NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Vonj dračkog brašna

Nemušto je crnogorski predsednik odigrao "legalistu". Ko je to u njegovoj državi godinama sprečavao CPC da se registruje po zakonu iz 1977? Isti dan ga je stiglo i saopštenje doskorašnjeg "partnera" u kome vladika Amfilohije ocenjuje da "vlast Crne Gore podstiče nasilje i pljačku"

      Slobodan Reljić
      
       Kad je ono na Saborni hram Hristovog vaskresenja podizan veliki pozlaćeni krst (3,80 metara visok i 1850 kg težak), dar predsednika Crne Gore, "nad Podgoricom se prolamala grmljavina". Pošto su takve "vremenske prilike" sasvim neobične za to doba godine (18. novembar 1999), "neko je kazao da se to Gospod Bog oglasio Crnogorcima".
       Koliko god kodiranje savremenih prilika "znamenjem" iz junačkih narodnih pesama zna da bude trivijalno, ono u današnjoj Crnoj Gori ni za dlaku ne protivreči realnosti. Crnogorska policija je zavojničena, dinar je zamenjen markom, osniva se državna novinska agencija, preotimaju se aerodromi a, evo, u januaru 2000. na red su došle i "božje stvari". Posle toga, uveliko se govori, ostaje samo - građanski rat. NATO se sprema. Hamburški "Špigl" obelodanjuje da je "u luci Drač sa američkih brodova iskrcano 6500 od predviđenih 50 hiljada tona brašna, koje bi, u slučaju izbijanja oružanog sukoba (prognoziran za sledeći mart), bila namenjena izbeglicama iz Crne Gore".
       I manevarski prostor crnogorskog predsednika Mila Đukanovića se smanjuje. Kad je odlučivao da zatraži pomoć od zapadnog sveta, on je svoju unutrašnju politiku zasnivao na dva "sidra": antimiloševićevizmu i paktu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Obe karte su donosile brze i značajne političke ekstra profite. Broj protivnika Slobodana Miloševića je rastao, a čvrstina njihovih uverenja bivala svakim danom jača. Pakt sa SPC bio je neka vrsta garancije opreznima da Milove reforme ne vode u secesionizam koji pre dve-tri godine nije uživao veliku podršku.
       U patrijahalnom društvu, pa bilo ono i na reformskom putu, Crkva (čak i za bezbožnike) važi za nespornog čuvara tradicije i knjiga starostavnih, nosioca duhovnosti, protagonistu "egzistencijalne kulture", tumača običaja i rituala. Zbog toga, sasvim verovatno, crnogorski predsednik iz januara 2000. izlazi ozbiljno poljuljan.
       Šta se, u stvari, dešavalo? Đukanović je za predsedničke izbore (oktobar 1997) uspeo da zadobije javnu podršku patrijarha Pavla. Presudnu ulogu je tada u Patrijaršiji u Beogradu odigrao mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski Amfilohije (Radović).
       Đukanović je znao "cenu" takve podrške. Najmanji problem su mu bile bogate donacije za podizanje, na početku ovog teksta pominjanog, hrama. Iako je izbegavao da se izjašnjava o "osetljivom pitanju", on se pretprošle godine ipak pojavio na Badnje veče pred Cetinjskim manastirom. Tumačeno je to kao jasan znak da se crnogorske vlasti ne kane igrati - ni zakonski registrovanom, a da se o crkvenom priznanju i ne govori - verskom organizacijom uzvišenog imena Crnogorska pravoslavna crkva. Ona je, inače, omiljeno sredstvo crnogorskih secesionista koji tvrde kako je kralj Aleksandar 1920. nasilno ukinuo njihovu crkvu i ugurao je u SPC.
       Ono što se zove CPC pojavilo se na crnogorskoj političkoj sceni 1993, i to prilično trapavo. Prvi imenovani "poglavar" Antonije Abramović, izopštenik iz SPC, doveden je iz SAD. Kad je on iznenada umro, na Badnje veče 1997. izabran je Miraš Dedeić čijoj bi se biografiji pre obradovao režiser pustolovnih filmova nego kakva smerna vernička duša. I g. Dedeić je ekskomuniciran iz krila pravoslavne crkve, i to nisu učinili Srbi već Grci.
      
       Nekontrolisano ubrzanje događaja nateralo je Mila Đukanovića da ovog januara izađe iz "sjajne izolacije" i otvoreno uvede u igru "CPC". I tenzije su se naglo podigle na Badnje veče. U Podgorici je policija sprečila "kontakt" pošto je "postojala realna mogućnost da dođe do ozbiljnog konflikta, jer su neke od pristalica SPC, kao i 'CPC', bile naoružane". Sa Dedeićem je bio i lider Socijaldemokratske partije Žarko Rakčević (Milov koalicioni partner) koga je intervencija policije toliko naljutila da je tu, na ulici, rekao: "Eto im SNP (Bulatović), pa neka s njima prave koaliciju".
       Nedelju dana kasnije pristalice SPC još jednom su demonstrirale nadmoć. Održana je proslava pravoslavne (srpske) Nove godine na glavnom trgu u Podgorici, koju je organizovala Bulatovićeva SNP. Na tu ranu se morala staviti "ljuta trava". I dva-tri dana kasnije, u policiji na Cetinju registrovana je CPC. Već 20. januara Milo Đukanović je, "saznavši" za registraciju, saopštio kako će "Vaskrs i naredne pravoslavne praznike" od sada čestitati i "mitropolitu CPC Mihailu".
       Nemušto je crnogorski predsednik odigrao "legalistu". Ko je to u njegovoj državi godinama sprečavao CPC da se registruje po zakonu iz 1977? Isti dan ga je stiglo i saopštenje doskorašnjeg "partnera" u kome vladika Amfilohije ocenjuje da "vlast Crne Gore podstiče nasilje i pljačku". A "Crna Gora postaje sve besudnija država".
       Raspada li se koalicija "Da živimo bolje", pitaju se novine. Izgleda, ipak, ne, ali će "platiti" ministar vera. Zoran Žižić (SNP) optužuje Đukanovića da je osnovao "tobožnji Fond Sv. Petra Cetinjskog, koji je, u stvari, budžet CPC", a Dedeić je "izabranik Đukanovićev koji na crkvenom planu treba da odradi posao za otcepljenje Crne Gore". I zaista, provladina "Pobjeda" i državna TV slavodobitno objavljuju kako je "prvi put poslije 80 godina Crnogorska pravoslavna crkva održala liturgiju u Očinićima". Mitropolit Amfilohije uzvraća dokazom da je vest lažna, obična "obmana javnosti". Šta je sledeće?
       Ništa dobro, sigurno. A u senci velike bure na skupu "Duhovno i političko biće Crne Gore", na znakovitom mestu u manastiru Ostrog, Matija Bećković postavlja mučno pitanje: "Srbi su jedini narod koji se latinio, turčio, crnogorčio. Turčenje se završilo istragom poturica opevanom u 'Gorskom vijencu', mada istorija za takav događaj ne zna. Da li će se crnogorčenje završiti istragom posrbica ili srbeži, kako nas zovu?"
       Budućnost je magla. Ali, oseća se vonj onog brašna iz Drača. Jedino se svi mogu složiti da bi bilo bolje da američko brašno pojedu nego da dočeka one kojima je namenjeno. Sve ostalo je politika. Lokalna i svetska.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu