Sve čega su se socijalisti na svom osnivačkom kongresu zgražavali, danas je produkt njihove vladavine: socijalna nejednakost, permanentna nezaposlenost i glad

      Oni bi zemlju prodali za šaku dolara", zgranuo se nad opozicionim moralom u osvit Četvrtog kongresa svoje partije Dragan Tomić, predsednik srpskog parlamenta, čovek koji nesumnjivo spada u 200 000 vodećih u Srbiji. Teško je reći da li je to bila lična gadljivost prema jednoj valuti ili partijsko uverenje da je greh SPS-a manji.
       Za deset godina vladavine te partije u Srbiji, nacionalni dohodak po stanovniku smanjio se, sa 2 700, na sumicu od 900 dolara, koja lako može da stane između palca i kažiprsta jedne ruke.
      
       Provobitni greh
       Možda u tome ima nešto sveprožimajuće crne magije: pre jedne decenije Socijalistička partija Srbije osnovana je na temeljima jednog političkog i jednog ekonomskog greha. Tadašnji Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije stvorili su preko noći SPS, tvrdeći da su oni jedini istinski politički odraz volje građana. U to ime, kako voli da kaže predsednik, prigrabili su fondove i imovinu na koju su kao naslednice polagale pravo sve partije.
       Iz te neprirodne veze razvila se u poslednjoj deceniji ideologija obmane, prema kojoj su nacionalni porazi i gubljenje ekonomskog dostojanstva proglašavani uspesima levice, a na drugoj strani, razvijen originalan način zloupotrebe državnih i privatnih finansijskih resursa.
       Suprotno opštem uverenju da smo početkom devedesetih živeli kao carevi (ko se danas seća redova i bonova u vreme Milke Planinc), socijalisti su nasledili lošu ekonomiju.
       "Deset godina, od 1980. do 1990. godine, prošlo je u grčevitim naporima tadašnje Jugoslavije da vrati velike devizne dugove", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar i jedan od glasnogovornika reformi u vreme premijera Ante Markovića."Oni su bili toliko ozbiljni da su sigurno doprineli i raspadu zemlje."
       Ipak, kaže Madžar, to iskustvo imale su sve bivše republike, ali samo ovde je u poslednjoj deceniji vlast ostavila tako trajne ožiljke.
       Socijalisti su neposredno doprineli smanjivanju nacionalnog bogatstva, uništili su poverenje građana i privrede u finansijske institucije i državu i potpuno dezavuisali pravni sistem, ocenjuje sagovornik NIN-a. Samo u prošloj godini gubici privrede bili su jednaki petini društvenog proizvoda.
       Ekonomista Boško Mijatović, koji je objavio zapaženu knjigu o istoriji srpske ekonomije, kaže da Srbija napušta 20.vek na nivou razvoja koji je imala i na početku tog veka "iako to paradoksalno zvuči". "Tačno je da su sankcije i ratovi učinili svoje, ali socijalisti snose najveću odgovornost. Čak i ako bi se danas promenio ekonomski pristup, mnoga industrijska preduzeća u Srbiji ne bi mogla da se oporave", kaže Mijatović.
       Sagovornici NIN-a tvrde da, uprkos tektonskim promenama u okruženju, socijalisti nisu promenili svoje osnovne ideološke postavke u ekonomiji. "Ustav Srbije nije promenjen, a to je jedini ustav koji garantuje ravnopravnost društvene svojine sa ostalim oblicima svojine", kaže Madžar.
       "Reformske 1997. godine", kako je nazvao Slobodan Milošević, tadašnji tvorci srpskog zakona o privatizaciji spotakli su se o taj kamen. Pisali su Ratku Markoviću, potpredsedniku srpske vlade, tražeći da se "oroči" proces privatizacije, ili, direktnije, da se da rok u kojem će društvena imovina nestati. Nisu dobili odgovor, a iza "pokreta otpora" toj ideji stajao je jedan od glavnih ekonomskih ideologa SPS-a Oskar Kovač.
       "Od osnivanja, SPS je bio konzervativna stranka, ali u vreme dok su još bile sveže reformske ideje Ante Markovića, tadašnjeg jugoslovenskog premijera, nisu se usuđivali da to jače ispolje", kaže Mijatović.
      
       Levo, levlje
       Osnivanjem Jugoslovenske levice, koju Mijatović naziva "čudnom" partijom bogataša i radikalnih levičara, novi partneri povukli su SPS ka još konzervativnijim stavovima.
       Jaka socijalna politika, čiji je promoter levica, pretvorila se u praksi u svoju negaciju. "Da je vlast vratila staru deviznu štednju, a u pojedinim trenucima je za to bilo mogućnosti, mogla je da stvori makar dva odsto ekonomski nezavisnog stanovništva. To joj nije interes jer onda ne bi svi zavisili od državnih jasala", kaže Madžar.
       "Fenomen socijalne sigurnosti je mehanizam preko kojeg vlast obezbeđuje legitimitet, jer ljudi misle da može biti i gore", objasnio je nedavno Gradimir Zajić, istraživač Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja u Beogradu.
       Beda u koju je u poslednjih deset godina klizilo srpsko stanovništvo dovela je i do formiranja drugačije svesti. "Ljudi veruju da je stradanje sudbina, a ne lični izbor", kaže on. Politički, pre svega.
      
       TANjA JAKOBI
      
      

Prognoze Ekonomist intelidžens junit, analitičko krilo "Ekonomista", objavilo je prognoze o razvoju političke i ekonomske situacije u Jugoslaviji u ovoj i narednoj godini, kojima se ne isključuje mogućnost da sadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević bez problema dočeka kraj mandata u julu 2001.godine, uprkos evidentnim ekonomskim problemima i rastu socijalnog nezadovoljstva.        Prognoze o Miloševićevim izgledima da opstane na vlasti bazirane su na ispoljenoj neslozi opozicije i mogućnosti da izbori u Rusiji i Americi donesu nova geopolitička strujanja. Uprkos tome, analitičari EIU smatraju da će se ubrzo vlast suočiti sa ozbiljnim izazovima u sferi ekonomije i mogućim krahom privrede. U narednom periodu inflacija će biti ubrzana, a spoljnotrgovinski deficit nastaviće da se povećava, prognozira EIU.

      
      

