NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Povratak u Karlobag

Neki komedijant slučaj potrudio se da za dve godine radikalskog vršenja vlasti, mnoge od jakih, žestokih predizbornih parola okrene u sopstvenu suprotnost. Iako je vojvoda Šešelj obećavao da na Kosovo nikada neće kročiti ijedan vojnik NATO-a, u južnoj srpskoj pokrajini smestilo se oko 50 000 stranih vojnika i civilnih misionara. Kosovo je napustio neutvrđen broj ljudi, koji se šest meseci po ostvarivanju velike pobede nalaze po skrovitim izbegličkim logorima, gostuju kod osiromašenih rođaka i čekaju da Rusija i Belorusija stanu na noge.

Kongres je počeo sa starom "Sprem'te se, sprem'te četnici" i himnom "Bože pravde", da bi delegate, goste iz prijateljskih nesvrstanih zemalja, blagoslovio vladika mileševski Filaret

      Peti kongres pokazao je da su radikali spremni za pravu akciju, a građanima Srbije ostaje da sačekaju kongres socijalista.
       Publika u kongresnoj dvorani Sava centra u nedelju ujutro mnogo više je ličila na fanove velikih zvezda novokomponovane muzike, nego na učesnike velikog političkog događaja. Sa zvučnika su se gotovo sat vremena razlegali zvuci rodnog kraja i stihovi posvećeni borcima sa prve linije odbrane od Karlovca do Karlobaga, opasnostima kore od banane po izvesne beogradske advokate "Oj Srbijo majko, ote mi se krik, Vojo će ti Šešelj biti predsednik". "Oj narode srpski, Božija je volja, vodiće te vojvoda iz Popovog Polja", slušalo je hiljadu delegata velike narodne partije iz svih srpskih zemalja.
      
       Slučaj komedijant
       Neki komedijant slučaj potrudio se da za dve godine radikalskog vršenja vlasti, mnoge od jakih, žestokih predizbornih parola okrene u sopstvenu suprotnost. Iako je vojvoda Šešelj obećavao da na Kosovo nikada neće kročiti ijedan vojnik NATO-a, u južnoj srpskoj pokrajini smestilo se oko 50 000 stranih vojnika i civilnih misionara. Kosovo je napustio neutvrđen broj ljudi, koji se šest meseci po ostvarivanju velike pobede nalaze po skrovitim izbegličkim logorima, gostuju kod osiromašenih rođaka i čekaju da Rusija i Belorusija stanu na noge.
       Kongres je počeo sa starom "Sprem'te se, sprem'te četnici" i himnom "Bože pravde", da bi delegate, goste iz prijateljskih nesvrstanih zemalja, blagoslovio vladika mileševski Filaret. Pozivnice za kongres nisu upućene koalicionim partnerima, niti bilo kojoj drugoj političkoj partiji u Jugoslaviji, ali su na koktel u "Interkontinentalu" vladajuće stranke poslale najjače ekipe, kojima je nedostajao samo bračni par Milošević.
       Šešelj i Toma Nikolić nosili su lente na prsima, Šešelj crvenu, Nikolić belu. Sam Šešelj je objasnio o čemu se radi: crvena je Karađorđeva zvezda, a bela Orden Njegoša. Dodeljuje ih Republika Srpska odabranim ličnostima. Ova priznanja Šešelju i Nikoliću dodelio je Nikola Poplašen, smenjeni predsednik Republike Srpske i član najužeg rukovodstva Srpske radikalne stranke.
       Ogroman broj birača je krajem 1997. godine glasao za radikale jer su bili privučeni lepršavom socijalnom demagogijom, od obećanja da će funkcioneri dobiti plate tek kada bude isplaćena i poslednja penzija, do ekonomskog megaprojekta vraćanja stare devizne štednje kroz prodaju parcela na Dedinju. Početkom 2000. godine, priče o štednji, parcelama, funkcionerskim platama deluju kao jedan od Šešeljevih viceva. Ostaje nejasno da li njegovi simpatizeri i dalje imaju smisla za tako grube pošalice.
       Istraživanja javnog mnjenja, koja su obavljena krajem godine, ukazuju da radikalsko biračko telo nije zadovoljno u ljubavi sa crvenim patriotama (u tri istaživanja rejting se kreće od tri do sedam odsto), ali bi valjalo podsetiti da je i u svim ranijim istraživanjima znatno potcenjena Šešeljeva snaga.
       Sociolog i istraživač javnog mnjenja iz Instituta društvenih nauka Srećko Mihajlović smatra da su radikali ozbiljno uzdrmani odlukama da uđu u vladu i da u njoj ostanu posle potpisivanja kumanovskog sporazuma. "Čini mi se da je biračko telo radikala prepolovljeno. Mislim da se tu može uočiti trend transfera glasova koji je ranije išao od razočaranih socijalista ka radikalima, a sada ti glasači, kao razočarani radikali idu ka grupi neodlučnih koji će na narednim izborima najverovatnije apstinirati."
       Dve stranke, koje se hvale najvećim brojem članova (radikali tvrde da imaju 246 000 članova), u izborima do 1993. godine bile su okrenute gotovo istom biračkom telu, ali je posle toga ipak napravljena jasna demarkaciona linija između dve stranke koje su kreirale srpsku politiku na kraju 20. veka.
      
