Prvo će se na čelu opštinskih odbora naći Zlatan Peručić, Branislav Ivković, Goran Perčević, Bata Živojinović, Velizar Đerić, Živorad Jovanović...Onda će biti Kongres...Potom lokalni izbori, možda u maju

      Kadrovi, kadrovi, kadrovi - reč je koja u danima pred Četvrti kongres Socijalističke partije Srbije (17. februar) nadjačava bilo koju drugu reč, makar to bile i one sa posebnim moralno-mističnim-akcionim nabojem poput "obnova", "reforme", "razvoj", "patriotizam", "odbrana".
       Na nedavnoj koordinaciji Slobodan Milošević je rekao da hoće u velikim gradovima najbolje ljude najbliže narodu, baš kao što je slučaj u malim mestima. (Koordinacije su nešto češće posle rata sa NATO-om, a na sastanke su redovnije pozivani Gorica Gajević, Milan Milutinović, Mirko Marjanović, Milomir Minić, Uroš Šuvaković, Goran Perčević, Dragan Tomić - predsednik Skupštine Srbije, Nikola Šainović, povremeno i Ivica Dačić).
       I... Zlatan Peručić je postao šef socijalista u beogradskoj opštini Palilula, Branislav Ivković na Vračaru, Goran Perčević će to biti u Starom gradu, Živorad Jovanović na Čukarici, savezni ministar sporta Velizar Đerić na Savskom vencu, glumac Bata Živojinović u Mladenovcu... Do 5. februara biće završena kadrovska obnova, po opštinama, do 10. februara po gradovima i pokrajinama... i Kongres - može početi. A na njemu će, opet po običaju, biti promenjeno između polovine i dve trećine članova Glavnog i Izvršnog odbora (Na Trećem kongresu od 153 člana Glavnog odbora mesto je sačuvao 51, a od 26 članova Izvršnog odbora - šestoro.)
      
       Pobuna
       Bilo bi sasvim pogrešno beogradsku kadrovsku obnovu smatrati uobičajenom, rutinskim pretkongresnim kadrovskim ruletom. Njome je Milošević nagovestio najmenje tri pravca svojih akcija, dakle i radnih zadataka socijalista.
       Prvo, on pokazuje da je i te kako svestan da unutar SPS-a postoji značajno nezadovoljstvo, da se "u bazi" neuobičajeno često može čuti ne samo "Ovako, bre, više ne može", već i doskora nezamislivo "Bilo bi nam bolje bez Njega". To nezadovoljstvo je više motivisano neizvesnošću da li je "Slobin sukob sa Zapadom doktrinaran i trajan ili je samo privremen, nego uverenjem da bi bez njega bilo bolje", tvrdi julovac, dobro upućen u odnose u SPS-u. Naravno, sve je to daleko od pobune, naročito od organizovane pobune i zato što je "stanje odlično praćeno, pa su svi 'buntovnici' koji su mogli da budu simboli drugačijeg es-pe-esa uklanjani na manje ili više grub način od stavljanja u zavetrinu Zorana Lilića, do izbacivanja iz partije Slobodana Jovanovića (i sa posla) i Rake Radovića", kaže jedan funkcioner SPS-a. Uostalom, Milošević je još na avgustovskom Glavnom odboru rekao da oni koji krenu protiv svoje partije ne mogu da ostanu u njoj i da umorni mogu da se povuku pošto partija obiluje dobrim kadrovima.
       Ali, ako je kaznio javnu pobunu, Milošević je nagradio kritičare koji se nisu oglasili u medijima. Najbolji primer za to je Zlatan Peručić, koji je na jednom jesenjem Beogradskom odboru rekao da su formirane dve Srbije, nova, bogata koja bahato i razmetljivo živi da to vređa građane i druga sirotinjska koja jedva preživljava. "Neki od nas su zaboravili koja je Srbija glasala za nas", bilo je Peručićevo upozorenje.
      