Ideologija i rezultati U osnivačkom dokumentu SPS-a zapisano je da društvo koje gradi SPS "ne bi smelo da dopusti trajnu nezaposlenost, hronično gladovanje i odsustvo bilo kakve zdravstvene zaštite, što neka veoma razvijena društva još tolerišu"               Solidarnost sa siromašnima. "Socijalističko društvo kao humano društvo mora najpotpunije izražavati solidarnost među ljudima, naročito prema siromašnim članovima društva, tako da se oni tog siromaštva oslobađaju, odnosno da se postepeno izjednačavaju s drugim ljudima", zapisano je u Nacrtu programa Socijalističke partije Srbije, usvojenom na osnivačkom kongresu te partije 16. i 17. jula 1990. godine.        U osnivačkom dokumentu SPS-a zapisano je da društvo koje gradi SPS "ne bi smelo da dopusti trajnu nezaposlenost, hronično gladovanje i odsustvo bilo kakve zdravstvene zaštite, što neka veoma razvijena društva još tolerišu".               Glad i iznurenost. Oko četiri odsto srpske populacije je ekstremno siromašno, izjavio je Gradimir Zajić sa Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja u Beogradu u januaru 2000. Oko 28 odsto građana živi ispod egzistencijalnog minimuma dok je 31,6 odsto relativno siromašno. Oko polovine njih, u anketi koju je sproveo ovaj Institut, izjavilo je da im je potrebna materijalna pomoć, a oko 58 odsto građana reklo je da daje neku vrstu pomoći članovima porodice ili drugim ljudima. Svaka deseta osoba obratila se za pomoć zvaničnim institucijama, a samo polovina je dobila pomoć. Prema podacima o davanju humanitarne pomoći, svaki četvrti građanin Jugoslavije prima neku vrstu humanitarne pomoći.        Prema Zajićevom mišljenju, konsekvence života u uslovima siromaštva pokazuju se u rastu mortaliteta, pre svega novorođenih, većem broju samoubistava, depresije i zločina.               Društvena imovina pripada narodu. "Istorijska je činjenica da su dve generacije celokupnog našeg naroda ulagale u današnju društvenu imovinu. Zbog toga SPS smatra da nijedno preduzeće i nijedna grupa radnika ne može postati vlasnikom te imovine samom činjenicom da se tom imovinom služe. Ideja o privatizaciji dovela bi u pitanje interese ogromnog broja radnika." (iz osnivačkog dokumenta SPS-a iz 1990. godine).               Potrošeno i prigrabljeno. Vrednost ukupne imovine (društvene i državne) danas, prema nekim procenama, ne prelazi 30 milijardi DEM, što nije dovoljno da se pokrije spoljni i unutrašnji dug zemlje. To govori, smatraju neki ekonomisti, da kroz privatizaciju nema šta da se podeli. Prema statističkim podacima o kontroli nacionalnog bogatstva, oko 10 odsto bogatih kontroliše oko 20 odsto ukupnog nacionalnog bogatstva, dok 20 odsto siromašnih raspolaže sa sedam odsto nacionalnog dohotka. Raspon između najnižih i najviših prihoda u 1998.godini iznosio je jedan prema 28.               Orijentacija ka tržišnoj privredi. "SPS se opredeljuje za tržišnu privredu, za tržište robe, kapitala i radne snage sa uverenjem da samostalnost privrednih preduzeća u donošnju odluka i automatizam u regulisanju privrednih odnosa predstavljaju najmoćnije oružje za suzbijanje političkog voluntarizma i njegovih posledica."               Kontrola, korupcija i nepotizam. Prema podacima koje je prošle godine objavio Evropski pokret u Srbiji, pozivajući se na izveštaje većeg broja relevantnih međunarodnih institucija, Jugoslavija po stepenu korupcije i nepotizma spada u sam vrh najkorumpiranijih zemalja i najlošije je rangirana u odnosu na sve zemlje istočne, centralne i jugoistočne Evrope. Obe pojave nespojive su sa razvijenom tržišnom ekonomijom, što pokazuje i rang-lista najmanje korumpiranih zemalja, na kojoj su Finska, Danska i Švajcarska. Prema procenama ekonomista, u Srbiji se administrativnim merama kontroliše između 50 i 70 odsto cena svih proizvoda. Opšta su mesta voluntarizam i neophodna partijska pripadnost da bi se dobile izvozno uvozne dozvole i profitabilni poslovi.               Privredni razvoj. "Pred našu zemlju se danas ne postavlja samo zadatak pokretanja razvoja i povećanja proizvodnje na kratak rok, već i dovršenje procesa industrijalizacije, od čega zavisi i ostvarenje pune zaposlenosti, ali i hvatanje koraka sa savremenim tehničkim progresom." (iz osnivačkog dokumenta SPS-a)               Nirvana. Prema procenama Grupe nezavisnih ekonomista G 17, društveni proizvod (GDP) u 1999. godini biće oko deset milijardi dolara. Ako apstrahujemo bombardovanje, kretanje društvenog proizvoda u poslednjoj deceniji pokazuje njegov stalni pad. U 1987. i 1989. godini društveni proizvod Jugoslavije ( Crna Gora u njemu čini oko pet odsto) iznosio je oko 30,8 milijardi dolara. U hiperinflatornoj 1993. godini , 13 milijardi dolara, a u 1998,godini oko 17 miliona dolara.        Godinu dana pre dolaska socijalista na vlast društveni proizvod po stanovniku iznosio je oko 2 700 dolara, u 1998. godini 1 600 dolara, a prošle godine ispod 1 000 dolara. "Ekonomska kriza, međunarodne sankcije, nespremnost vlasti da stvarno otpočne s ekonomskim reformama, smanjile su mogućnost zapošljavanja pa je stopa nezaposlenosti početkom 90-ih godina povećana na 25 procenata", piše u knjizi grupe autora "Socijalna i društvena prava" koju je prošle godine izdao Centar za ljudska prava.        Početkom devedesetih, u Jugoslaviji je, u proseku, bilo zaposleno oko 2,7 miliona ljudi, dok je u oktobru prošle godine broj zaposlenih bio 1 733 ljudi.        "U Jugoslaviji je u maju 1998. godine bilo 834 482 nezaposlenih. Tehnološko zaostajanje naše zemlje u odnosu na razvijene privrede, uz kontinuirani 'odliv mozgova' značajno je obeležilo strukturu zaposlenosti i nezaposlenosti", konstatuje se u toj knjizi i dodaje: "iako podaci nisu sasvim pouzdani (zbog slabo registrovane sive ekonomije), oni pokazuju da se početkom 90-ih situacija pogoršala u pogledu strukture nezaposlenosti. Za 1997. godinu se procenjivalo da je obim radno sposobnog stanovništva 4 500 000 lica, od čega je stalno zaposlenih bilo 3 375 000 (75 odsto), od čega se oko 2 500 000 (50 odsto) odnosi na registrovana i oko 1 125 000 (25 odsto) na neregistrovana zaposlenja (neprijavljen rad u privatnom sektoru i siva ekonomija).