       Nužno zlo
       Visoki radikalski funkcioner kaže da većina članstva i lokalnih funkcionera doživljava saradnju sa levicom "samo kao nužno zlo" i intimno imaju veliki otpor prema "crvenim partnerima" zbog čega bi deo "nestašnijih, pročetničkih" delegata mogao da izviždi koalicionu braću.
       Sociološka istraživanja ukazuju da je profil radikalskog birača znatno bliži opozicionom nego socijalističkom, pa je, recimo oko 62 odsto birača SRS-a moglo dobiti ocenu prodemokratski, dok je istu ocenu moglo da dobije svega 28 odsto SPS biračkog tela. Politički analitičari upućuju da je koalicija "Zajedno" u drugom krugu lokalnih izbora zabeležila uspeh i zahvaljujući velikom broju radikala, koji su glasali za demokratsku opoziciju, kao što se u drugom krugu predsedničkih izbora za Šešelja očigledno izjasnio veliki broj Draškovićevih simpatizera.
       Nekoliko delegata koji su se usudili da prozbore koju o manama koalicionih partnera naišli su na upadljivo dobar prijem učesnika kongresa. Govoreći da se prošlog juna dogodila izdaja i da se nakon potpisivanja kumanovskog sporazuma iz Albanije na Kosovo "vratilo biračko telo SPS-a, to jest oko 200 000 Šiptara", delegat iz Kosova Polja Miladin Ivanović našao je reči razumevanja za rukovodstvo stranke koje je "moralo da ostane u vladi kako bi preokrenuli izdajnike".
       Republički funkcioner iz radikalskih redova kaže da je Šešelj svestan da bi "potpuno stapanje sa levičarima nanelo štetu i radikalima i levici", zbog čega, recimo, radikali sebi dopuste da ne odu na prijem povodom 29. novembra ili 7. jula. Nema nikakve sumnje da bi i levičarima mogla da naškode "gibaničarska skretanja", zbog čega se oba pola pažljivo trude da dokažu kako su u koaliciju stupili zbog najviših, patriotskih interesa i svom članstvu obećavaju da će, čim nevolje prođu, krenuti u obračun sa sadašnjim koalicionim partnerima.
       "Njihov problem jeste slaba kadrovska struktura, koja se najbolje vidi iz činjenice da su neki zamenici ministara, koji su imenovani prilikom rekontrukcije vlade, u stranku ušli tek 1998. godine. Šešelj je, međutim, vrlo talentovan i ambiciozan čovek i svakako da u određenom trenutku može da odigra iznenađujuću ulogu. On je sada odabrao da bude deo autoritarne strukture koja podrazumeva da se na vlast ne dolazi putem izbora, i ne treba isključiti mogućnost da u nekom povoljnom trenutku on ne pokuša da uzme svu vlast", kaže sociolog Slobodan Antonić.
      
       "Trojedinstvena" koalicija
       U tumačenju prilično maglovitih odnosa u "trojedinstvenoj" koaliciji, najzanimljivija priča lansirana je iz čuvenog liberalnog, tehnokratskog krila SPS-a prema kojoj je najveća partija u Srbiji "prikleštena između radikala, koji joj sistematski otimaju nacionalno odgovorne birače, dok levica stavlja pod kontrolu partijsku elitu SPS-a".
       Dve radikalne partije su, takođe, nacrtale osnovne konture spoljne politike i unutrašnje politike čija bi pojednostavljena verzija mogla da glasi: sve patriotske snage se nalaze u vlasti, svi njeni protivnici su nepojamne hulje i izdajnici jer vlast brani zemlju od Amerike i drugih zemalja NATO-a, a ako i izgubi kontrolu nad Kosovom ili nekim drugim delovima države, ne treba joj zameriti jer su protivnici daleko nadmoćniji.
       Šešelj je, takođe, najavio da treba proterati "okupatore i izdajničku vladu" Milorada Dodika Republike Srpske, čime je od Miloševića zatražio da se u potpunosti odrekne prekodrinskih socijalista. "Ti komunisti su navikli na politiku 'kreni i stani', ali kod nas toga nema, jer znamo da nas je oklevanje najviše koštalo", komentariše funkcioner radikalsko ubrzavanje, ocenjujući da je levica daleko spremnija na kompromis nakon što su se Šešeljevi ministri vratili u vladu, koju nisu ni napuštali.
       Državna televizija je u ponedeljak posvetila sat vremena udarnog programa Petom kongresu, na kome je najavljeno oslobađanje Krajine, Kosova i Metohije, Republike Srpske, čim istorijske prilike to budu dopustile. Specijalna emisija počela je poznatom četničkom pesmom, poručujući građanima da se spreme za nova uzbuđenja.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