       JUL
       Drugi cilj koji Milošević postiže kadrovskom obnovom beogradskog tipa jeste uspostavljanje drugačijih odnosa u lokalu između SPS-a i JUL-a. On vrlo dobro zna da je njegova partija puna gorčine zbog "moći i novca dodeljenih stranci (JUL) koja nikada svoju popularnost nije proverila na republičkim izborima", kaže jedan funkcioner SPS-a. Drugi će uz osmeh primetiti da je "Srbija prepuna veoma zanimljivih odnosa SPS-JUL, ne treba da idete mnogo daleko, pogledajte samo Grocku", a treći da su "problemi sasvim očigledni gotovo svuda u lokalu, ali da ih nema na globalnom nivou". O nezadovoljstvu raspodelom vlasti i slasti između SPS-a i JUL-a sada govore čak i oni socijalisti za koje se doskora moglo reći da im je stranka profesorke Mire Marković bliža od sopstvene.
       Ako Goran Perčević, umesto nekog javnosti nepoznatog es-pe-esovca postane šef u beogradskom Starom gradu, to će biti sasvim dovoljan znak i za JUL ko je gazda u kući. Milošević se vraća svojoj stranci, tumačiće socijalisti i to će biti najbolji mogući podstrek za danonoćni terenski politički rad uspavanih es-pe-esovaca.
       Biće uskoro izbora za lokalnu - opštinska i gradska - vlast, treća je poruka koju Milošević emituje beogradskom kadrovskom obnovom. "Priča se da bi lokalni izbori mogli da budu u aprilu ili maju", "Verovatno će lokalni izbori biti u maju", "Logično je da izbori budu posle Kongresa, ali ne vidim i da moramo da žurimo, jer po redu oni treba da budu održani do novembra", predviđanja su trojice funkcionera SPS-a. "Pričaju da će izbora biti u maju, ubrzano rade na stavljanju pod kontrolu lokalnih medija", tvrdi ražalovani funkcioner SPS-a. "Biće lokalnih izbora brzo, možda i krajem marta, dok je narod još psihološki relaksiran što tokom zime nije bilo toliko nestašica struje i smrzavanja koliko je najavljivala opozicija", kaže jedan jul-ovac.
      
       Opozicija
       Na lokalne izbore Miloševića požuruje osim uverenje da će u narodu još biti sveže sećanje da zimu nije proveo bez struje i grejanja, i saznanje da je obnovljeno onooolikoooo mostova, stanova... Te činjenice će i te kako "raditi za socijaliste u izborima".
       Njih mnogo ne brine, ili bar to ne pokazuju, što narodu krče prazni stomaci, što baš i neće biti dovoljno para za obnovu, reformu i razvoj. Visoki funkcioner SPS-a ovako razmišlja: "U dve godine smo od prijatelja na ovaj ili onaj način dobili oko milijardu maraka pomoći. Stranci su i dalje zainteresovani za nas, ovde su sve vreme biznismeni koji žele da rade u Srbiji. Evo, rešeno je i pitanje para za čišćenje Dunava. Dakle, para ćemo imati kao i dosad. Pokazalo se, međutim, i u vreme hiperinflacije da je narodu politika važnija od para. I sada je narod svestan u kakvoj su situaciji i on i država. Gleda i šta je alternativa vlasti i sigurno je da nije uveren da će mu opozicija doneti bolji život. Čak i kada misli da smo mi loši, narod veruje da je opozicija, ipak, gora od nas."
       "Ako opozicija bude jedinstvena, moraćemo i mi da izađemo s jednom listom, pa čak i sa radikalima, iako je jasno da naši birači to ne bi pozdravili, čak bi nas i kaznili", tvrdi funkcioner JUL-a.
       "Čak i ako opozicija i bude jedinstvena, naše su šanse velike. Promenjen je izborni sistem. Da je on postojao 1996. godine, u Skupštini Beograda bismo imali možda i svih 80 od 110 poslanika. Ne bi nam se dogodilo da na Vračaru, gde je, na primer, Zoran Bingulac u prvom krugu imao 41 odsto glasova, ostanemo bez ijednog odborničkog mandata. Ukratko, ako ponovimo izborne rezultate iz 1996. godine - pobeđujemo", optimista je visoki funkcioner SPS-a.
       "Na lokalnim izborima nemamo šta da izgubimo, a dobićemo ogromno mnogo ako opoziciji oduzmemo samo jedan grad u kojem ona vlada od 1997. godine. Ojačaćemo naš pobednički mentalitet, a opoziciju i njene simpatizere baciti u još jednu dugu depresiju u kojoj će sama sebe na razne načine nagrđivati", argument je drugog funkcionera SPS-a za skori izlazak na lokalne izbore.
       Socijalistima (zajedno sa JUL-om) najmanji je trošak da se pojave na lokalnim izborima. Oni veoma dobro znaju da je jedina prava vlast u Srbiji ona u rukama njenog predsednika i premijera i da bi bila neokrnjena i posle neuspeha na lokalnim izborima.
       Jedino što može da im zasmeta je ubedljiva pobeda opozicije. "U tom slučaju bi Amerikanci naterali opoziciju da i na republičke i savezne izbore izađe zajedno, a pritisli bi i Mila Đukanovića koji sada ne pristaje na savezne izbore da se na njima pojavi kako bi sa srpskom opozicijom srušio Miloševića. Ali, ja u takav ishod apsolutno sumnjam", kaže jedan julovac.
       Socijalisti imaju samo dve nedoumice/strepnje povodom lokalnih izbora. Prva je kako ih organizovati bez Kosova. Ako se ne biraju odbornici u Peći, Prizrenu, Đakovici, Uroševcu, Prištini... onda to znači da Kosovo više nije u Srbiji, pa priča vlasti da je po Rezoluciji 1244 ono naše, pada u vodu. Dvojica visokih funkcionera SPS-a tvrde da se o problemu Kosovo "još nije razgovaralo u forumima", a jedan opozicionar kaže da ga ne bi začudilo da vlast organizuje "lokalne izbore u severnom delu Kosova".
       Milošević još ne zna da li da na lokalne izbore izađe sa Šešeljem na zajedničkoj listi. Hrvatsko izborno iskustvo ga savetuje da ujedinjenoj opoziciji suprotstavi ujedinjenu poziciju. Njegovo iskustvo opstajanja na vlasti ga, međutim, uči da političkim saveznicima treba dati samo mrvice vlasti. Ako misli da je Šešelj već debelo zagazio u vlast na republičkom nivou, Miloševićev instinkt samoodržanja će odlučiti da socijalisti na lokalne izbore izađu sa JUL-om ali bez radikala. Ni o ovoj nedoumici - sa Šešeljem ili bez njega na lokalne izbore - nije se razgovaralo u partijskim institucijama, tvrde funkcioneri socijalista. A jedan julovac je uveren da i Milošević i Šešelj žele mirnu dugoročnu saradnju.
      
