"Jake autore svi znaju. Zato je važnije da gledaoci otkriju pojedine reditelje koji su na putu da postanu veliki", smatra selektor Miroljub Vučković koji je za ovogodišnju filmsku smotru u Beogradu odabrao 103 filma

      Fest 2000. je svojim obimom otišao korak dalje u već i poslovičnom srpskom prkosu: na programu će se naći čak neverovatnih sto filmova što je, još samo do pre dva meseca, izgledalo nedostižno. Već po onom: kad se najmanje nadaš i najmanje očekuješ (ponekad) izvučeš glavni zgoditak. To se tačno sada desilo. Mnogo je ljudi iz svetskog filmskog biznisa, saznajemo, želelo da pruži podršku našem festivalu i našem gradu mimo otpora koji Srbija uveliko izaziva na drugim planovima i u drugačijim kombinacijama.
       Selektor Festa 2000. Miroljub Vučković (direktor Instituta za film i čovek od ugleda u međunarodnim kinematografskim krugovima) kaže da je u kreiranju programa imao čak i - luksuz izbora. Nije bio prisiljen, drugim rečima, samo na dato, pristiglo, ono malo i jedino. Još će reći: "Biti selektor internacionalnog festivala uvek je profesionalna akcija. To znači da iz pregršt filmova treba izdvojiti one koji na različite načine - kvalitetom, sadržajem, osobenim jezikom, čak i nečim što obavezno ne mora da bude filmska atrakcija - zavređuje pažnju. Za nekoga, generalno govoreći, taj izbor može da znači četrdeset filmova, za drugog dve stotine. Postoji, međutim, uvek jedno pravilo: ma kolika ukupna cifra bila, broj remek-dela je daleko, daleko svedeniji i jedva da važi za nekoliko ostvarenja. Izbor selektora nije, dakle, u prepoznavanju tih remek-dela. To je, uostalom, najlakši deo posla. Mnogo je teže, pa i izazovnije čime dopuniti celinu. Kako orkestrirati čitav program do, recimo, broja 103, koliko će filmova, u stvari, biti prikazano na ovogodišnjem Festu.
      
       Više od Holivuda
       Zamke su, prema Vučkovićevim rečima, u tome što su neki filmovi ili odviše radikalni, ili previše klasični ili je, s druge strane, reč o vrlo poznatim rediteljima te su, samim tim, oni i manje intrigantni a, opet, taj izbor podrazumeva i susret sa široj javnosti anonimnim stvaraocima, čija bi ostvarenja, jednom uvršćena u program, lako mogla da izazovu blokadu pred nepoznatim, odnosno odsustvo strasti za otkrivanjem. Proći kroz sve te lavirinte i onda komponovati čitavu novu filmsku galaksiju, što svaki značajan festival po definiciji želi da bude, u tome se sastoji sva veština i umeće selektora. Pri tom, Vučković tvrdi, da nikada u tom poslu nije zaboravljao "činjenicu broj jedan" - da će njegov izbor gledati beogradska publika. Vulgarno čitanje tog stava bi se moglo protumačiti kao, mogućno, nastojanje da podiđe ukusu domaće publike. Njegova je želja, međutim, bila u nečemu drugom: da ne prenebregavajući nade lokalnog posetioca Festa 2000, istovremeno ne previdi i izvesne vrednosti sedme umetnosti iz protekle sezone, koje, inače, ređe imamo prilike da vidimo i odmerimo. Ponešto, pa i mnogo toga od tih vrednosti ostaće nam ovoga puta nažalost, nedostupno zbog gluvih pošta i gluvih telefona. Zauzvrat, Fest 2000. će, po mišljenju selektora, na diskretan način doneti, uz sve ostalo, i jednu "malu, finu ponudu" onoga što on zove - kuda danas ide film u svetu. I to celom svetu, a ne samo moćnom, holivudskom.
      