       Rekli su
      
       Slobodan Milošević

"Najviše cenim Šešelja, jer smatram su on i njegova partija finansijski samostalni od inostranstva, a i zato što je dosledan u izražavanju svog političkog mišljenja. On ne oscilira u mišljenju kao neke njegove opozicione kolege, koje danas govore jedno, a sutra drugo."
       ("Ilustrovana politika" 23. mart 1992)
      
       Mirjana Marković

"Umesto što se Šešelj junači po konferencijama za štampu, više bi mu pristajalo da se junači tamo gde padaju granate i gore kuće. A naročito bi mu više priličilo da umesto što u Beogradu ratuje protiv jedne žene, ode u rat u Bosnu da ratuje s muškarcima."
       (Dnevnik u "Dugi" 21. oktobar 1993)
      
       "Ovaj reinkarnirani Turčin u Beogradu iživljava se nad stanovnicima sadašnjeg Beograda kao što se nekada iživljavao Mula Jusuf nad tadašnjim stanovnicima Beograda. Ali, ovaj reinkarnirani dahija u licu dezertera sa bosanskog fronta sedi u Beogradu, živi na tuđ račun i preti kojom će smrću da umori jednu ženu. Ne, Šešelj nije Srbin. On je Turčin u najprimitivnijem istorijskom izdanju. A možda samo - nije muškarac. Mada, da budem iskrena, ja mislim, nije ni jedno ni drugo. Ni Srbin, ni muškarac."
       ("Duga" Dnevnik 14. jul 1994)
      
       Vojislav Šešelj

"Milošević uveliko razmišlja o likvidaciji političkih protivnika."
       ("Telegraf" 19. oktobar 1994)
      
       "Mislima Mire Marković najviše odgovara toaletni papir. Na njemu bi njena inventivnost, kreativnost i originalnost najbolje došli do izražaja. Njena ličnost tako bi bila kompletirana."
       ("Velika Srbija" januar 1995)
      
       "Milošević se spremao na totalnu izdaju srpskog naroda priznavanjem BiH i Hrvatske u avnojevskim granicama. Neokomunistički tiranin sa Dedinja i njegova supruga pokazali su odlučnost da i srpsku krv prolivaju u cilju svog golog održavanja na vlasti. Iza svih kriminalnih afera u Srbiji, stoji lično Slobodan Milošević"
       (NIN 23. jun 1995)
      
       "JUL u narodu ne postoji. To je rak rana SPS i dokaz apsolutnog iracionalizma Miloševićevog režima. Problem je u ličnosti Slobodana Miloševića i njegove žene."
       ("Nedeljni telegraf" 24. jul 1996.)
      
       "SPS postoji kao nosorog. To je ogromna partija koja nema mozga, a JUL je kao pijavica koja mu siše krv."
       (NIN 8. novembar 1996.)


      
      

       Radikalski valovi

Savezni izbori, 31. maj 1992.
       SPS - 1.665.485 glasova
       SRS - 1.166.933 glasova
       Savezni i republički izbori, 20.decembar 1992
       SPS - 1.478.918 , SPS - 1.359.086 glasova
       SRS - 1.024.983 , SRS - 1.066.765 glasova
       Republički izbori, 19.decembar 1993.
       SPS - 1.576.287 glasova
       SRS - 595.467 glasova
       Savezni izbori, 3.novembra 1996.
       SPS, JUL i Nova demokratija, - 1.848.669
       SRS - 764.430 glasova
       Republički izbori, 21.septembra 1997.
       SPS, JUL i ND - 1.418.036 glasova
       SRS - 1.162.216
       Drugi krug predsedničkih izbora, 5.oktobar 1997.
       Vojislav Šešelj - 1.733.859
       Zoran Lilić - 1.691.354
       Ponovljeni predsednički izbori, 7. i 21.decembar
       Milan Milutinović - 1.665.822 , 2.181.808
       Vojislav Šešelj - 1.227.076 , 1.383.868


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu