski PEN centar izražava odlučno negodovanje povodom presude od 12 godina zatvora koja je u Nišu izrečena lekaru i pesnikinji dr Flori Brovini. Nezavisno od propusta u istrazi i postupku, o kojima svedoče posmatrači sa suđenja, presuda deluje kao primer pravne neutemeljenosti i suštinske nepravednosti... Srpski PEN poziva nadležne pravosudne i državne organe u Srbiji da preispitaju presudu izrečenu dr Flori Brovini. U interesu ugleda našeg naroda i države, prema načelima Međunarodnog PEN-a i prema našem zahtevu izloženom još u toku suđenja, pesnikinju treba osloboditi, a presudu ukinuti."
       Jedan od aktivnijih članova Uprave Srpskog PEN-a, novinar i pisac Dušan Veličković u prigovorima koji se upućuju ovoj asocijaciji pisaca i intelektualaca ne vidi ničiju zlu volju, ali i on smatra da pravih argumenata za aktuelna osporavanja, u stvari, nema. Zato kaže:
       -To što možda neko želi da danas na slučaju Flore Brovine stekne poziciju demokratskog prvoborca u budućoj Srbiji, ne mora da bude loše, osim ako nije zasnovano na omalovažavanju, prećutkivanju ili iskrivljavanju stavova drugih koji u toj borbi isto tako učestvuju po sopstvenoj savesti i uverenju. Ono što bi zaista bilo loše, jeste da se pri tome zaboravi na pravi razlog ovih polemika, na sudbinu jedne surovo kažnjene žene. U tom smislu mislim da je jako važno i dobro što je Srpski PEN podneo dva zvanična zahteva za njeno oslobađanje - jedan za vreme sudskog procesa i drugi posle izricanja presude.
       Inače, zahvaljujući ovom nesrećnom povodu, hapšenju i osudi, pesme Flore Brovine moći ćemo uskoro da čitamo i na srpskom jeziku. Jedan izbor njene poezije objaviće Free B92 i izdavačka kuća "94" Jasmine Tešanović. Kad bi srpske vlasti, koje su je utamničile, imale dovoljno pameti i osećanja za nacionalne interese, Flora Brovina bi promociju ove svoje knjige dočekala izvan zatvorskih rešetki. To bi bila jedina prava satisfakcija i svim borcima za njeno oslobađanje, bez obzira na aktuelne polemike o tome kako i skojim motivima ko u tome učestvuje.
      
       SAVA DAUTOVIĆ