       Mila Jovović, Ralf Fajns i ostali biseri
       Konkretnija priča o Festu 2000. počinje njegovim tradicionalnim programom zvanim "Festival festivala" koji pokriva istaknute filmove najvećih svetskih manifestacija te vrste. Odmah se mora reći da izuzev pobednika Montreala '99 ("Boja raja" iranskog reditelja Madžidi Madžidija), gledaoci neće videti laureate Berlina, Kana, Venecije i San Sebastijana. Neće, jer do tih kopija Fest 2000, uprkos svim naporima, ipak nije uspeo da dođe.
       Šta, dakle, nudi taj, nazovimo ga, glavni program ovogodišnjeg beogradskog festivala? "Jovanku Orleanku" Lika Besona s Milom Jovović u naslovnoj ulozi (to je film kojim će Fest 2000. biti svečano otvoren), zatim "Klub: Buena Vista" Vima Vendersa, "Kontrolni punkt" Aleksandra Rogoškina, "Sve počinje danas" Bertrana Tavernijea, "Sveti dim" Džejn Kempion (sa Kejt Vinslet i Harvijem Kajtelom), "U srcu laži" Kloda Šabrola, "Krajišnici" Pjotra Lucika, "Naopačke" Majka Lija, "Pornografska veza" Frederika Fontejna, "Strejt priča" Dejvida Linča, "Egzistans" Dejvida Kronenberga, "Teret smrti" Martina Skorsezea, "Luna papa" Bahtijara Hudojnazarova, "Legenda o pijanisti na okeanu" Đuzepea Tornatorea, "Fantom iz opere" Darija Arđenta, "U sedlu sa đavolom" Anga Lija, "Limedž" Stivena Soderberga, najzad i "Kraj jedne ljubavne priče" Nila Džordana sa Ralfom Fajnsom čija će to biti evropska premijera. To bi bili, znači, biseri predstojećeg festivala.
       Inače, Fest 2000. je sklopljen kao mozaik, po vertikali i horizontali prepliću se filmovi iz raznih segmenata, tako da zapravo ima osam celina. Jedna je, na primer, nazvana "Portret" a posvećena je vremešnom italijanskom reditelju Pupiju Avatiju koji dolazi u Beograd a čija ćemo poslednja tri filma moći da vidimo: "Svedok na venčanju", "Festival" i "Mistični čarobnjak". Osmišljeni su, zatim, i ostali programi koji svi u nazivu imaju reč "oko". Tako, na primer, "Oko otkrića" ima ambiciju da nam predstavi mlade i obećavajuće reditelje. Pre svih belgijskog autora Frederika Fontejna s filmovima "Maks i Bobo" i već pomenutom "Pornografskom vezom".
       Tu je zatim Saša Gedeon sa "Indijanskim letom" i "Povratkom idiota" (film koji je, inače, češki pretendent u trci za Oskara); nemačkog reditelja Freda Kelemena čiji ćemo ukupni opus od tri filma takođe videti ("Sumrak", "Sudbina" i "Mraz"). Istoj grupaciji pripadaju i Rus Aleksandar Rogoškin (uz rečeni "Kontrolni punkt" gledaćemo i drugi film iz njegove trilogije posvećene moralu u savremenoj Moskvi pod nazivom "Osobenosti nacionalnog ribarenja"), kao i Amos Gitai sa ostvarenjima "Sveti", "Dan za danom" i "Memoari". Dodajmo još da će program "Oko otkrića" predstaviti i dvoje takođe mladih i obećavajućih glumaca, naravno prema rečima Miroljuba Vučkovića. To su Čulpan Hamatova čiji će film "Tuvalu" u režiji Fajta Helmera biti prikazan a sam Helmer se očekuje na festivalu, ne i ona, sprečena novim obavezama, kao i danski glumac Kim Bodnija koji takođe ovde stiže.
       Bodnijev film "Pušner" mogli smo da vidimo na prošlogodišnjem Festu a sada se, evo, ukazuje prilika da pogledamo i njegova dva poslednja filma, "Blider" i "U Kini jedu pse".
      
