NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nikad ne reci nikad

Vojislav Šešelj, lider radikala
"Sve ono oko čega smo se sporili i što je bio razlog naših ranijih žestokih sukoba, sklapanjem koalicije, mi smo ostavili istoriji i istoričarima"

      Kabinet potpredsednika republičke vlade Vojislava Šešelja, koji su oštetile NATO bombe, još se renovira. Sada je "podstanar" u kabinetu koji deli sa drugim radikalskim potpredsednikom Draganom Todorovićem. Na zakazan razgovor kasni desetak minuta i odmah nas obaveštava da je za intervju izdvojio 35 minuta. Žuri na komemoraciju stranačkim kolegama koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći, dolazeći na kongres. Bez osmeha, hladan i poslovan, prelazi na stvar. Stavlja do znanja da je rešen da ne dozvoli da pređemo granicu koju je sam odredio.
      
       Verovatno znate da se pred kongres gradom pronela priča da su i na vas pucali. Jedna od verzija bila je da ste ranjeni, druga je bila da su vam kola izrešetana.
       - To su lansirali mediji u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori koji su pod kontrolom režima, čak i državna televizija i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, što znači da je vest lansirana spolja. To je jedan detalj iz specijalnog psihološkog rata koji se vodi protiv Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
      
       Nagađanja vezana za Arkanovo ubistvo se nastavljaju iako su atentatori uhvaćeni. Spekulisalo se i da je država imala interes da to učini, a iz vlasti se malo ko izjašnjavao o tome. Da li biste vi hteli da komentarišete to što se dogodilo?
       - Zašto bi bio interes države da Arkan bude ubijen? To je sasvim besmisleno. Neposredni izvršioci su otkriveni, a ubeđen sam, kako stvari sada stoje, da će istraga pokazati ko su glavni organizatori, ko su finansijeri i koji su motivi tog ubistva. To je u ovoj nesreći jedino što uliva izvestan optimizam i što pokazuje da je ipak moguća uspešna borba protiv organizovanog kriminala, jer ovakva mafijaška ubistva najteže je rasvetliti u celom svetu, pa i kod nas. Ali, ako se ovo ubistvo do kraja rasvetli, ono će baciti i dodatnu svetlost na ono što se ranije dešavalo u beogradskom podzemlju.
      
       Pitate zašto bi država imala interesa? Možda zbog Haga?
       - A o čemu bi mogao da svedoči? O tome da se borio za Srpsku Krajinu i za Republiku Srpsku, i šta još? Borio se celi srpski narod. Što se tiče samog Arkana, on je komandovao jednom jedinicom dobrovoljaca koja je bila na mnogim ratištima i šta bi on mogao eventualno u Hagu da svedoči i čime bi on mogao da optuži državu?
      
       Da li smatrate da je naša policija efikasna, mnogobrojna ubistva nisu razjašnjena proteklih godina?
       - Naša policija je vrlo efikasna u određenim dimenzijama svoje delatnosti, svojih nadležnosti. U ovih deset godina raspada Jugoslavije, građanskih ratova i terorizma, naša policija se, pre svega, usmeravala na jedan vid aktivnosti. To je borba protiv terorizma. Obučavani su i opremani specijalni odredi policije za tu borbu, a moram priznati da je poprilično zapostavljen razvoj kriminalističke službe i nabavka najmodernije tehnike, itd. U narednom periodu moramo i tome posvetiti veliku pažnju.
      
       Znate li da neki povezuju srpske radikale sa surčinskom bandom?
       - Gde je tu dokaz da mi imamo veze sa bilo kojom grupom? Ako imate neki dokaz, iznesite ga, ali nema takvih dokaza. Oni ne postoje, niti se mi bilo kome pojavljujemo kao zaštitnici niti imamo veze sa bilo kojom grupom ni iz podzemlja, ni iz nekih poslovnih krugova, niti bilo s kim.
      
       Kako vaša stranka funkcioniše u vlasti, imate li svoje ljude u policiji? Nagađa se da ih imate i u tajnoj policiji?
       - Resor Ministarstva unutrašnjih poslova je pripao našim koalicionim partnerima. Tamo je samo jedan čovek politička ličnost, a to je ministar. Sve ostalo su stručni ljudi.
      