       Zapad
       Izgleda da socijalisti sami sebi ne veruju kada kažu da će savezni izbori biti "kada im je vreme, u septembu ili novembru". Čini se da misle da saveznih izbora kakvi su dosad bili više neće biti, ali to niko od njih neće da prevali preko usana. Puno jedinstvo među socijalistima-sagovornicima NIN-a vlada povodom republičkih izbora: biće 2001. godine. "Kao što mi ne možemo da nateramo opoziciju da raspiše vanredne izbore za Skupštinu Beograda, tako ni oni nas ne mogu da nateraju da pre vremena biramo Skupštinu Srbije", kaže funkcioner SPS-a.
       Socijalisti misle da vreme radi za njih. Opozicija je pokazala nemoć ne uspevši da posle rata "u kome smo svi doživeli stres" iznudi nove izbore. "Za nas rade čak i izbori u Hrvatskoj, jer će se pokazati da pobedom opozicije ni za trunku neće biti promenjen status i položaj Srba. Užasno stanje na Kosovu, šiptarski teror nad Srbima, nateraće Zapad na popuštanje pritiska na nas. Ofanziva Rusa u Čečeniji dokazuje da smo se i mi na pravi način obračunavali sa terorizmom i separatizmom. Bezočna agresija NATO-a uverila je svet da njime ne može i ne sme da upravlja samo jedna sila", optimističko je predviđanje visokog funkcionera SPS-a. Na njegovu vodenicu sigurno ide i odbijanje Amerike da na zahtev ovdašnje opozicije bar malo ublaži sankcije, procene ozbiljnih analitičarskih timova Zapada da Miloševića prave ekonomske teškoće (kao da je ovo sada ništa !?) očekuju tek krajem 2001. godine, sve ozbiljnije sumnje opozicije da su Amerikanci ponovo otvorili kanale neposredne komunikacije sa Miloševićem... "Ne mislim da su toliko daleko otišli, znam da su preko više kanala pokušali da sa njim uspostave kontakt", tvrdi funkcioner JUL-a.
       Naravno, samo Milošević zna sa koliko spokoja čeka republičke izbore. Ali, izgleda da je izvesno, koliko nešto uopšte u redosledu njegovih poteza može biti izvesno, da je odlučio da prvo može da napravi prvi korak u u učvršćivanju svoje pozicije, da komanduje "Juriš, na Beograd", dakle, da raspiše lokalne izbore neposredno posle Četvrtog kongresa socijalista.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Gorica, Uroš, Duško... Među socijalistima sa veruje da će Gorica Gajević ostati na mestu genseka stranke. Uostalom, njoj je i poverena priprema Kongresa, što je po tradiciji SPS-a siguran znak da će zadržati funkciju. Uzgred je pominjan i Uroš Šuvaković, koliko zbog poslova u policiji, toliko i zbog izuzetno bliske saradnje sa Goricom Gajević. Kao dežurni kandidat pominje se Milomir Minić, a jedan sagovornik NIN-a veruje da ima zainteresovanih i da to mesto zauzme Milutin Mrkonjić.        Pretpostavlja se i da Dragan Tomić neće ostati na mestu šefa beogradskih socijalista, a kao njegov zamenik se pominje Duško Matković. "Samo jedan čovek zna gde će se ko naći", saglasna su trojica funkcionera SPS-a i dvojica iz JUL-a.

      
      

Planeta "Mislim da je već došlo vreme kada će politikom upravljati prazni stomaci naroda. Njega neće zasititi što socijalisti hoće da promene odnose na planeti. Planeta to i ne traži od njih", kaže bivši funkcioner SPS-a.