       Svevideće oči
       Program "Oko grada" obuhvata šesnaest ostvarenja, među ostalim "Na ivici grada" grčkog reditelja Konstantina Gjanarisa, koji se bavi ruskim emigrantima sa periferije Atine, potom "Kraj avgusta, početak septembra" Olivijea Asajisa, "U leru" Janeza Burgera, slovenački film koji je posle premijere u Karlovim Varima prikazan već na petnaestak svetskih festivala, onda "Garsija" zagrebačkog reditelja Dejana Šoraka, "Same" Benita Zumbrane, "Strasne" Tonina de Bernardija, "Pokaži mi ljubav" Lukasa Modisona, omnibus "Praške priče" i "Džoni" Karla Besaija koji je kanadska varijanta projekta "Dogme" Larsa van Trira.
       Takozvani hajmat-filmovi pripadaju celini zvanoj "Oko domovine". Ona nudi ostvarenja koja su tematski određena nacionalnim osećanjem. Tu su "Totalitarna priča" Vječeslava Sorokina, dva austrijska dokumentarca - "Pripjat" i "Čeja Stojka" - Nikolasa Gejrhaltera, "Heroji u Tirolu" Nikija Lista, "Istok-Zapad" Režisa Vernijea (francuska nada za Oskara), potom slovenački "Putem bratstva i jedinstva" Maje Vajs, kao i dva korejska filma koja se na bondovski način bave upravo pomenutim osećanjem nacionalne pripadnosti - "Podmornica fantom" Min Bjung-Čuna i "Riba zvana Širi" Kang Je-Gjua.
       Priča o programu Festa 2000. vodi nas do još nekih "očiju". Recimo do "Oka atlasa" koje fokusira određene kinematografije, bilo da su u proteklom periodu bile superiorne, bilo da su nam, sticajem okolnosti, sasvim nepoznate. Pre svega, tu je reč o britanskoj kinematografiji koja danas važi za najbolju u svetu. Videćemo, tako, uz film "Naopačke" Majka Lija i "Gospođicu Juliju" Majka Figisa, "Praćenje" Kristofera Nolana, "S tobom ili bez tebe" Majkla Vinterbotoma, "Razumeti Džejn" Kaleba Lindzija (najgledaniji film u Engleskoj 1999) i "Divne ljude" Jasmina Dizdara koji se bavi ljudima iz bivše Jugoslavije, koji žive u Londonu. Pored britanske, u tom segmentu će se, naravno, naći i druge kinematografije kao što su italijanska, nemačka, iranska, hrvatska, slovenačka, kanadska, ruska, baš kao i takozvani korejski haj-tek filmovi do kojih selektor Vučković najviše drži.
      
       Sa državom na "vi"
       Pitanjima seksualnosti na kraju milenijuma bave se filmovi svrstani u "Oko erotike": uz "Pornografsku vezu" Frederika Fontejna tu su "Pohvala" Džona Kurena, "Prijatelj/voljen" Venture Ponsa, "Predaj se Doroti" Kevina di Novisa, "Sam protiv svih" Gaspara Noea, "Opskurno" Filipa Grandrijea i "Sveti dim" Džejn Kempion. Konačno, postoji i segment "Oko prošlosti" posvećen legendama jugoslovenske kinematografije Iti Rini i Svetislavu Ivanu Petroviću koji su svoje zvezdane trenutke imali između dva svetska rata, Petrović je čak u poodmaklom dobu igrao u čuvenom "Liftu za gubilište".
       Rezimirajući opsežnu ponudu - makar na prvi pogled, ne zvuči bogzna kako atraktivno - Miroljub Vučković pokušava da nam odgovori na pitanje šta bi on svakako izdvojio kao nešto što se nikako ne sme propustiti.
       "Zar da gledaocima otkrivam jednog Martina Skorsezea, Dejvida Linča, Nila Đordana, Lika Besona ili Anga Lija? Pa, svaki fan filma o njima sve zna! Ne. Jedini kredo kojeg sam se držao bio je da kao selektor ostanem negde u prikrajku, negde iza filmova, i to filmova kojima bih želeo da gledaocima otvorim nove vidike. Znate, filmskim veličinama ne treba ni moja niti bilo čija preporuka ili izdvajanje. Zato je bilo značajnije ukazati na one autore koji se upravo nalaze na tom putu, putu ka velikanima, možda."
       Recimo još da se ove sezone, a posle toliko godina, Fest izmešta iz "Sava" centra i održava kako u lepom "Takvudu" tako i u još nekim dvoranama starog Beograda. Iz toga se može zaključiti kako je Fest 2000. definitivno otišao u privatne ruke. Postao vlasništvo nekolicine jakih privatnih distributera ("Tak", "Metro"...) gde mu je u suštini i mesto po principu da su i ranijih godina, kao i ove, upravo oni pribavili većinu filmova. U svakom slučaju, ova država ovoga puta nema ništa s tim.
      
       JASMINA LEKIĆ