       A u državnoj administraciji?
       - U državnoj administraciji nije došlo do takve podele iz jednostavnog razloga što smo insistirali samo na ključnim mestima odlučivanja u pogledu zastupljenosti političkih ličnosti da sve tri stranke budu proporcionalno uključene, tako da smo prisutni u svim upravnim odborima javnih preduzeća i ustanova. Država ima veliki administrativni aparat i nije nam ni na kraj pameti sada da otpuštamo državne činovnike kako bismo druge dovodili na njihovo mesto, niti bismo imali toliki broj državnih činovnika sa iskustvom koji bi to mogli lako preuzeti.
      
       I sami ste verovatno imali priliku da čujete kako su svi radikali u vladi dobili stanove, ali da nisu dobili papire. Tako ste, navodno, ucenjeni da ostanete u vladi?
       - Stanove su dobili samo Tomislav Nikolić koji se po potrebi posla morao preseliti iz Kragujevca u Beograd, Dragan Todorović, koji je sa svojom suprugom i četvoro poodrasle dece živeo s majkom u dvosobnom stanu, u majčinom stanu, i Aleksandar Vučić koji je sa svojom suprugom i sinom bio podstanar.
      
       I imaju papire?
       - Naravno da su dobili sve papire i stanove su već otkupili i sve je bilo regularno. Ali, u ovom slučaju je najvažnije što vlada te stanove nije kupovala, nego je raznim prebijanjem međusobnih potraživanja sa određenim državnim i društvenim firmama došla do tih stanova. Neki koji nisu mogli da plate svoje obaveze preko države, to su izmirili ustupanjem tih stanova. Stanove će u dogledno vreme dobiti još trojica funkcionera.
      
       Na Kongresu partije najviše aplauza dobio je predsednik opštine Bratunac koji je apludirao, pre svega, na to da su ljudi koji najteže oštećuju državu, u materijalnom i ekonomskom smislu, ljudi iz SPS-a i JUL-a. Da li sankcije pogoduju značajnom ekonomskom i privrednom lobiju i da li vaša stranka ima interesa u trgovini naftom i nekim drugim vrlo unosnim artiklima, recimo cigaretama?
       - Prvo, ne znam kako ste merili snagu tih aplauza na kongresu. Što se tiče predsednika opštine Bratunac Miladina Simića, on je istupio na simpatičan, duhovit i šaljiv način. Kritikovao je i mene i Poplašena i to nama nije smetalo. On je usput potkačio malo i naše koalicione partnere. To nam je više smetalo nego kad je nas potkačio - da vam iskreno ovako kažem.
      
       Zbog čega?
       - Mi ne želimo sada da remetimo korektnu atmosferu u međupartijskim odnosima. Sve oko čega smo se ranije sporili i što je bio razlog naših ranijih sukoba, i to žestokih sukoba, sklapanjem koalicije mi smo ostavili istoriji i istoričarima. Ništa nismo zaboravili, naravno, i neka iskustva smo izvukli. Što je najvažnije, otkad postoji ova vlada nacionalnog jedinstva, od 24. marta 1998. godine, mi nismo imali nijednu veliku finansijsku aferu, kriminalnu aferu uopšte, u koju bi bili umešani visoki državni funkcioneri. Ranije je tih afera bilo i ministri su išli u zatvor. Ja sam ubeđen da Srbija sada ima najdisciplinovaniju vladu u svojoj istoriji, a da je bilo kriminalnih radnji tog karaktera, one bi vrlo brzo izbile u javnost jer mi u vladi nacionalnog jedinstva jedni druge kontrolišemo. To ne znači da mi u vladi nemamo problema, da nemamo nekad nekih trzavica.
      
       Nikada do sada niste precizirali koje su to razlike, odnosno koji dogovori sa koalicionim partnerima možda ipak nisu postignuti.
       - Prvo, kasnimo oko revizije Zakona o privatizaciji. Mi smo načelno postigli dogovor da se taj zakon delimično promeni i znate da smo ga kritikovali u vreme donošenja i ostali smo pri toj kritici. Ono na čemu mi posebno insistiramo i ono što su načelno prihvatili naši kooalicioni partneri, samo treba da se sprovede u život, a to je da privatizacija bude obavezna i oročena, da se postavi rok do kada mora biti provedena da bi se ona ubrzala.
       Takođe, u spoljnoj politici, gde je najizrazitije naše neslaganje, naši koalicioni partneri smatraju da treba i dalje održavati diplomatske odnose sa Hrvatskom, a mi bismo odmah prekinuli te diplomatske odnose i apsolutno nikakvog kontakta sa Hrvatima ne bismo imali dok se ne obustavi okupacija Republike Srpske Krajine. Iz domena unutrašnje politike, sporimo se oko pitanja gradske vlasti Beograda. Čim smo saznali za prve velike kriminalne afere, insistirali smo na zavođenju prinudne uprave i da se odmah raspišu vanredni izbori na nivou grada. Naši koalicioni partneri su mislili da je bolje Vuka ustupcima na gradskom nivou privoleti da ne ide na ulicu.
      
       Sa kim bolje sarađujete, sa predstavnicima SPS-a ili JUL-a? Priča se, na primer, da se odlično razumete vi i gospodin Bojić.
       - Ono što mi cenimo kod dr Milovana Bojića jeste, pre svega, njegov dokazani patriotizam, i ko god je patriota, može biti prijatelj srpskih radikala. U vladi sarađujemo korektno sa svima.
      
       Kad ste govorili o razlikama, neke slučajeve niste pomenuli - Ahtisarijev i Černomirdinov plan koji je istorijski dokument i istorijski događaj za Srbiju. Koliko je vaše biračko telo uzdrmano vašom odlukom da ostanete u vladi?
       - Tu treba imati u vidu da biračko telo Srpske radikalne stranke predstavlja onaj deo stanovništva Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, koji je najzreliji u političkom smislu, koji razume istorijsku situaciju u kojoj se našao srpski narod i prema njoj se adekvatno postavlja. Što se tiče našeg neprihvatanja plana Černomirdin - Ahtisari i podnošenja ostavke na članstvo u vladi Srbije, pa onda rekonstrukcije vlade i ostanka u rekonstruisanoj vladi, nameće se kao osnovno pitanje šta je bila alternativa i toga su svesni naši birači. Naši građani znaju šta bi bila alternativa: haos u državi, nemiri, mogući građanski rat, strana vojna intervencija i dolazak na vlast srpskih izdajnika. Zbog toga smo morali da ostanemo u vladi da ne bi američke sluge preuzele u svoje ruke Srbiju kao što su preuzele Crnu Goru i Republiku Srpsku.
      
       Sve stranke, osim radikala, podržale su sporazum. Zašto su onda SPS i JUL patriotske stranke, a sve opozicione stranke izdajničke i strani plaćenici?
       - Naši koalicioni partneri su nevoljno prihvatili plan Ahtisari-Černomirdin zato što su hteli da spreče dalje razaranje privredne infrastrukture, pre svega saobraćajne infrastrukture. Smatrali su da treba sad progutati tu gorku pilulu, a u budućnosti tražiti priliku da se povrati ono što je trenutno izgubljeno. S druge strane, plan Černomirdin-Ahtisari ipak je neuporedivo blaži od sporazuma iz Rambujea, jer je sporazumom u Rambujeu bila predviđena okupacija cele Savezne Republike Jugoslavije.
      
       Sećamo se vaših izjava od pre neku godinu da je Slobodan Milošević najveći kriminalac u Srbiji, da je Mirjana Marković crvena veštica. Neki misle da ste čovek koji je prekršio najviše obećanja, počev od granice koja je trebalo da bude na liniji Karlobag - Karlovac - Virovitica, do toga da se Kosovo neće dati i da će građanima biti vraćena stara štednja?
       - Prvo, u vreme borbe za Srpsku Krajinu, mi smo bili opoziciona politička partija. Ne možemo biti odgovorni za realizaciju, a ostali smo dosledni svojim stavovima. Što se tiče stare devizne štednje, njena isplata je trebalo sukcesivno da počne 1.juna, odgođena je za ovu godinu zato što nas je zadesio taj rat. Vi rekoste - izgubljena Srpska Krajina. Privremeno je izgubljena, jer ovih desetak godina, koliko traje raspad Jugoslavije, sa šire istorijske perspektive, samo su jedan trenutak. Ali, ja sam siguran da to ovako ne može ostati i da će istorijsko klatno, koje je najviše otišlo na srpsku štetu, morati da se vrati i da će negde da se zaustavi na onoj liniji koja znači realizaciju srpskih nacionalnih interesa.
      
       Mnogi će pomisliti da tako prizivate nove ratove.
       - Mi nikad nismo prizivali ratove, mi samo ne damo svoje.
      
       Kako ste se osećali kada ste čitali intervju Slobodana Miloševića "Politici" - kritikovao vas je što neažurno sprovodite Zakon o informisanju.
       - Zakon o informisanju se sprovodi. Što se tiče ažurnosti ili neažurnosti sprovođenja Zakona, to u ovom slučaju zavisi od onih koji su pogođeni i onih koji imaju inicijativu pred sudovima za prekršaje.
      
       Godine 1997. u NIN-u ste rekli da štampa mora da bude slobodna. Takođe ste se obratili stranci na vlasti: "Zaveli ste apsolutnu medijsku blokadu i progonite opozicione političke stranke, ugušili ste demokratske procese u institucijama sistema i politika će se voditi na ulici."
       - Ko je to rekao?
      
       To vas citiramo, jer to ste rekli. Ne čini li vam se da je sada vaše delovanje drugačije u odnosu na to što ste rekli?
       - Ne, upravo ono što smo govorili, to sada realizujemo. Naša štampa je slobodna i nikad nije bila slobodnija i nigde u Evropi mediji nisu slobodniji nego što su u Srbiji, nigde.
      
       Da li je tačno da je gospodin Vučić pripremio jednu verziju Zakona o informisanju, ali da je finalnu verziju tog zakona, uslovno rečeno, redigovala predsednica Direkcije JUL-a Mira Marković.
       - Nije to tačno.
      
       Hoćete li reći šta je bio stav vaše stranke?
       - Mi smo spremali širu verziju zakona i koristili smo zakonski projekat koji nam je poslao lično Vojin Dimitrijević. Meni je izgledalo da tamo ima dobrih ideja i rekao sam Vučiću da sve ono što je dobro, uključi u taj zakon. Naravno, oni su se posle bunili, a poslali su nam predlog. Šta smo mi bili obuhvatili tim prethodnim zakonskim projektom, to nije nikakva tajna. Mi smo obuhvatili i državne medije, državnu televiziju i Kompaniju "Politika". Ideja je bila da bude jedan zakon za celu sferu informisanja. I drugo, ideja je bila, a ona je bila razrađena kroz taj prvi projekat, da Kompanija "Politika" bude javno preduzeće sa 51 odsto državnog kapitala, a 49 odsto da bude privatnog kapitala.
      
       Da li ste vi napravili i Zakon o univerzitetu?
       - Zajednički smo napravili Zakon o univerzitetu. To je delo cele vlade i aktivno smo učestvovali i mi iz Srpske radikalne stranke.
      
       Da li mislite da ćete postati predsednik i kad će se to dogoditi?
       - Ja to ne znam, ne znam da li ću biti kandidat. Pre svega, da li ću kandidat biti na nekim sledećim izborima, odlučivaće rukovodstvo Srpske radikalne stranke, a ko će biti predsednik, o tome će uvek odlučivati narod na izborima.
      
       Vi ste na kongresu definisali da Jugoslavija mora da se brani po svaku cenu i da se koriste sva sredstva, što je različito od intervjua gospodina Miloševića "Politici", kada je rekao da građani Crne Gore, tj. narod crnogorski, treba da se izjasni o toj sudbini. Da li tu postoji jedinstven stav vladajuće koalicije?
       - Mi radikali smatramo da je već odavno bilo razloga da se primene mere pravne države prema očigledno separatističkom režimu u Crnoj Gori. Naravno, tu postoje pretnje NATO-a, pa pretnje Amerikanaca, a naši koalicioni partneri i Slobodan Milošević, pre svega, primat daju volji građana Crne Gore. I jedni i drugi smo ubeđeni, znači i Milošević i ja i Socijalistička partija i Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica, da je apsolutno nemoguće da se građani Crne Gore na nekom slobodnom referendumu izjasne za nezavisnost i otcepljenje. Ko je iole upućen, ko iole poznaje prilike u Crnoj Gori, ko poznaje crnogorske Srbe, zna da je to nemoguće. Prema tome, ja ne vidim da je tu neki raskorak među nama, neki naročiti raskorak.
      
       Da li ćete na predstojeće izbore izaći sami ili ćete izaći u "paketu"?
       - Mi nikud nećemo ni u kakvom paketu da idemo i ne volimo kad nas neko pakuje. Ne znam šta vam znači taj paket, a u principu samostalno izlazimo na izbore. Ali, što se kaže u politici: Nikad ne reci nikad. Ipak, postoje neke stvari koje apsolutno nikad ne bismo smeli da uradimo. Ne bismo izdali svoju zemlju, ne bismo služili neprijateljima svoga naroda. A da li će nekada biti neke predizborne koalicije, videće se.
      
       Kada je realno očekivati izbore?
       - Mi bismo želeli što pre. Želeli bismo ovog proleća lokalne, a u septembru ili oktobru savezne izbore.
      
       Da li je bilo reči o vanrednim republičkim izborima?
       - Nije i to nikome ne pada na pamet.
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu